Iskustvo poznatog novosadskog muzikologa sa majkom obolelom od kovida

Iskustvo poznatog novosadskog muzikologa sa majkom obolelom od kovida

Naš muzikolog i muzički pisac, Dušan Mihalek, preselio se pre trideset godina u Izrael. Kada je u junu odlučio da poseti najmilije u glavnom gradu Vojvodine, nije ni slutio koja ga iskušenja čekaju zbog pandemije korona virusa. Nekoliko nedelja morao je provesti u karantinu bez dovoljno informacija od državnih organa, a kada mu se devedesetogodišnja majka Mirjana razbolela bezbroj puta je bezuspešno zvao kovid ambulante.

Nekadašnji glavni i odgovorni urednik Redakcije muzičkog programa Radio Novog Sada ipak se nije dao pokolebati. Zahvaljujući dobrim lekarima mama je trenutno zbrinuta u kovid centru Klinike za infektivne bolesti novosadskog Kliničkog centra i svi se nadaju njenom oporavku.

– Imam sedamdeset i jednu godinu i otkako sam u penziji trudim se da budem u Novom Sadu uz mamu barem tri meseca godišnje. Uvek mislim, možda je dogodine neću moći videti – počinje svoju priču Mihalek i nastavlja: – Zbog pandemije avionski saobraćaj iz Izraela je zaustavljen u martu i država nema drugu vezu sa svetom osim avionom (i teretnim brodovima). Čim je epidemija malo popustila i kada je krenuo vazdušni saobraćaj, prvim avionom sam doleteo u Budimpeštu. Bilo nas je samo osmoro u avionu, ja sam bio sa rukavicama, maskom i zaštitnim vizirom, kao astronaut. Iz prestonice Mađarske sam kombijem stigao do Novog Sada. Bila je to subota, 13. jun. Već u ponedeljak 15. juna napravio sam test na virus u novosadskom Higijenskom zavodu i istog dana  dobio negativan rezultat, odnosno potvrdu da nisam zaražen – kaže sagovornik portala Mojnovisad.com.

 


Samo pet dana kasnije njegova devedesetogodišnja majka je pala u jednom restoranu. Dušan je tada zamolio snaju Radmilu (ženu pokojnog brata) da dođe u njihov stan i da pomaže oko nege.

– Ujutro smo je odneli u Urgentni centar, gde su konstatovali prelom desne ruke i stavili longetu. Narednih dana ona nije mogla da ustane, osećala je jake bolove u donjem delu stomaka. Negovali smo je nedelju dana. Pošto nije mogla da se kreće, odneli smo je 29. juna u privatnu kliniku, gde su ustanovili da ima pukotinu na karlici kod trtne kosti. Rečeno je da treba da miruje 40 dana. Sutradan ujutro joj je u Urgentnom centru na ruku stavljen stalni gips. Dogovorili smo se da je premestimo u stacionar u domu za stara lica. Da bi je primili u dom, bila je potrebna potvrda da nije zaražena – objašnjava Mihalek.

Svakodnevno iz policije telefonom su proveravali da li smo u stanu. Nikako nismo mogli da dobijemo pomoć za nepokretnog bolesnika zaraženog Kovidom.

Onda su nastale komplikacije. U domu zdravlja kome mama pripada uputili su ih na Kovid centar na Novom naselju, koji jedini ima patronažnu službu. Tamo im je rečeno (i data pismena potvrda) da je 15 minuta pre toga stiglo naređenje da se više ne prave terenski testovi brisa za uput u staračke domove. Nepokretnu staricu  nikako nisu mogli da odnesu na pregled u Higijenski zavod. U celom gradu nije postojala patronažna služba za testiranje nepokretnih bolesnika.

– Situacija je izgledala bezizlazna. Mama nepokretna, snaja i ja je dvorimo, test ne mogu da joj naprave, u dom ne primaju bez testa. Test je učinjen samo zahvaljujući milosrđu jedne lekarke 1. jula. Rečeno nam je da po rezultat dođemo u Higijenski zavod 3. jula – kaže Dušan.

Nakon toga je stanje iz lošeg krenulo ka još gorem. Ujutro 2. jula obavestili su ih iz Higijenskog zavoda da je test pozitivan i da mama ima virus i da ne smeju nikud da izađu iz stana.

– Stigla su kola Odeljenja za sanitarnu inspekciju. Snaja i ja smo morali na ulici da potpišemo da nećemo izlaziti iz stana 14 dana. Za mamu ništa nije stiglo, niti smo dobili bilo kakvo uputstvo. Nema nikakve kućne medicinske nege, niti telefonskih uputstava. Rečeno je samo da ako se pojave simptomi, da se javimo u Hitnu pomoć. Ni na koji način nije bilo moguće da neko dođe i napravi test za snaju i mene, a zabranjeno nam je bilo da izađemo iz stana i sami to učinimo. Snaja je spavala u jednoj sobi, ja u drugoj, kraj mame. Svakodnevno iz policije telefonom su proveravali da li smo u stanu. Nikako nismo mogli da dobijemo pomoć za nepokretnog bolesnika zaraženog Kovidom – kaže Mihalek.


Nažalost u subotu 4. jula, devedesetogodišnjoj Novosađanki počela je da se diže temperatura. Kroz jedan sat je bila preko 38 stepeni. Zvali su Hitnu pomoć, ali oni nisu mogli da dođu bez potvrde Doma zdravlja na Novom naselju.

– Telefonirali smo u dom preko 200 puta, niko nije odgovarao. Tek uveče (i posle nekih intervencija), dali su potvrdu i ambulantna kola su odnela mamu tamo. Noću nam se mama javila da je u Kovid centru Klinike za infektivne bolesti. Od tog trenutka ona ima zadovoljavajuću medicinsku negu. Konstatovali su joj upalu levog plućnog krila, daju joj infuziju, injekcije, kiseonik, pomažu njenom 90-godišnjem izlomljenom i nepokretnom telu da pokuša da se izbori sa tim virusom – objašnjava Dušan.

Naš poznati muzikolog i njegova snaja Radmila i dalje su zatvoreni u stanu i ne znaju da li su zaraženi ili ne. Za sada nemaju simptome i moći će da izađu tek 16. jula.

– Kuda i gde, da li će nas neko pregledati ili ne, šta da radimo ako preživimo bez simptoma, ne možemo da dobijemo nikakve informacije. Hvala dobrim ljudima koji nam donose hranu, piće i namirnice, koje konopcem dižemo na našu terasu – kaže Dušan Mihalek.

Dok čeka da se završe preostala četiri dana karantina, monasi na Isusovom grobu u Jerusalimu, gde je Dušan dolazio kao turistički vodič, skoro svakog dana se mole 24 sata dnevno za  zdravlje njegove mame Mirjane.

 

 

Oceni vest:
26
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Maks

    pre 98 dana i 19 sati

    A sta cemo sa starijima kojima nema ko da pomogne a nema ju ni kome da se obrate. Strasno sta se radi sa ovim narodom .

    Oceni komentar:
    1
    19