FOTO: Stritpresovanje u centru Novog Sada

Na nekoliko lokacija u užem centru grada odnedavno se mogu sresti tinejdžeri, koji neobičnom, naizgled starinskom kamerom, koja liči na mini harmoniku, prolaznicima nude fotografisanje.

Nije to sasvim obično fotkanje, zapravo. Fotografija, koja nastaje za nekoliko desetina sekundi, "razvija" se na nekoj vrsti novinskog papira, na kojem se uz fotografiju nađe i propratni tekst, najčešće o Novom Sadu – Trgu slobode, manastiru Kovilj, Sabornoj crkvi. Odštampana uspomena može imati starinski crno-beli retro šmek, neku poruku u naslovu i nešto od sepia atmosfere. Cena ove foto zabeleške nije fiksna, niti striktno određena. Košta onoliko koliko je fotografisani spreman da odvoji za nju.

Tinejdžeri kažu da ovu novu turističku foto ponudu podjednako vole i domaći, i stranci. U Novi Sad su je, inače, doneli Ukrajinci. Odatle je sve počelo, kažu sagovornici, i dodaju da je ona sada već atrakcija po celoj Evropi i Americi.

Među ekipom u centru grada mahom su Ukrajinci, ali ima i Rusa. Okupila ih je firma "Street press" i mogu se sresti na dva mesta u Dunavskoj ulici - na ćošku gde se Zmaj Jovina prepušta zagrljaju Dunavske, a potom i na samom dnu iste ulice –  kod Dunavskog parka. Takođe, dvoje tinejdžera stoji ponekad kod Crkve imena Marijina i ispred stepeništa koje vodi do Srpskog narodnog pozorišta. Promoteri “stritpresovanog” fotografisanja vrlo su ljubazni, ali i pomalo diskretni u načinu na koji prilaze prolaznicima.

Među tom decom su i Alesa i Lev. U Novi Sad su stigli iz Rusije: Lev je iz Sankt Peterburga, a Alesa iz Krasnodara. Sedmi su razred OŠ "Prva vojvođanska brigada". Lev kaže da mu se dopada fotografisanje i da će se možda u budućnosti time i baviti, dok kod Alese nema "ali", ona je umetnička duša koja sasvim konkretno planira da upiše školu "Bogdan Šuput".

U drugo doba dana, a fotka se po smenama, na istom mestu zatičemo Maksima. On je iz Perma, grada na obali reke Kame - glavne pritoke pesmom ovenčane Volge, koji se nalazi na obroncima Urala i granici između Evrope i Azije. Iako je odrastao u tom brdovitom kraju, vrlo lepo se snašao u ravnom Novom Sadu.

Nešto dalje, na ćošku, preko puta Gradske bibliteke, u jednom trenutku stoji omanja grupa tinejdžera. Dvoje radi, a dvoje su podrška. Od njih četvoro, dvoje su Rusi, a dvoje Ukrajinci. Razgovaraju i smeju se. Ukrajinka Jelena je prvi razred srednje škole. Kaže da je posao zabavan i da joj je u Novom Sadu skroz ok. Na propitivanje, da li ih plaši društvena situacija u Srbiji, kažu da u početku jeste, ali da je ono što se dešava u Ukrajini ipak dramatičnije. Par sati kasnije, na istom mestu - nova smena. Čini je samo Pavle, koji je iz ukrajinskog grada Hersona, važne luke na Crnom moru. Svoju moskovsku priču na istoj novosadskoj koti, u nastavku dana imaju Tais i Vadim. Hladna je sreda, zimski maj promiče gradom i nema baš mnogo ljudi. Tinejdžeri kažu da se raduju skorašnjem letu, a time i prilici da fotografišu što više lica, od kojih se neka ljube, grle, smeju ili ozbiljno gledaju u kameru, koja je zabeležila neponovljiv trenutak grada, koji poslednjih meseci pulsira i tugom, i nadom.