ISPOVEST MLADOG NOVOSAĐANINA: Kao kuvar na prekookeanskom brodu za mesec dana možete zaraditi četiri prosečne srpske plate

Sve više mladih odlazi van zemlje kako bi zaradili novac na sezonskim poslovima, a njihove priče daleko su od bajkovitih.

Posao na brodu, rad sa morskim plodovima na Aljasci, građevinski radovi u Rusiji, ili čuvanje dece u Nemačkoj, samo su neki od višemesečnih poslova u inostranstvu za koje se mladi sve češće opredeljuju. Mladi odlaze van Srbije, u većini slučajeva zbog zarade. Njihove priče daleko su od onih idealnih, jer se njihovi životi svode na radne sate kako bi skupili što više novca... 

Kuvar iz Novog Sada Danilo Bukarica (21) jedan je od njih. Radi po ceo dan kao kuvar na brodu i nema slobodan dan u šest meseci. Ipak, kaže da mu se i to isplati, jer za mesec dana na brodu može da zaradi četiri prosečne plate u Srbiji.

- Sama pomisao da idem da radim na brod je bila suluda s obzirom na moje godine, jer odlazak iz rodnog grada na duži period, odvajanje od društva, svega meni poznatog, na šest ili više meseci mi se činilo neizvodljivim. U tom periodu sam radio u restoranu u Sremskim Karlovcima i nisam bio zadovoljan uslovima, radnim vremenom, platom naravno, jer sam znao da mogu više i bolje od toga. Nekako preko dobrih kolega i prijatelja iskopam agenciju iz Beograda koja angažuje ljude koji žele da rade na prekookeanskim brodovima i posle višemesečnog razmišljanja odlučim da se javim na mejl i pošaljem svoju radnu biografiju – kaže Danilo.

Kako ističe, nakon samo dva sata od trenutka kada je poslao radnu biografiju dobija odgovor iz agencije da se javi na intervju preko telefona.

- Razgovarao sam sa sekretaricom, a ubrzo je i usledio intervju u samoj agenciji u Beogradu. Nakon dve nedelje, posle višebrojnih intervjua sa predstavnicima kompanije, obaveštavaju me da sam dobio posao. Upustio sam se u sve to ne znajući koja je to u stvari papirološka procedura, agonija, dok se ne skupe svi potrebni papiri samo za odlazak. Mesec i po dana je prošlo dok svi papiri nisu bili na broju i dok nisam poleteo sa aerodroma 5. novembra 2017. godine – priča Danilo.

Kaže da je imao tri leta – Beograd, Rim i Madrid – dok nije stigao u Las Palmas, luku iz koje je isplovio.

- Brod, 3.500 ljudi na njemu. Od toga oko 1.000 zaposlenih, zamisli, kuvaš za 3.500 ljudi svaki dan minimum tri obroka... Prvi osećaj, ne znam kako da opišem, u isto vreme i neka doza straha, sreće i neki avanturistički osećaj. Prošlo je par dana koliko mi je trebalo da se uklopim u ceo sistem, ali nostalgija ne popušta i dalje. Moj radni dan počinje u deset ujutru, kada se javljam na dužnost u kuhinju i počinjem već tada sa pripremom za ručak. Teglimo robu sa donjih paluba, meso, povrće, sve potrebne namirnice. Ne možete da zamislite koliko je ceo sistem precizan i koliko je sve čisto i pedantno. Restoran za ručak otvaramo u 11.30, pauzu od 30 minuta imam oko 13 sati, a intezivan posao traje do 15.30 sati, kada opet zatvaramo za goste na sat vremena i spremamo se za večeru. Kada se sve pripremi, moja pauza traje od 16.30 kada otvaramo za goste , pa do 18 sati. U tom periodu moram da obavim sve stvari za ceo dan, što podrazumeva: pranje veša, čišćenje sobe, kupovina, malo interneta, da se čujem sa najbližima i da jedem – priča Bukarica.

U 18 sati mora da se javi na dužnost u glavnu kuhinju koja prima oko 1.000 ljudi za večeru i konstantno se smenjuju gosti.

- U kuhinji radi između 40 i 50 kuvara za večeru. Taj naporan posao, se završava oko 21 sat, gde se vraća u kuhinju i obavlja kompletno ribanje kuhinje kao i dezinfekciju svega ali bukvalno svega sa klinerima (ljudi zaduženi samo za ribanje). Moj posao se završava u 22 sata, a klineri nastavljaju da rade svoj posao. Sastanak uglavnom imamo svako veče posle 22 sata i traje do 22.30. Posle se tuširamo i izađemo do grada malo ako smo usidreni, a ako ne na spavanje i opet sutra iz početka – kaže Danilo.

Cena interneta je 39,99 evra za 3GB, zato radnici na brodu paze kako ga troše. Plate se razlikuju od pozicije do pozicije, ali svaka promocija nosi 400 evra povišice. Plate su od 1.100 evra, do oko 3.000 evra.

- Hrana i sokovi su džabe, i to se konzumira u neograničenim količinama tokom celog dana uglavnom. Higijena se mora održavati, jer svakog petka imamo rigorozne kontrole kabina i oni pre svega kontrolišu higijenu pa i kako se održava kabina. Vode računa o tome: da li je nešto pokvareno, da li je sve što se tiče sigurnosne procedure ispoštovano.... Za zaposlene, ulaz u brod naznačen za goste nije dozvoljen ukoliko ne posedujemo “leisure” karticu koja nam to omogućava i ona se dobija tako što se traži od supervizora i mora se vratiti narednog dana. Za zaposlene je obezbeđena teretana, menza koja radi od šest ujutru do dva sledećeg jutra, kao i “crew” bar koji poslužuje alkohol koji se naplaćuje po smešnim cenama. Međutim, postoji kontrola alkohola koju obavlja brodsko obezbeđenje i ne smeš ni u jednom trenutku da imaš više od 0,5 odsto alkohola. Sankcije za bilo šta što se prekrši su rigorozne i u 80 odsto slučajeva će vas poslati kući – kaže Danilo.

Jako je teško uklopiti sve što se tiče higijene, pranja veša, izlaska, odmora jer sve na brodu ima radno vreme sem kuhinje koja praktično radi non stop. Danilo je smešten u dvokrevetnoj kabini sa kolegom iz Leskovca sa kojim je i doputovao.

- Moja preporuka je da svako ko se bavi ugostiteljstvom treba da proba, da vidi, da li je za njega ili ne, jer je ovo jedno veliko iskustvo, dobra zarada, doduše teška i što je jako bitno, dobija se referenca na kraju sa kojom otvaraš razna vrata, jer svi znaju koliko se i kako se radi na brodu – zaključuje Danilo.

S druge strane, ima i onih koji odlaze u Nemačku da čuvaju decu. Za taj posao u većini slučajeva se odlučuju mlađe devojke i ostaju po tri meseca. Plate onih sa kojima smo razgovarali ne prelazi 200 evra nedeljno. Za taj novac, devojke su u obavezi da čuvaju decu i kuvaju ručak. Devojke koje imaju hrvatski ili mađarski pasoš ostaju duže, dok one sa srbijanskim pasošem ne mogu ostati duže od tri meseca.

Istovremeno, dosta mladih odlazi da radi u Slovačku i Mađarsku. Reč je o fabrikama, a dnevnice su od 2.3 do 3 evra po satu. U većini slučajeva u obavezi su da rade od 10 do 12 sati dnevno. Smeštaj i hrana su obezbeđeni, ali kako je u poslednje vreme uočeno dosta prevara, u vezi sa regrutacijom radnika, preporučeno je da radnici dobro provere agencije preko kojih odlaze na put.

Tekst: Slađana Aničić
Foto: privatna arhiva Danila Bukarice, ilustracija/Pixabay.com