HRANITELJSTVO: Sasvim je prirodno da te deca zovu mama, iako ih nisi rodila

HRANITELJSTVO: Sasvim je prirodno da te deca zovu mama, iako ih nisi rodila

Poslednjih nekoliko godina više je hraniteljskih porodica koje deci pružaju topli porodični dom i daju im nesebičnu ljubav.

To su, pre svega, humani ljudi koji vode računa o mališanima bez roditeljskog staranja, što predstavlja i veliku odgovornost i vrlo zahtevan zadatak.

Nažalost, većina dece koja se nalaze u hraniteljskim porodicama imaju neku svoju ličnu i, neretko, tešku životnu priču. Pojedini su tragično izgubili roditelje, mnogi od njih su napušteni, zanemareni ili zlostavljani. Takođe, ima i dece čiji roditelji nisu u mogućnosti da im pruže adekvatnu brigu, a tada ih Centar za socijalni rad smešta kod hranitelja.

Zaposleni u toj ustanovi imaju težak zadatak – da od svih porodica koje se prijave, nađu one najbolje za decu iz različitih sredina. Prema podacima Centra za socijalni rad, 1.067 dece i mladih smešteno je u 683 hraniteljske porodice na teritoriji Južnobačkog, Sremskog i Srednjobanatskog okruga. Prema ovim podacima oko petnaest odsto, odnosno, oko 160 dece je smešteno u Novom Sadu.


Jedna od mnogobrojnih hranitelja je i četrdesetdevetogodišnja Novosađanka Maja H. samohrana majka, koja pored svog sina ima i dve devojčice koje već godinama čine njenu malu porodicu.

Iako je samohrana majka, ona uspeva da se izbori sa svim nedaćama, raznim preležanim dečjim bolestima, prvim simpatijama, ali i ostalim pojavama koje prate odrastanje dece. Njoj ništa nije teško da učini za njih.  

– Oduvek sam želela da postanem hraniteljka, još od malena sam maštala kako ću imati puno svoje, ali i dece o kojima ću se starati kao da sam ih rodila. Zato sam se prijavila za hraniteljstvo čim mi se ukazala prilika. Centru za socijalni rad sam predala zahtev i dokumente, od fotokopije lične karte, preko potvrde da nisam osuđivana, pa sve do dokaza o stalnom zaposlenju. Nakon što sam svu papirologiju predala ubrzo su me pozvali ljudi iz Centra za socijalni rad na obuku za hranitelje. Bila sam veoma srećna. Na predavanja sam išla mesec i po dana, a nakon toga sam dobila i sertifikat o završenom kursu i potvrdu o podobnosti – priča Maja.

Ko može da se bavi hraniteljstvom?
Sve porodice i osobe koje su otvorene i spremne da prihvate brigu o detetu bez roditeljskog staranja, a da mu pri tome pruže ljubav, pažnju i toplinu porodičnog doma. Ono što je potrebno jeste da je hraniteljska porodica, u okviru propisane procedure, stekla opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom. Takođe, trebalo bi da dobije odgovarajuću potvrdu Centra za socijalni rad. Prema Zakonu, jedna porodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ukoliko je reč o deci sa invaliditetom ili deci sa smetnjama u razvoju.


Kako kaže, ono što je Centru za socijalni rad veoma bitno jeste da osoba ili porodica koja se prijavi za hranitelja ima dovoljno mesta u stanu ili kući, kako bi se razdvojila deca suprotnog pola.

– Kod nas svako dete ima svoju sobu, sin je tinejdžer i ima 16 godina, starija devojčica je desetogodišnjakinja i pohađa Osnovnu školu, dok mala ima 4 godine i ide u vrtić.  Starija je kod nas došla sa nepune tri i kod mene je već sedam i po, dok sam mlađu donela kući pravo iz porodilišta. Nas četvoro i naš pas činimo malu srećnu porodicu – kaže Maja.

Naša sagovornica ne pravi nikakvu razliku između svog deteta i devojčica koje je toliko vole da je zovu mama, a Maji je zbog toga puno srce.

Imam mnogo strpljenja i živaca kada su deca u pitanju i ništa mi nije teško da učinim za njih. Trenutno radim od kuće pošto sam prevodilac. Prija mi takav način rada, a i imam mnogo više vremena da se posvetim deci, posebno najmlađoj. Idemo u šetnje sa psom, a parkić nam je obavezna destinacija. Devojčice me zovu mama što je zapravo sasvim prirodno da te deca zovu mama, iako znaju da ih nisam rodila – kaže naša sagovornica.


Upitana da li joj dolazi neka kontrola od zaposlenih iz Centra za socijalni rad, ona kaže: – Nikada nisam imala problema, zato i nemam kontrolu jer ljudi u Centru već znaju da je sve u redu.

Ipak, pogađa je kada čuje ili kada pročita razne priče kako je hraniteljstvo unosan posao.  

To, bar u mom slučaju, a verujem i u slučaju većine ljudi koji su hranitelji – nije tačno. Jedan od uslova da se postane hranitelj jeste da imamo svoje prihode. Ljudi jednostavno ne shvataju da je reč o deci koja dolaze iz malo drugačijih sredina, gde su često nesređeni odnosi u porodici. Ta deca su, nažalost, često zanemarena, pa čak i zdravstveno zapuštena. Njima je potrebno mnogo više ljubavi i pažnje u odnosu na decu koja su imala sreće da ih roditelji paze i maze od rođenja – ističe Maja.  

Ona kaže da starija devojčica ima besplatne udžbenike, užinu, kao i prvu ekskurziju u tekućoj školskoj godini. Mlađa ima besplatan vrtić.

– Naravno da je svaka pomoć od države dobrodošla, bez obzira da li je reč o biološkim ili hraniteljskim porodicama. Međutim, ono što je bitnije od novca je svakako ljubav, razumevanje i podrška. Samo sa te tri stvari deca mogu istinski da budu srećna, a moja porodica to zaista jeste – zaključila je sagovornica.

Oceni vest:
9
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • đura

    pre 33 dana i 10 sati

    Divna žena, superheroj! To što ih niste rodili možda znači da im niste majka, ali im jeste mama! Svaka čast!

    Oceni komentar:
    0
    9
  • Zavisi

    pre 32 dana i 17 sati

    Paa... ne bih rekao da je prirodno, da te deca zovu mama iako ih nisi rodila.
    Naročito, ako si tata.
    Ili, po europskom, Roditelj No.2.

    Oceni komentar:
    9
    0
  • Janoš

    pre 29 dana i 11 sati

    Plemenito i po meni obaveza svakog ko moze to da izdrži. Nema ništa lepše od sretne dece.

    Oceni komentar:
    0
    3