Igor Kolosov, ruski Lala: Novi Sad je srpski Sankt Peterburg

Igor Kolosov, ruski Lala: Novi Sad je srpski Sankt Peterburg

Ruski život na vojvođanski način.

Igor Kolosov ima više nego zanimljiv život. Zato što je rođen u zemlji koja se raspala, zato što je naučio da čita s tri godine, zato što je zabavljao ljude kao ulični artista, zato što je Rus koji živi u Novom Sadu, zato što je bio novinar, zato što je mašinski inženjer, zato što je profesionalni kuvar, zato što je radio kao šanker, zato što je bio šljaker ali i tehnička podrška u kablovskom provajderu, zato što je programer, pa može da radi iz bilo kog kutka planete, zato što voli da putuje sam…


Rođen je u Lenjingradu, iako je iz Sank Peterburga. Devedesete godine prošlog veka bile su slične kao na ovdašnjim meridijanima jer su se obe zemlje raspale, SSSR i Jugoslavija.

– Sećam se kako sedim ispred televizora i gledam tenkove dok gađaju Beli Dom. Roditelji su me vodili sa sobom u radnju, da bi dobili litru ulja više jer su delili namirnice po osobi. Nismo imali para za hranu, nije bilo posla i preživljavali smo. Zimi se Neva zamrzne, pa smo prelazili reku jer je na drugoj strani grada bila jeftinija šargarepa. Dobijalo smo i konzerve iz američke humanitarne pomoći. Onda je počeo rat u Čečeniji, pa sam na ulici video kovčeg, kako se komšiji sin vratio u sanduku. Kad spomeneš Sankt Peterburg i devedesete godine prošlog veka, svakom je lokalcu prva asocijacija kriminal. Sećanja na taj period mi nisu nimalo prijatna. Kad sam počeo da studiram, izgorela nam je kuća, pa sam počeo da radim svašta kako bi mogao da živim sam jer stan od 35 kvadrata koji smo dobili od države kao pomoć bio zaista mali za nas šest. Imam tri sestre, a ja sam najstarije dete. Rad mi nije bio stran jer sam još u srednjoj školi nalazio razne poslove – započeo je svoju životnu priču Igor.


Kao srednjoškolac je počeo da se interesuje za programiranje. Nije imao kompjuter, niti je programiranje bilo zastupljeno u školama, pa je znanje sticao preko raznih udžbenika. Vremenom se usavršavao, pa je uspeo za sitnu platu, da radi na programiranju u sklopu nekog projekta. Zatim je s 15 godina napravio prvi sajt, pa su počeli da se javljaju drugari i poznanici sa željom da i oni imaju internet prezentaciju.

– Posvetio sam se programiranju jer sam shvatio da bi specijalizacija na fakultetu duže trajala i da bi s 30 godina kao mladi inženjer imao znatno manju platu, nego kao programer. Otvorio sam i agenciju, ali nisam imao iskustva, pa sam u posao ušao s državnim preduzećima. Da bi naplatio svoje usluge, moraš da čekaš šest meseci, što je uslovilo da zatvorim firmu i prekinem s programiranjem. Postao sam pomoćni kuvar, da bih jednog momenta otvorio svoju kuhinju. Blizu dve godine sam bio u kulinarstvu kad mi je neki lik ponudio da programiram za njega. Težak je posao u kuhinji, kad stojiš 12 sati, a ponudio je veću lovu nego što sam imao kao gazda malog restorana. Pritom sam mogao da radim od kuće, plata je bila u evrima, što u Rusiji nije mala stvar jer se ekonomska situacija menja skoro svaki dan. Pre rata u Ukrajini, odnos rublje i evra je bio 35, a sad je 80. U Moskvi i Sankt Peterburgu još i može da se živi, ima posla, mada mi kažemo da to uopšte nije Rusija (smeh). Pritom su u Moskvi tri puta veće plate nego u Peterburgu jer je sve centralizovano. U međuvremenu sam promenio programersku firmu i ubrzo došao u Srbiju – rekao je Igor.



Prema Igorovim rečima, nije neuobičajeno da beskućnik u Moskvi ima terminal za kartice, kako bi mu na taj način ostavili nešto novca ako nemate gotovinu pri sebi. U Srbiju je prvo došao turistički na nekoliko sedmica. Po povratku u Peterburg dočekala ga je zima, da kiša i sneg padaju u isto vreme, pa ga je ta depresivna slika nagnala da se vrati u našu zemlju. Jedno vreme je živeo u Beogradu, da bi se ubrzo preselio u Novi Sad i ovde je već dve godine.

– Zanimala me je Srbija. Želeo sam da upoznam ljude i kulturu koja je slična našoj, a i ne treba viza. Istorija, pogotovo ruska me privlači od malena, a uvek se tu negde uz Rusiju spominje vaša zemlja. Pritom sam od Milorada Pavića skoro sve pročitao, a sećam se i 1999. godine i bombardovanja. Naša država nije reagovala kako treba, ali ruski narod nije bio zadovoljan, pa se po crkvama skupljala pomoć, a i dosta je njih se prijavilo u dobrovoljce. Stres od selidbe u inostranstvo svakako postoji, a za Rusa je najlakše da dođe u Srbiju kao prvu zemlju za iseljenje (smeh). Beograd je velik, iako je manji od mog grada (smeh) jer je sve daleko. Beograd više podseća na Moskvu jer ako negde želiš da ideš, moraš nekim prevozom. U Beogradu je trka za novcem, ljudi se malo druže, imaju manje slobodnog vremena i više su nervozni nego Novosađani. Preselio sam se u Novi Sad jer me podseća na Peterburg i ceo grad možeš peške obići. I kod nas je ravnica, lagano se živi, niko ne žuri, mentalitet je sličan novosadskom. Kao što je ovde rivalstvo, blaga netrpeljivost i kulturni opozit Novog Sada i Beograda, tako je i s Moskvom i Sankt Peterburgom. Mi uvek govorimo da je loše u Moskvi (smeh) – čuli smo od našeg sagovornika.


Kako smo saznali od Igora, u Sankt Peterburgu postoji separatizam, ali kao šala i kontriranje Moskvi jer ipak je to bila ruska prestonica 200 godina. Taj severni deo prema Baltiku nosi naziv Ingermanlendija, pa se lokalci zezaju da će napraviti republiku, u kafićima postoji koktel “Slobodna Ingria", nose se majice i bedževi s porukom “otcepljenja”…Igoru nije bilo teško da nauči srpski jezik i uglavnom ga je savladao preko komunikacije s ljudima. U početku je slušao radio i gledao TV, da nauči kako jezik živi, pa je uzeo i 20 časova da bi razumeo dijalekte.

– Lepo mi je u Novom Sadu (smeh). Dosta je Rusa ovde, imamo grupe na mrežama, što olakšava da se neke birokratske stvari reše. Uglavnom sam istražujem Novi Sad, pa mogu reći da ga i dalje otkrivam. Zanima me andergraund, a za mene je Novi Sad sedamdesetih godina imao najbolju muzičku scenu u Jugoslaviji dok sad vidim da dominira fenomen turbo folka. Obožavao sam da idem u kafić “Sova”, to je bio lokal po mom ukusu, a privukao me zvuk Lea Martina koji se čuo na ulici. Onda me je od društva neko doveo u “Izbu” i tu se osećam domaće. Atmosfera, muzika i ljudi me podsećaju na jedan kafić kod kuće. Kupio sam i bicikl i sviđa mi se što skoro svuda ima staza i možeš brzo da stigneš. I kod nas postoje organizacije kao “Kritična masa”, ali nemamo staze i nikog to ne zanima da promeni. Bio sam i na Exitu. Sviđa mi se ta karnevalska atmosfera kad je grad pun stranaca. Jedino mi smeta što su policajci u uniformama na festivalu, ne razumem zašto. To nema nigde u Evropi. Unervozim se kad vidim kako me gleda kao sumnjivog. Kako da se opustiš kad te strelja pogledom (smeh) izneo je novosadski Rus svoje impresije.


Kroz smeh je Igor konstatovao da nam je meso dominantno u ishrani i da klopu bez njega ne računamo kao obrok. Njemu su se svideli šopska salata i rolovani ćevapi, ali više voli ribu, pa je riblja čorba neizbežna. Ipak, najviše je zavoleo način ishrane odnosno što sporo jedemo, pa bilo da je reč i o fast fudu. Frušku goru još uvek otkriva i trudi se da svaki vikend iskoči negde u prirodu. Kad je reč u cuganju, tvrdi da podjednako pijemo kao Rusi, ali različitim stilom. Oni imaju izreku da ne možeš ponižavati stepen alkohola, pa posle votke ne piju pivo ili vino dok mi pijemo rakiju, pa pređemo na pivo. Odgovorno tvrdi da je našim redosledom ispijanja teži mamurluk. Rusi piju da bi se napili, a ne onako usput, pa ih zato više zanima žestina kako bi ih alkohol što pre "uhvatio".

– Ljudi su ovde uglavnom otvoreni, iskreni, dobri i srdačni, iako često imam osećaj da kažu više, nego što hoće da učine, mada toga ima svuda u svetu. Doživeo sam dosta lepih situacija, pre nego što bi ih imao kod kuće i prijatno sam se iznenadio. Ovde su ljudi srećniji nego u Rusiji, mada stalno kukaju, iako stalno sede u kafićima i ne vidim nikakav problem (smeh). Žene su lepe, ali se razlikuju od Ruskinja. Novosađanke se češće prikazuju za ono što nisu. To ne volim jer vidim neiskrenost. Ima to i kod Ruskinja, ali ne toliko jer više njih znaju šta hoće, imaju cilj, drugačije razmišljaju. Lako s ovdašnjim devojkama uspostaviš komunikaciju i možete postati odlični prijatelji, ali nešto više od toga, teško. Možda još nisam upoznao takve (smeh). Primera veze ili braka Ruskinje i Srbina ima koliko hoćete, ali obrnuto Srpkinja i Rus, jedva na prste jedne ruke možeš nabrojati – zaključio je ruski Lala.


Jugom po Jugi

Igor ima ideju da kupi "juga", kako bi lakše obišao manastire na Fruškoj gori, ali želja mu je da upozna i Balkan.

– Nikako da stignem da kupim auto, a svakako planiram s drugarima krajem avgusta da obiđem celu Jugoslaviju. Iz Novog Sada bi krenuli prema Zagrebu, pa Ljubljana. Onda bi se spustili na primorje, zatim otišli do Sarajeva i Mostara, pa u Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Posetili bi Niš i prošli Srbiju, nazad do Novog Sada. Možda bih hteo negde na Balkanu i da živim nekoliko meseci, osetim kakvi su ljudi tamo. Moguće je da se pojavi i neka poslovna prilika, pa se odselim iz Novog Sada. Za sada mi je ovde baza. Lakše mogu da putujem u Evropu nego od kuće, jer mi je sve bliže i jeftinije – izneo je na kraju svoje planove Igor.

Oceni vest:
16
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

bez struje betanija Republički hidrometeorološki zavod JKP Gradsko zelenilo prognoza vremena raspored sahrana novi sad novorođenčad gradsko groblje vremenska prognoza novi sad bebe novosadsko porodilište centralno groblje u Futogu servisne informacije novi sad bez vode JKP Vodovod i kanalizacija servisne informacije elektrovojvodina jkp lisje Vreme u Novom Sadu Isključenje struje isključenja struje Elektrodistribucija Novi Sad matičar novi sad isključenje vode MUP Srbije sahrane klinika za ginekologiju i akušerstvo dunav RHMZ novosađani