Golub (Goblini): Ne umire se više od metaka, sada se umire od gladi!

Golub (Goblini): Ne umire se više od metaka, sada se umire od gladi!

Ljudi počinju da ćute, počinju da se uvlače u sebe. I to u jednom trenutku mora da implodira. A kad implodira, onda će morati i da eksplodira. Znači prvo će da puknu, pa će izaći na ulice, kaže Branko Golubović u intervjuu za portal mojnovisad.com, a onda objašnjava i na čiju je mater mislio na koncertu ...

Festival "Ritam Evrope", u organizaciji novosadskog Studentskog kulturnog centra, minulih dana je realizovan po deveti put, kroz niz programa, tribina, izložbi i koncerata, u znaku obeležavanja 70 godina od pobede nad fašizmom, a krunu manifestacije, dakako, predstavljao je subotnji koncert na Trgu slobode. Vrh te krune, bez ikakve dileme, bio je maestralan nastup "Goblina" koji su "za sve pare" otprašili više no kvalitetnih sat i po svog već standardno-legendarnog repertoara, od "Ima nas gomila", do "Anja, volim te". Nadistorziranu družinu je i ovog puta, kao i tokom minulih dvadeset i kusur godina, predvodio raspojasani i razgrlaćeni Branko Golubović - Golub, uz uvodničarski "poziv omladini" koji ne baš suptilno veli "je…te im mater". O tome na koga i na čiju mater je mislio, Golub je koji sat ranije govorio za portal mojnovisad.com, a za početak razgovora pokušao je da nam odgovori na pitanje: je li fašizam, uistinu, pobeđen?

- Mislim da jeste, ali uvek postoji taj neki minimalan procenat ljudi koji ni dan-danas ne shvataju šta je to fašizam i kakve je ožiljke fašizam ostavio generacijama i generacijama pre nas, kao i nama samima. Meni je najsmešnije kada se na našim prostorima pojavljuju ljudi koji su još uvek zaluđeni tom ideologijom, a verovatno su im dedovi ili pradedovi bili ubijani od tih istih fašista. Meni to prosto nije jasno. Mislim da bi upravo njih prve streljali ti neki "originalni" fašisti. A oni tripuju da su naci. Ne razumem.

Kad kažem fašizam, ne mislim samo na gasne komore, guranje pod led, "svastike", esesovce... Mislim na svaki oblik unižavanja čoveka, na izrabljivanje, na fanatike, navijače, budale, neoliberalni kapitalizam, globalizam, sve ono što čoveku ne dozvoljava da čovekom bude...

- To svakako, u tom obliku sigurno živi. Mislim da mi živimo u vremenu u kojem se polako ali sigurno pojavljuje taj neki legalni fašizam, gde se ljudi jednostavno izrabljuju na najgori mogući način. Postoje građani prvog reda, građani drugog reda i ljudi koji mogu da ubiju čoveka na ulici i da sutradan izađu iz zatvora. S druge strane, imaš one koji će zbog krađe kilograma hleba završiti u zatvoru. Da li ćemo mi to da nazovemo fašizmom, odnosno kako ćemo mi to da brendujemo, to nije toliko važno, ali jednostavno živimo u vremenu u kojem nemamo svi ista prava. Neki su povlašćeni, neki će naj…ti zbog najmanje sitnice.

Smrt fašizmu, sloboda fašistima. Jedna uglavnom deklarativna i prilično dekorativna borba protiv fašizma...

- Baš tako. Dotakli smo dno. Ne teši me to, ali moramo da prepoznamo da to nije samo dno Srbije, već dno sveta, to je globalna stvar. Ovo se dešava kod nas, dešava se u Rusiji, dešava se u Italiji, dešava se u Americi, dešava se svuda. Ovo je globalan način na koji pokušavaju da nas j.bu u mozak i da nas dovedu dotle da jednostavno budemo zadovoljni nekim sitnicama koje počinju da ti znače, a zapravo su to sitnice koje su osnovna ljudska prava. To je nešto što bi trebalo da ti bude zagarantovano, a ne da kao budeš zadovoljan što ti se s vremena na vreme nešto servira na kašičicu. Ali treba prihvatiti i sopstvenu odgovornost. I nas dvojica smo deo tog sistema. Da li smo glasali za ove, ili za one, nije bitno, ali deo smo mašinerije koja je dovela na vlast određene ljude. I jednostavno treba uzeti deo krivice za sve to. Deo smo mašinerije koja nas je dovela dovde gde smo trenutno. A verujem da niko nije srećan zbog toga gde se nalazimo.

Da se vratimo malo unazad, ako je to uopšte unazad. Kad je najavljivao ovu svirku, Vlada Kokotović, basista benda, rekao je da je "Gobline" rodilo ludilo devedesetih, što je, verujem, potpuno tačno. Ispada da su "Goblini" rođeni od zle majke, a onda, ko i svi mi, dospeli u ruke jednoj još grđoj maćehi...

- Mislim da nismo naučili ništa od toga što nam se dešavalo devedesetih. Jedina dobra stvar koja nam se desila jeste da nemamo više rata, što je najbrutalniji način da se ispolji ovo ludilo koje nas okružuje.

 

Ali ratovi više nisu u modi, postoje suptilniji načini porobljavanja i ubijanja...

- Da, shvatili su da to ne pije vodu. Ovo što se sada dešava je naka vrsta legalnog genocida. Malo suptilnije, ne proliva se toliko krvi po njivama i po trotoarima, ljudi više ne umiru toliko od metka, ali umiru od gladi i zbog toga što nemaju para da se leče. Ne verujem da smo se nešto preterano pomerili napred. Naprotiv, mislim da polako ali sigurno idemo unazad. Sve je retrogradnije, sve je gore nego što je bilo. Ali plasira nam se na takav način da mi to ne vidimo. Došli smo do tog trenutka, što bi Rimljani rekli, 'leba i igara...

 

Ili 'leba i cigara. I igara je sve manje...

- Da, može i tako. Ljudima se stvari plasiraju na taj način da budu zadovoljni tim nekim voajerizmom. Imamo jedan globalni voajerizam na sceni, gledamo rialitije, zadovoljavamo se tuđom mukom, novinarstvo je izumrlo, ne znam da li postoji više ijedan normalan, pravi novinar u ovoj zemlji, sve se svodi na skandale, na zadovoljavanje najprimitivnijih prohteva. Definitivno idemo unazad, kao društvo. Da stagniramo, još bi bilo i dobro u odnosu na ovo. I to više nisu godine, to su već dekade.

Jedna čuvena stvar "Goblina" veli "ima nas gomila". Misliš li da nas stvarno ima? Ne kao gomila na gomili, već kao gomila koja zna šta je sloboda i koja je za tu slobodu spremna da plati cenu. Ljudi po sto godina mrze svoje živote, svoje promašene brakove, svoje poslove na kojima ih maltretiraju i ponižavaju, i bezmalo niko nikada iz toga ne iskorači. Ima li nas "gomila" takvih koji će reći "dosta je bilo" i platiti za to, šta košta da košta?

- Mislim da postoji masa ljudi koji nisu zadovoljni svojim životima, koji čak i shvataju koji su problemi i koji su razlozi za nezadovoljstvo. Ali, opet, sistem, ne samo u Srbiji već globalan sistem u kojem živimo, dovodi te dotle da, ukoliko pokušaš da se suprotstaviš, dovešćeš u pitanje svoju osnovnu egzistenciju. A ako imaš iza sebe ženu i dvoje, troje dece, onda to postaje problem. Ja mislim da postoji masa ljudi, danas, da pričamo o Srbiji, da ne pričamo dalje, koji jednostavno shvataju šta se dešava oko njih, ali nemaju muda da pokrenu neke stvari. Međutim, ono što je simptomatično je to da ljudi polako počinju da ćute. A kad ljudi počinju da ćute, to je opasno. Znaš, najlakše je izaći i početi da j..eš mater svima u kafani, iživiš se, vratiš se kući, i kao spavaš ko beba. Međutim, ljudi počinju da ćute, počinju da se uvlače u sebe. I to u jednom trenutku mora da implodira. A kad implodira, onda će morati i da eksplodira. Znači prvo će da puknu, pa će izaći na ulice. Ja bih se mnogo više plašio ljudi koji će da puknu, pa će da izađu na ulicu, nego ljudi koji svesno izlaze na ulicu da zahtevaju neka svoja osnovna prava. To je ogromna razlika. Ti kad izlaziš svesno, izlaziš s nekim rezonom. Ali kada pukneš, onda će verovatno da radi govnjiva motka. Ja mislim da će nama da se vrate te neke šezdesete, kakve su bile u Evropi, samo što verujem da će ovo sad da bude mnogo, mnogo zaj..anije, mnogo prljavije. Neće tu biti mnogo vremena za razmišljanje, nego ko ti prvi naleti, taj će da naj.be.

 

Živeo si maltene po celom svetu, verujem da je princip isti, to si već napomenuo, iako je to nama rđava uteha...

- Apsolutno. Razlika je samo u tome što pojedine države imaju bolje uslove da daju ljudima, ako ništa drugo, ono bar malo više mogućnosti da žive neki kao normalan život. I samim tim možeš da svariš tu neku situaciju oko sebe, pošto ćeš i sledeće godine da kupiš kola na kredit, otići ćeš na letovanje...

 

Ali si rob, svejedno...

- Da, rob si. Ovde je drugačija situacija, jer si isto rob, a na sve to, u celom tom ludilu, nemaš para da kupiš detetu patike, da ga pošalješ na školovanje, nemaš para da kupiš kola, živiš sa roditeljima, jer ne možeš da podigneš kredit da kupiš stan. Tu smo mi, iako daleko iza njih, ipak negde i korak ispred. Jer će ovde pre pući, pre nego u Nemačkoj i sličnim zemljama.

Misliš li da igde u svetu postoji istinska "levica", istinska "slobodarska" opcija, da je ikoga od tih likova briga za čoveka kao čoveka? Imali smo skoro Grčku, opet je ispalo "tresla se gora, rodio se miš". I kako to da se svaka ideja, koliko god bila zdrava, kad dođe na nivo jedne ideologije i politike, uvek izvrne u neki oblik fašizma, ili kako god to mi krstili?

- Zato što svu ideologiju pokušavamo da posmatramo kroz prizmu politike. I to je najveći problem. Po meni, ovoj zemlji ne treba stranka, ovoj zemlji ne treba političar, ovoj zemlji treba grupa ljudi koji znaju da rade svoj posao, ekonomisti, pravnici i ostali. Trebaju nam pametni ljudi koji će iskreno, iz profesionalnih razloga i zato što vole svoju zemlju, da zauzmu određene pozicije i da krenu da rade određene stvari zbog kojih ćemo jednog dana da se osećamo mnogo bolje kao ljudi, kao nacija, kao individualci. Svaka ideologija, bila to levica ili desnica, u trenutku kada dostigne taj neki politički nivo, odlazi u neke neželjene ekstreme, zvali mi to fašizam, ili kako god. Ako ćemo da gledamo šta je bilo najekstremnije levo, ne moramo da odemo dalje od Sovjetskog saveza ili od Kine, i videćemo kako se završilo. Da li je to nešto što mi hoćemo? Nije, naravno. Znači, ne treba nam politika, treba nam neko ko će uraditi posao, poput pravog biznismena, i rešiti nam problem. To nama treba.

 

Slična je priča i sa nazovi anarhistima, bar ovima u Srbiji. Ostavio tata četiri stana, ja tri izdajem, živim u trista kvadrata i preko fejsbuka se borim za prava manjina, crnaca, činčila, koga god. I to je, kao, neka alternativa. A sistem živi li živi, i čak mu ide na ruku što ti takozvani "anarhisti" postoje...

- Mi smo sami napravili taj sistem u kom verujemo da treba da postoji jedan vođa, jedna politička stranka, nešto što je već ortodoksan način razmišljanja. Po meni, alternativa je u stvari traženje rešenja van tih nekih normi koje smo sami zacrtali civilizacijski. Zašto posmatramo svet u okviru tih nekih granica i nekih verovanja samo zbog toga što su ona tradicionalna? Ja mislim da treba da izađemo iz svega toga i da posmatramo stvari na drugi način. Ovo će nekome možda zvučati suludo, ali FK "Barselona" nema vlasnika. Ona ima bord od nekoliko ljudi koji upravljaju jednim klubom, dakle to ne radi jedan čovek koji je glavni baja. To su ljudi koji znaju šta rade i znaju kako da se bore za neki boljitak tog svog biznisa. Ja posmatram život i politiku kao biznis. Najjednostavnije. Kao što doktor, pravnik ili mašin-bravar obavljaju svoj posao, tako i političar treba da obavlja svoj posao na pravi način. A najlakši način da se vidi kako on to radi jeste da pogleda kako ja živim. Ako on to radi kako treba, onda je i meni dobro. Neke stvari moraju da se menjaju. U ovom trenutku, u ovoj zemlji, ja ne vidim da postoji alternativa.

 

Osećaš li se u Srbiji kao slobodan čovek?

- Nisam najadekvatniji sagovornik da pričam o tome, pošto ne živim ovde. Ali, kad mi u dva dana prekinu dva koncerta zaredom, kad mi koncert prekine policija i krene da mi pretresa klince koji su došli na koncert i koji su jedva skupili pare da uđu, a za to vreme imaju brdo mafijaša i budala koje preprodaju drogu, nose pištolje i za koje svako zna, ptice na grani znaju ko su oni... Ne osećam se slobodno. Osećam se izigrano. Šta, kao, naći ćeš klinca sa gramom marihuane i sutra će izaći u novinama kako policija čisti drogu sa ulica, a ovaj na sto metara odatle upravo ubija trojicu i niko ga u tome ne sprečava. Još jednom: ne, ne osećam se slobodno, osećam se izigrano.

 

Gde i kako živeti, ako je svet takav, ostati slobodan, a ne pobeći u šumu? Nije valjda čovek hiljadama godina krvario da napravi ovaj svet, ovu civilizaciju, da bi sad morao da iz istog tog sveta beži u šumu?

- Pod jedan, treba da se promeni svest ljudi. Možda nas "ima gomila", ali ipak predstavljamo manjinu u odnosu na populaciju koja nas okružuje. Gomila koja je manjina. A da bi se neke stvari promenile treba da postanemo većina. I ja sam poprilično pesimista u ovom trenutku...

Veruješ li da je "bolji svet" moguć, iskreno? Ne kao ti na koncertu, pa kažeš "deco, biće dobro", nego onako ljudski, zaista?

- Verujem da bolji svet jeste moguć, ali sam ipak pesimista i ne verujem da će se u skoro vreme neke ključne stvari promeniti.

 

A koju cenu treba platiti da se te stvari promene?

- Brate, mislim da mora da padne krv. Znam da to zvuči gadno. Pacifista sam, nisam za takve metode, ali bojim se da sada već ne postoji drugi način da se stvari reše.

 

Od početka čekam da ovo kažeš.

- Nažalost, tako je. Jeb..a.

 

Sa Golubom razgovarao Duško Domanović

Oceni vest:
36
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Jovanovic Zoran

    pre 1671 dan i 2 sata

    Uvek mi je drago da procitam kako Gosa razmislja sada i uglavnom je to to,revolucionar po rodjenju.Samo ovo sa upravljanjem drzavom na biznis sistemu ne znam koliko moze biti spasonosno a evo i zasto.Svugde u svetu je visoki biznis u sprezi sa politikom pa i kod nas.Ne treba imati zabludu da je npr.u Americi ili Rusiji drugacije.Drugo,nikada biznis i kapital nisu bili kompatibilni ni senzitivni na pojam ljudska prava i etika...........samo lova i profit.Ako jedan monsanto u americi moze da radi sopstvenom narodu to sto radi i sve to pod zastitom senata onda se najezim pri pomisli sta su nama u stanju da urade.Imamo mi i nase primere.Sta reci za Farmakom koji kaze,mi para nemamo da saniramo jaloviste Stolice odakle godinu dana isticu najotrovnije moguce materije,dolaze u Drinu a Drinom u Savu.Svi to znaju a oni kazu mi para nemamo je***e se a sisaju milijarde iz tog rudnika i palate po Sapcu rastu i ne samo po Sapcu.A onda ce drzava da uskoci da to sanira.........cijim parama,a palate rastu,avioni lete.UZAS.Svakako da im treba je***i mater u tome se slazemo i mislim da se na to nece dugo cekati.Pozdrav Gosi i vidimo se kad dodje vreme.

    Oceni komentar:
    1
    4
  • мудријаш

    pre 1670 dana i 23 sata

    @Jovanović Zoran: како је то неко лепо објаснио, држава када је у кризи, уводе се ванредне мере, дели се, помаже, бизнис када је у кризи - отпушта раднике који су вишак. Не може се водити држава као бизнис, јер не можеш да отпустиш вишак народа. Исто важи и за мање организационе јединице, тј. не можеш "менаЂерисати" градом, општином,.. не могу се водити ни комунална предузећа, електро-дистрибуција, као "тржишни бизнис", то се у свету већ показало као лоше, јер таква врста делатности је од друштвеног интереса и користи, и не трпе "максимизацију профита" као основни покретачки мотив (капиталиста није заинтересован да испуњава друшвену улогу, већ га само занима профит, и колико може профита да исцеди из фирме, уз минимална улагања!)....не може бизнис да има иста права као и држављанин, грађанин, човек, а то је основни правац развоја данашњег капиталистичког система.

    Oceni komentar:
    0
    5
Republički hidrometeorološki zavod horoskop Isključenje struje vremenska prognoza raspored sahrana novi sad isključenja struje novosadsko porodilište dnevni horoskop bez struje bebe sahrane novi sad jkp lisje klinika za ginekologiju i akušerstvo zodijak horoskopski znaci elektrovojvodina JKP Vodovod i kanalizacija pošte srbije Elektrodistribucija Novi Sad skupština grada novog sada servisne informacije novi sad novorođenčad raspored sahrana i ispraćaja betanija gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević isključenje vode štrajk poštara Dom zdravlja Novi Sad novosađani bez vode