FOTO: Šetnjom Limanom antifašisti obeležili oslobođenje Novog Sada

Pod sloganom “Novi Sad – Slobodan grad” u Limanskom parku je u subotu održan skup povodom 77 godina od oslobođenja grada od fašizma.

Nekoliko stotina Novosađana je na ovaj način odalo počast borcima koji su grad oslobodili od okupatora i ujedno poslali poruku vlastima da se fašizam u ovom gradu neće tolerisati. Režiser Želimir Žilnik poručio je građanima da, ako sagnu glave i ćute, neće osvojiti svoj mir, već svoje ropstvo.

– Neki elementi koji su karakteristični za fašističke prakse mogu da se lociraju i u postsocijalističkim tranzicionim zemljama i zahvatili su i nas. Tu ne vredi očajavati sa jednom mišlju da se istorija završava jer istorija je jedna bitka koja je neprestana. Zato nemojte sagnuti glavu, nemojte ćutati jer jednostavno to je ono što ovi koji vas gaze i traže od vas. Ako hoćete da se oslobodite morate tome i sami doprineti - rekao je Žilnik.

Novinarka Ana Hegediš Lalić rekla je da je osuđeni ratni zločinas danas u Srbiji osnivač humanitarne organizacije, koja prikuplja potpise za peticiju za oslobađanje drugog zločinca. U tome im pomažu kvazi borci za prava životinja, a zapravo paravojna formacija i fašistička falanga koja krijući se iza čivava zlostavlja Rome i pripadnike LGBT populacije.

– Mi smo ovde danas da pokažemo da antifašizam nije političko opredeljenje i ideologija, već moralni čin i civilizacijska obaveza da vas vratimo gde vas je istorija sa pravom, na ovaj isti dan pre 77 godina smestila. Da buđ vratimo tamo gde joj je i mesto, u mrak. Smrt fašizmu - poručila je Hegediš Lalić.

Istoričar Vojislav Martinov je rekao da su Novosađani slavili iskreno i dugo 23. oktobra 1944. godine kada su partizani oslobodili grad. Podsetio je da je Novi Sad, koji je uoči rata imao blizu 70 hiljada stanovnika, bio gotovo prepolovljen jer je tokom okupacije život izgubio svaki deseti stanovnik grada.

– Novi Sad je imao mnoštvo heroja koji su prešli crtu i stali na put nadirućem fašizmu i koji su ugradili svoja nadanja, borbu i žrtvu u slobodu koja je došla tog 23. oktobra 1944. godine. Da li su i koliko njihove žrtve imale smisla je uvek aktuelno pitanje, na koje odgovaramo svi mi danas i svakog dana, jer odgovor zavisi od toga da li ih se i kako sećamo. Zavisi od toga kome i kakve spomenike podižemo i što je još važnije, odgovor zavisi od toga da li ćemo i danas negovati i braniti vrednosti za koje su se oni tada izborili. A to su vrednosti slobode, bratstva i jednakosti - rekao je Martinov.

Okupljenima su se obratili još kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić i novinar i sindikalni aktivista Darko Šper.

Skup u organizaciji  Antifašističkog fronta 23. oktobar, završen je šetnjom ulicom Narodnog fronta.