"GULAG": Novosadski pab gde se okupljaju metalci i rokeri

Petak je kasno posle podne, a u "Gulagu" heavy metal, pivskom i biciklističkom pabu, ušuškanom u Gogoljevoj ulici na Grbavici, sedi mlađa generacija poklonika ovog žarna muzike, ali se ne libe da slušaju i punk ili rok, a često se iz lokala čuje i Haustor, Električni orgazam i drugi bendovi koji su bili popularni osamdesetih godina prošlog veka.

Ponekad se u "Gulagu", uglavnom u kasnim večernjim satima, nađe i pokoji stariji ljubitelj metal scene, a svi se oni zajedno druže, ispijaju pivo, kafu, sokiće i pričaju o tome kako im je prošao dan na poslu, faksu ili u školi...  

Ipak, ono po čemu se razlikuju jeste njihov stil oblačenja i vrsta muzike koju slušaju. Uglavnom je reč o ljudima koji su istetovirani od "glave do pete", a mnogi imaju po licu načičkane pirsinge. Pojedini studiraju, ali većina radi, pa su baš juče proslavljali stalno zaposlenje svog drugara koji je konačno primljen u stalni radni odnos u Urgentnom centru u Novom Sadu.

Sa spoljne strane ne može a da se ne primeti lobanja sa kriglama piva, a i enterijer je vrlo interesantan, jer su zidovi od cigle koje krase slike i fotke sa kosturima i mrtvačkim glavama. Ipak, najupadljiviji je oltar koji je posvećen pokojnom Lemmy Kilmisteru, frontmenu kultnog rock benda Motörhead. Razlog tome je, kako kažu "klinci", što je Lemmy, odsnosno Motörhead, oduvek imao ogromnu bazu obožavalaca na prostorima nekadašnje Jugoslavije još od šezdesetih godina prošlog veka,  kada je frontmena Kilmistera, kao jednog od prvih rokera koji su ovde svirali, dočekao i Tito. Primećujemo da je na tom malom oltaru ostavljen novac raznih valuta, a kako saznajemo, njega uglavnom ostavljaju stranci, najčešće Rusi, poklonici Lemija i metal muzike.

– Rusi su nam česti gosti, valjda ih ovo ime paba asocira na Gulag, agenciju koja je upravljala glavnim sovjetskim sistemom logora za prisilni rad. Međutim, naš "Gulag" je daleko od onog sovjetskog, jer ovo je mesto gde ljudi uživaju, gde se zabavljaju i opuštaju uz hard core muziku, a niko nije prisiljen da dolazi ako ne želi – kroz šalu kaže barmen Milan, poznatiji kao Juka, koji inače ima i svoj HM bend.

Milan ističe da je mesto osmišljeno tako da dolaze ljudi svih generacija koji gaje ljubav prema ovoj vrsti muzike, jer puštaju se razni žanrovi, od klasičnog metala, preko pauera, koji je za nijansu brži, pa sve do novih pravaca.

– Ma, puštamo bukvalno sve, a često imamo i tematske večeri. Tako se na repertoaru nađu progresiv, treš, spid, blek, death, dum, gotik, nu, post, grajnd kore. Naši gosti uglavnom vole ekstremno brze, teške i brutalne zvuke i shodno tome im i ispunjavamo želje. Želja nam je bila da ovde dovodimo i mlade bendove, ali je to neizvodljivo, jer se nalazimo u kvartu koji je okružen zgradama, pa smo mislili da vikendom u poslepodnevnim satima uvedemo karaoke parti, gde bi svaki gost mogao da pokaže svoje pevačko umeće. Ne bi to bila samo metal muzika, ali rok je svakako i uvek u igri – ističe Juka.

Inače, i točilice za pivo su opremljene u njihovom fazonu, a iznad šanka su uredno poređane krigle sa imenima njihovih stlnih gostiju, pa saznajemo da tu dolaze Đole, Trifun, Dejan...I sve vreme, dok smo razlovarali sa osobljem, iz zvučnika je "udarala" treščina, a kad refren počne da odjekuje, ceo bar se raspeva. Barmen Milan utišava muziku kako bi i njegova koleginica Jovana mogla da prozbori po koju reč...

Pab je otvoren pre tri godine, a osnivač je Bogdan Cvejanov, panker u srcu i duši. Dolazi uglavnom uveče, a posao je poverio dvadesetogodišnjoj Jovani Dinjaški. Njena želja je da se jednog dana bavi tetoviranjem i to ne bilo kakvim, jer kako kaže želi da se specijalizuje za tetoviranje obrva isključivo ženama koje su prošle kroz hemo terapiju i čija koža zbog toga ima drugačiju strukturu.

– Možda izgledamo drugačije, po nekima zastrašujuće, ali smo veoma fini. Rok barovi i alternativna mesta u Novom Sadu gotovo i da ne postoje i baš iz tog razloga i jeste otvoren "Gulag", gde praktično dolaze sve generacije, ali i ljudi koji žele na miru da popiju svoje piće, jer ih ovde niko neće smarati. Inače, ko kod nas jednom dođe, vraća se, jer se oseća prihvaćeno i bezbedno, a dosta ih se i iznenadi izborom muzike koje skoro i da nema u drugim pabovima u gradu – kaže Jovana.

Prema njenim rečima, svi oni su ljubav prema ovoj vrsti muzike nasledili uglavnom od svojih roditelja. Konkretno, Jovana obožava metal, jer je to slušala i njena majka koja je kao tinejdžerka izlazila na "Mašinac" i ostala kultna mesta u gradu. S druge strane, konobar Milan je u selu spoznao ljubav prema ovoj muzici kada je, kako kaže, upoznao seoske metalce koji su bili identični onima u gradu.

– Rok, pank i metal su značajni u stvaranju novosadske muzičke kulture, koja je, nažalost, u devedesetim godinama prošlog veka skoro pa umrla. Zato kroz ovaj pab želimo da promovišemo nešto što zapravo nikada neće umreti i pokažemo i mlađim i starijim generacijama da uvek za sebe mogu da nađu mesto na kom nema svađe, tuče i sevanja oružja. Ovde svi koji su miroljubivi su i dobrodošli – zaključili su Milan i Jovana.