Građani Srbije pet meseci godišnje rade za državu

Građani Srbije pet meseci godišnje rade za državu

Dan poreske slobode obeležen je prošle nedelje. Slikovito – građani su do 28.maja, punih pet meseci ove godine, radili za državu, odnosno za poreze koje treba da plate. Od tog dana zarađuju za sebe i svoje porodice. Stručnjaci ukazuju da mnogi nisu svesni koliko nameta plaćaju državi.

Poreski sistem Srbije je "poslodavac" je za kog građani rade od 1. januara do 28. maja, ukazuju u organizaciji Libek. Tako ispada kada se sabere novac koji izdvajamo za porez na dohodak, doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, PDV i akcize, kao i porez na imovinu, objašnjava Mihajlo Gajić iz Libeka.

- Ljudima nije jasno da oni plaćaju porez i koliko zapravo plaćaju na godišnjem niovu, i da ta suma uopšte nije mala, i samim tim ne kreira se svest da mi kao građani treba da budemo neko ko će da kontroliše kako se taj državni novac koristi – ističe Gajić.

Porez građani plaćaju svakodnevno. Pri kupovini hrane, cigareta, pića, kozmetike, goriva, bele tehnike i sličnih stvari – u visunu računa ulazi cena proizvoda, ali se za svaki od njih plaća i PDV, piše N1.

- Država nema svoj novac, ona raspolaže samo novcem poreskih obveznika koji je pre toga uzela kroz porez. Dakle, bilo šta što država plaća, od isplate penzija do plata zaposlenima u javnom sektoru, kao što su nastavnici u školama i medicinske sestre u bolnicama, do izgradnje novih i rekonstukcije postojeći ulica, to sve zapravo plaćamo mi, svaki dan kad odemo da kupimo nešto u prodavnici mi plaćamo porez, svakog meseca kad nama legne plata od poslodavca, mi plaćamo veliki deo poreza – ističe Gajić.



Porezi su najznačajnija prihodna stavka državnog budžeta. Konkretno, u 2017. i 2018. godini prihodi od poreza činili su 83,9 odsto budžeta, a struktura poreskih prihoda govori da najviše novca dolazi od PDV-a.

Ekonomista Milan Kovačević upozorava da bi porez, ipak, trebalo da bude smanjen za razne usluge.

- Tako da je kod nas potrebno ubrzati reforme koje bi popravile poreski sistem, smanjile bi crno tržište, lakše ubrale dovoljno prihoda, smanjile dažbine ako je moguće, a sa druge strane isto tako na najbolji način raspoređivali rashode, da oni doprinesu boljem standardu ljudi i bržem privrednom rastu, što se nažalost ne događa – konstatuje on.

Mnogo je primera koji ukazuju na to da je novac građana trošen bez njihovog pitanja. Među njima su recimo kupovina dve veštačke stene na Košutnjaku u iznosu od 1,2 miliona evra, kao i gest države od 14 miliona evra za kompaniju Er Srbija kroz subvencije. U trošak građana spada i novogodišnja rasveta u srpkoj prestonici koja je 2018. koštala 2,9 miliona evra. Novi ceh sledi za gradnju gondole i jarbola čija zajednička vrednost viša od 15 miliona evra, objašnjava N1.

Oceni vest:
3
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • podbarac

    pre 267 dana i 2 sata

    A država ni dana za građane.

    Oceni komentar:
    0
    1