ISKUSTVA IZ BETANIJE: Za neke odlična, za druge pakao

Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, našim sugrađanima znana kao Betanija, mesto je gde se odvijaju najlepši i najvažniji događaji u životu jedne žene, ali i mesto gde se mnoge od njih leče, suočavaju sa problemima ili tužnim momentima. U Novosadsko porodilište sugrađanke odlaze u periodima kad su najemotivnije, te se svaki boravak u toj klinici odlično pamti.

Po čemu su naše čitateljke zapamtile svoja iskustva iz Betanije pitali smo ih u našoj anketi. Kao što se moglo i pretpostaviti, sećanja koja su podelile sa nama su često dijametralno suprotna.

Izdvojili smo neke od najupečatljivijih odgovora…

ZADOVOLJAVAJUĆA I ODLIČNA ISKUSTVA

– Moje lično iskustvo je sasvim korektno. Rodila sam blizance carskim rezom 2018. godine. Očekivanja mi nisu bila prevelika, sem da mi deca budu dobro, tako da sam izašla prezadovoljna. Tamo sam uspostavila laktaciju i naučila da dojim. Kući sam došla posle četiri dana, spremna da brinem o svojoj deci – navodi Slađana K. S.

Popriličan broj ispitanica tvrdi da zaista nije imalo nijednu zamerku.

– U Betaniji sam bila 30 dana. Na odeljenju održavanja visokorizične trudnoće provela sam 23 dana, a na odeljenju porodilja 7 dana. Za sve sestrice, doktore i babice imam samo reči hvale. Nijednu jedinu neprijatnost nisam imala. Neizmerno sam im zahvalna na pažnji i brizi koju su ukazali mojim bebama i meni – komentariše Jovana P.

Željka M, koja je 2019. rodila trojke, kaže da ljubaznije osoblje nije srela.

– Ja sam 2019. operisana, na Sterilitetu sam ležala. Mogu da kažem da imam samo reči hvale i za doktore i za sestre sa odeljenja i sa intenzivne, operaciona sala. Hrana je bila sasvim u redu, s obzirom na to da je bolnica. Ne mogu da se požalim. Terapija na vreme, kad god nešto zatreba, sestra je odmah dolazila – priseća se Sonja P.

Dosta žena navelo je da smatra kako su porodillje koje se žale na hranu i higijenu razmažene i očekuju hotel, te da je najbitnije da sve prođe kako treba.

– Prelepa iskustva! Porodila sam se 2016. i 2020. S obzirom na to da je prošle godine počelo doba korone, ništa se tamo osetilo nije. Sestre i doktori ljubazni, dobri, hrana ok, higijena super, bila sam u novom delu i uživali smo i beba i ja, izašli u roku od 48 sati, sve super. Mislim da je sve do žena, kako se postave prema osoblju, oni samo traže ljubaznost i saradnju, znate kako kažu: kako dajes tako i dobijaš – uverena je Tina V. B.

Mirjana M. se u ovoj ustanovi porodila četiri puta i kaže da nikada nije imala nijednu neprijatnost.

– Lepa iskustva, bar u 2021.godini. Sobe udobne, čiste, nov nameštaj (bar u delu gde sam ja bila), kupatilo uz svaku sobu i prostor za garderobu. Sestre i doktori ok. Malo su patronažne sestre koje brinu o bebama i laktaciji grube i nisu baš dostupne, pa moraš baš da insistiraš na nečemu što ti treba. Hrana solidna – opisuje Nikolina K. svoje sveže iskustvo.

LOŠE USPOMENE KVARE BITNE TRENUTKE

Kada upućuju kritike na račun ove zdravstvene ustanove, Novosađanke se uglavnom žale na loše uslove, poput bezukusne, jednolične i neodgovarajuće hrane, nedovoljne higijene u sobama i kupatilima, povremenog nestajanja tople vode, pocepane posteljine…

Međutim, pojedine žene svoja iskustva opisuju kao – jeziva.

– Provela sam 17 sati na indukciji, a na kraju se beba zaglavila i ostala bez kiseonika! Ne dao Bog nikom – kaže Suzana T.

Nedovoljno dobar, čak i loš odnos osoblja prema pacijentkinjama, nemali broj Novosađanki navodi kao veliku manu, a manjak osoblja je takođe evidentan.

– Raspoloženje i odnos zaposlenih prema meni je varirao od smena. U dnevnoj su sve bile ljubazne, brižne, pogotovo jer sam imala komplikacije. A onda je dosla noćna smena i užas, od deranja i istresavanja, do nedolaženja satima za neke hitne stvari. Nehigijena kupatila je bila na najvećem nivou tada – opisuje Tamara D.

Najtraumatičnija iskustva nose one sugrađanke kojima je život bio ugrožen.

– U porodilište sam se vratila nakon 25 dana od porođaja koji je obavljen carskim rezom i nakon koga su u istoj ustanovi obavljena tri kontrolna ultrazvuka (koja su navodno bila uredna), zbog preseptičnog stanja u kojem sam bila, jer mi je u 21.veku ostavljena posteljica. Smetalo mi je sto su me izložili životnom riziku, što su me ponovo uvodili u opštu anesteziju i radili reviziju, čije posledice i dan danas osećam – opisuje Olga I.

Na ovu temu, javio se i jedan tata, koji je naveo da su njegovu suprugu ostavili da se muči dok nije potegao vezu da je stave na sto i porode carskim rezom, te da su je otpustili sa vidno oteklim nogama, da bi sutradan zbog hipertentzije dobila moždani udar koji je, na sreću, preživela, ali je naš sugrađanin bio izuzetno rezigniran i ljut.

– Betanija je kao bolnica sistemski u nedostatku i to velikom… Nemaju uslove da pruže zenama ni 20% od onoga sto bi jedan najvažniji događaj u životu trebalo da prestavlja. Nemaju mogućnost da ti u 21. veku daju anesteziju i pruže minimalni komfor. Deliš kupatilo sa gomilom žena, hrana je oskudna, a ljubaznost zavisi od toga “ko ti zapadne”. Ne krivim lekare, krivim državu i vlast i ovu i svaku prethodnu. Smatram da žene na porođaju i posle porođaja zaslužuju više i bolje i treba toga i da budu svesne i to nije nikakva razmaženost, već zdrav razum i samopoštovanje – ubeđena je Brankica Ć.

Nekoliko žena napomenulo je da im je najteže bilo kad su izgubile bebu, a bile smeštene u sobi sa porodiljama kojima su donosili bebe na podoj, jer im je to još više otežalo ionako strašnu situaciju.

– Nasilje u porođajnoj sali se vrši po protokolu, np.r Kištlerov zahvat, tkzv. laktanje, koji je zabranjen u većini civilizovanih zemalja. Indukcija bez pitanja krši prava majke i deteta, epiziotomija neopravdana, neodobrena je užasan vid nasilja na žensko telo. Vređanje, omalovažavanje, korupcija… Degradira se žena, nanosi joj se trauma za ceo život. To rezultira posleporođajnom depresijom, raspadom porodice – smatra Čila A.

Da su doživele različita nemila iskustva, dovoljno govori i reč kojom su mnoge od njih opisale svoj boravak u ovoj bolnici, a to je – horor.

SUGESTIJE ZA POBOLJŠANJE

Dosta sugestija nekadašnjih porodilja odnosi se na nepostojanje službe za podršku dojenju, koju bi, kako predlaže jedna čitateljka, činile sertifikovane savetnice za dojenje.

– Mnogo mi je žao što neonatolozi i pedijatri nisu naklonjeniji dojenju, u smislu da pruže više podrške i informacija majkama koje žele da doje svoje bebe. Ogromna kritika za dodavanje formule pre nego sto je uspostavljena laktacija – napominje Jelena P, koja se tri puta porodila u Betaniji.

Takođe, neke porodilje navele su da je lošiji odnos prema njima vikendom i praznicima, jer tada vidno fali osoblja, te kroz delimičnu šalu savetuju buduće majke da tempiraju kada će se poroditi.

– Hrana je užasna. Ne smatram sebe razmaženom, ali ono je dno. Kao u zatvoru. Za tih deset dana nijedan komad svežeg voća i povrća nisam dobila. Ručak bude nešto kuvano i to je ok, ali doručak i večera… Hleb, krekeri, marmelada, margarin, još hleba i puuuno salame. Ni plazma ne pomaže, ne možeš jesti ni nju deset dana. Treba povratiti snagu, uspostaviti laktaciju a tamo samo zatvor možeš dobiti. Moglo bi se malo povesti o tome računa – sugeriše Jovana M.

Prema različitim komentarima, kao što jedna čitateljka kaže, reklo bi se da sve ove žene nisu boravile na istom mestu. Videli smo od čega sve zavisi da li će neka od njih poneti lepo, neutralno ili loše iskustvo, a ostaje nada da će u neko doba sve žene izlaziti iz Betanije sa osmehom i lepim sećanjima.

Ukoliko i vi želite da podelite svoja iskustva sa nama, budite slobodni da ih opišete u komentarima.