Ispovest Novosađanina koji je preležao koronu: Posle ovog iskustva mnoge stvari neće biti iste

Ispovest Novosađanina koji je preležao koronu: Posle ovog iskustva mnoge stvari neće biti iste

Čini se da Srbija izlazi iz prvog talasa epidemije korona virusa. Smanjuje se broj zaraženih, kao i broj pacijenata koji se leče od nove bolesti, barem prema saopštenjima državnih institucija. Najavljeno je popuštanje pojedinih mera i otvaranje kulturnih ustanova. Zvaničnici upozoravaju da je situacija daleko od završene, ipak značajan deo građana i do sada se trudio da izbegava mere prevencije, dok su se oni koji su ih se pridržavali ponovo su se opustili.

Zašto je i dalje važno biti oprezan možda najbolje pokazuje primer Novosađanina, koji se za sedam meseci dva puta borio sa infekcijom Kovid-19. Iako se pridržavao mera zaštite i u maju već bio pozitivan na antitela, to ga nije zaštitilo od opake bolesti. Sagovornik čiji je identitet poznat redakciji, govori o tome kako se zarazio i kako mu je uspostavljena dijagnoza. Čitaocima opisuje dve nedelje jula provedene u kovid bolnici, prvi susret sa osobljem u skafanderima, atmosferu među pacijentima, gubitak deset kilograma i kako je to iskustvo uticalo na njega.

– Krajem juna stariji sin je tokom dva dana imao temperaturu 38 stepeni Celzijusa. Četiri dana pre nego što se razboleo bio je kod drugara na proslavi osamnaestog rođendana, a kako se kasnije ispostavilo, dvadeset tinejdžera je nakon tog slavlja imalo temperaturu. Posle je i supruga imala iste simptome, ali kroz tri dana joj je bilo bolje, a onda sam ja došao na red. Prvih četrdeset i osam sati temperatura mi je bila 37 stepeni, a od trećeg dana nije padala ispod 38, iako sam uzimao brufen i vitamine – počinje svoju priču ovaj Novosađanin.


(Foto: Marija Erdelji)


Izabrani lekar je konstatovao da se radi o sezonskom virusu jer je sagovornik portala mojnovisad.com već imao antitela na Kovid-19, na koja se testirao u maju. Pošto visoka telesna temperatura nije padala pet dana, odlučio je da ode u privatnu laboratoriju i uradi CRP test koji ukazuje na to da li postoji upalni proces u organizmu. 

– Kroz nekoliko sati stigli su rezultati koji su pokazali da je vrednost CRP 150, a normalno je oko pet, što je ukazivalo na veliku upalu. Tada sam već bio malaksao, ali nisam kašljao i osećao sam mirise i ukuse. Posle konsultacije sa svojim doktorom, odlučio sam da odem u kovid ambulantu na Novom naselju kako bi me pregledali. Bio je petak i stigao sam negde oko pet sati posle podne – kaže naš sagovornik.

Bilo je teško, nije mi bilo ni do čega – stajao sam, pa čučao, a posle nekoliko sati mislio sam da ću pasti u nesvest


Stajati bolestan usred jula u redu koji se jedva pomera, dok dvadesetak ljudi takođe čeka ispred tebe, pokazao se kao poseban izazov.

– Bilo je teško, nije mi bilo ni do čega. Stajao sam, pa čučao, a posle nekoliko sati mislio sam da ću pasti u nesvest. Došao sam na red tek u jedanaest sati uveče. Na rendgenskom snimku se nešto videlo u dnu desnog plućnog krila. Urađen mi je PCR test i rečeno mi je da moram u bolnicu, u takozvanu narandžastu zonu, dok ne dobijem rezultate za dva dana – priseća se on.

(Foto: Marija Erdelji)


Vozilom hitne pomoći, sa još jednim pacijentom koji nije imao snage ni da stoji, prebačen je u Klinički centar Vojvodine. Na Infektivnoj klinici ponovili su mu rendgenski snimak, proverili kiseonik u krvi i krvni pritisak, koji su bili dobri. Jedino je telesna temperatura i dalje bila visoka. 

– Mislio sam da sam odlično, jer sam mogao stajati i hodati i nisam imao tegobe sa disanjem u poređenju sa ostalim pacijentima koje sam tamo video. Cela priča oko korona virusa uticala je na strah koji mi se javio onog trenutka kada mi je rečeno da ću morati ostati u bolnici. Peške sam otišao do klinike za rehabilitaciju, a čoveka koji je dovežen sa mnom, gurali su u kolicima jer nije imao snage da se kreće. Stigli smo do stare zgrade koja nije renovirana, pa je njen izgled pojačao strašan utisak prvog dolaska u kovid bolnicu i susret sa medicinskim osobljem u skafanderima, maskama i vizirima – kaže ovaj Novosađanin.

Cela priča oko korona virusa uticala je na strah koji mi se javio onog trenutka kada mi je rečeno da ću morati ostati u bolnici


Smestili su ga u šestokrevetnu sobu i priključili na infuziju kroz koju je dobijao paracetamol za skidanje temperature, antibiotike i vitamine. Do kraja boravka u bolnici svi su pili vitamine C i D, cink i fluimucil za razređivanje sekreta u plućima.

– Već drugi dan, u nedelju, pala mi je saturacija na 92 odsto, teško sam disao i dobio sam masku za kiseonik. Prvih dana skoro ništa nisam mogao da jedem. Donetu hranu u plastičnim kutijama samo sam pogledao i okrenuo se u krevetu na drugu stranu. U nedelju uveče je došla sestra i rekla mi da uzmem svoje stvari i da idem u crvenu zonu jer mi je PCR test na Kovid-19 pozitivan. Dok sam kupio kese još me više obuzeo neki strah i nelagoda, sa pitanjem šta li me tamo čeka. Peške smo otišli do te lokacije, a usput su mi medicinski tehničari često nudili kolica ili da mi ponesu stvari. Shvatio sam zašto to rade kada sam kasnije video, da bar polovina tek pridošlih pozitivnih pacijenata, ne može da stoji na nogama – prepričava svoje iskustvo naš sagovornik.

(Foto: Marija Erdelji)


Međutim, bolest je uzela maha i, kada se popeo na drugi sprat, shvatio je da i sam mora da sedne na par minuta kako bi mogao da se nadiše. Našao se u zgradi Vaskularne klinike koja je bila čista suprotnost od prethodnog mesta boravka. Ti objekti su bili renovirani i u šali su sa ostalima govorili da će im sigurno biti bolje jer su u hotelu. Sve je bilo novo, od vrata i prozora do kreveta, instalacija, toaleta i kupatila.

– Naredna tri dana još sam imao temperaturu i koristio sam kiseonik jer mi je po dolasku saturacija pala na 84 odsto. Čudan je osećaj kad si bolestan od Kovida-19 jer virus kao da utiče i na psihu. Nekako ti ubija volju, ne možeš da se fokusiraš ni na šta, a koncentracija je jako loša. To su bila teška sedamdeset i dva sata, jer sam se borio za vazduh dok sam odlazio do toaleta. Uvek su u pet ujutru počeli da nam mere kiseonik, pritisak i temperaturu, a tokom dana bi te postupke ponovili još tri ili četiri puta. Saturacija mi se uz kiseonik popravila na 97 odsto, ali sam imao skokove temperature od 37,5 do 38,7 stepeni Celzijusa. Pritisak mi je takođe bio često malo povišen, kao i šećer u krvi koji su redovno proveravali pre obroka. Od srede više nisam imao temperaturu koja mi se nije vraćala do kraja mog trinaestodnevnog boravka u bolnici – priseća se ovaj bivši pacijent kovid bolnice.



Borba sa šećerom se nastavila i koristio je kiseonik još četiri dana. Nakon toga usledilo je poboljšanje.

– U mojoj sobi smo nas trojica bili bolje, sem jednog pacijenta koji je bio slabo pokretan, a tek kasnije je dobio temperaturu preko 39 stepeni. U razgovoru sa ostalim bolesnicima, zaključio sam da smo svi imali, više-manje, slične respiratorne simptome. Ali čuli smo da je bilo slučajeva da je virus nekima napao mozak, a nekome i genitalije. Uvek se dešavalo da nekome pozli, pa su te intervencije medicinara stvarale nelagodu, a naročito noću. Tada bi se svi pretvarali da spavamo, kao da nismo sve čuli i videli, ali posle toga još dugo nismo mogli zaspati – kaže naš sagovornik.

Čuli smo da je bilo slučajeva da je virus nekima napao mozak, a nekome i genitalije


Čuli su priče i o onima koji su preminuli, što je dodatno izazivalo jezu među pacijentima.

Znao je da mu se stanje popravlja kada je počeo jesti svaki obrok i više šetati, mada su mu sestre govorile da leži i da se odmara. Kada mu je bilo bolje, zaključio je da hrana nije loša. Bilo je svega, od parčeta slanine i jogurta, do konzervi narezaka, skuše ili sardine, pa do pečenja sa varivom i salate.

Što se tiče lekara, medicinskih tehničara i ljudi na rehabilitaciji, naš sagovornik za njih sve ima samo najlepše reči.

– Nisam imao neko visoko mišljenje o lekarima zbog ličnih i porodičnih negativnih iskustava sa njima. Međutim, na vaskularnoj sam proveo trinaest dana i uvek su tehničari,,većinom sestre, bili tu za nas, pomagali svima kome je pomoć bila potrebna, a lekari su tokom vizita uvek odgovarali na pitanja i imali strpljenja. Samo reči hvale imam za njih, profesionalno su radili bez obzira na skafandere, maske, vizire, ili naočare. Često se videlo da su viziri zamagljeni, a da su im skafanderi od znoja zalepljeni na vratu ili glavi, ali su oni satima radili svoj posao. Kad su nam trebale čiste stvari rodbina ih je ostavljala na ulazu u bolničku zgradu i posle nekog vremena sestre bi nam sve donele – kaže ovaj Novosađanin.


Nakon trinaest dana provedenih u kovid bolnici rečeno mu je da će ga vozilo hitne pomoći odvesti kući, gde će biti u dvonedeljnoj izolaciji, do ponovljenog PCR testa.

– Mislim da tada nije bilo srećnijeg čoveka od mene. Video sam tužne poglede mojih cimera, koji su se radovali zbog mog izlaska, ali su bili potišteni jer oni još ostaju. Na sreći, i oni su otpušteni iz kliničkog centra, tri dana posle mene. Ostali smo svi u kontaktu, raspitivali se o zdravlju i izveštavali o napretku oporavka. Bili smo u bolnici bez mogućnosti da nas porodice posete pa se stvorila atmosfera bliskosti – iskren je naš sagovornik.

U kliničkom centru je smršao skoro deset kilograma. Kada je stigao kući često je bio malaksao i loše volje bez razloga.

Posle četrnaest dana, početkom avgusta, ponovljen mu je PCR test i urađen je rendgenski snimak na kojem se i dalje videla upala pluća, ali u povlačenju.

– Čekao sam u neizvesnosti i nakon tri dana napokon sam odahnuo kada sam na stranici Ministarstva zdravlja pročitao rezultat koji je bio negativan na Kovid-19. Ali evo, skoro mesec dana od kada sam izašao i dalje me ponekad uhvati malaksalost i bezvoljnost, bez obzira na kontrolisanu ishranu i vitamine – kaže ovaj Novosađanin.

Pošto je već u maju imao antitela na Kovid-19, verovatno od bolesti iz druge polovine januara (dve nedelje temperatura preko 38 stepeni, teško disanje i kašalj, ali se bolest vodila kao sezonski virus), naš sagovornik je bio siguran da ne može opet dobiti korona virus.

Danas, posle boravka u bolnici i svega šta sam video i čuo od lekara, drugačije gledam na sve


Na poslu je nosio masku i merena mu je temperatura pri dolasku u kancelarije. Redovno su sa kolegama dezinfikovali ruke i prostor, pa mu je cela priča oko korone bila nekako daleko.

– Posle popuštanja mera u maju još više smo verovali da je ovo skoro gotova stvar. Međutim danas, posle boravka u bolnici i svega šta sam video i čuo od lekara, drugačije gledam na sve. Kovid-19 je još uvek nepoznanica. Jedan lekar mi je rekao da više liči na HIV virus nego na neki respiratorni, jer može napasti i neki drugi organ sem pluća i dovesti do ozbiljnih posledica, bez obzira na to da li ste pre toga bili zdravi ili imali neko obolenje. Radim u državnoj firmi, bavim se borilačkim veštinama i za sebe mogu reći da nisam neko koga je lako uplašiti. Ali mi je u bolnici svašta prolazilo kroz um i uveren sam da posle ovog iskustva mnoge stvari neće biti iste – iskren je naš sagovornik.

(Foto: Marija Erdelji)


Ovaj suprug i otac dvoje dece sa celom porodicom i dalje redovno nosi maske u zatvorenom prostoru, održavaju higijenu ruku, uzimaju vitamine i kad god je moguće drže neophodnu distancu.

– Mislim da u delu društva vlada preteran strah od Kovida-19, a u drugom delu preterano negiranje i omalovažavanje ove bolesti. Naravno, istina je negde između. U svakom slučaju, nakon provedenih trinaest dana u kovid bolnici, prošao sam kroz jedno strašno i zanimljivo iskustvo sa mojih četrdeset i šest godina života – završava svoju priču ovaj Novosađanin.
 

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Marija Erdelji i privatna arhiva sagovornika

Oceni vest:
39
4

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Novosađanin original

    pre 668 dana i 22 sata

    Dve stvari.
    1. Bojazan od lekara i bolnice.
    Danas, sasvim opravdana. Verovatno se sećate filma James Bond-a "Dozvola za ubistvo".
    Jednako je sa našim lekarima. Mogu vas ubiti iz čistog ćefa i ne odgovarati.
    Meni su ukrali ili ubili dete i ubili taštu, drsko, veoma drsko.
    Dođete kod njih u bolnicu, a oni imaju pravo da vas vežu za krevet ni krivog ni dužnog.
    Samo zato jer hoćete da napustite lečenje, pa bi pukla bruka.
    Mogu da vam ubrizgaju neprimerenu količinu sredstva za umirenje, pa da umrete od toga.
    I neće odgovarati.
    Samo se napiše odgovarajuća dijagnoza i otpusnica za leš.
    Struka to uradi onako obrazovano - za nas neobrazovane.
    Sve navedeno imam iz životnog iskustva.
    Zgadili su mi s elekari, naročito kada je jedan počeo d ame ucenjuje d aumesto jedne operacije platim dve, d abi s enjemu isplatio operativni dan.
    Do cenovnika je došao kada je čuo gde radim.
    Pa je zaključio da sam predsednik poslovodnog odbora te kompanije.
    A ja bednik.
    Dakle, lekar koji je specijalizovao komercijalni smer - trgovina zdravljem.

    2. Razne napravljene bolesti:
    Slučajno, pošto volim škembiće, obreo sam s eu luci bar u restoranu pored Železničke stanice, koji je tada držao Srbin iz Beograda.
    Nisam ni slutio da loše pere kašike i posuđe.
    Dok sam došao kući počela je blaga temperatura, pretpostavio sam da imam grip.
    Iako sam dinarskih gena, i ne obara me sve baš lako, ovakvu vrstu prirodne vakcinacije
    nisam očekivao.
    Ubrzo mi je bilo jasno da to nema veze sa mornarskim tropksim bolestima koje sam mogao dobiti u tom restoranu, već d aje virus dizajniran za vojsku.
    Za obaranje ljudi. Onesposobljavanje.
    Da skratim priču, kako sma pao u krevet, tako s enisam 15 dana dizao iz njega.
    Što je za moj biosistem nenormalno.
    Nikada tako nisam bio bolestan.
    Ležite, normalna temperatura, počnete da se osećate sposobnim.
    Pokušate da ustanete u sedeći položaj.
    Sam taj pokušaj, u roku od 10-15 sekundi razvija temperaturu tela od 38 stepeni i dok se pridignete počnete da se osećate veoma slabim i za sedenje, a kamoli nešto drugo.
    Tako nešto u životu nisam video.
    Od ostalih simptoma ništa bitno, sve je ličilo na grip i mišićne bolove.
    Kada ležite ništa vas ne boli, čim preduzmete fizičku aktivnost - počinje kazna.
    Naravno, nisam s ebaktao sa lekarima, takav sistem smo imali 2006-te a takav imamo i danas. Osim što imamo call centar da vas još više udalji od lekara.
    A uskoro ćemo verovatno morati pisati i pismene molbe i prilagati PRC test, d abi na sprimili 100m od ustanove koju je ova slavna Republika predvidela za lečenje glasača.
    Zaista, postoje virusi dizajnirani za upotrebu u ratu, da onesposobe velike količine ljudi,
    ne ubijaju ali deluju veoma brzo.

    Oceni komentar:
    6
    4
  • Pitam se

    pre 668 dana i 8 sati

    Da li je moguće da ne mogu da naprave neku reorganizaciju ,da jadni bolesni ljudi ne moraju satima da čekaju na test i to još po suncu.Katastrofa!!!Kao da hoće jos dodatno da ih srede!Pa ima li ko mozga da preduzme nesto?Hoce li pacijenti po zimi,ako bude ove bolesti, na snegu i vetru da stoje tako malaksali?
    Ovom čoveku ,sto je napisao svoju ispovest,želim svako dobro!

    Oceni komentar:
    0
    8
  • Svetlana

    pre 667 dana i 7 sati

    " Ali čuli smo da je bilo slučajeva da je virus nekima napao mozak, a nekome i genitalije. " Juče sam čula da je zimzeleno drvo plave boje! Lično poznajem one koj su vrus preležali kod kuće, a u kućnim uslovma još niko nije umro od ovog medjsko-politički osmišljenog virusa. Čudno! kad odete da vas testiraju i leče,gadno vam se piše. Po svim opisanim simptomima, ja sam ga preležala 2018.god. u februaru, trajao je viiše od mesec dana. Virus kao virus,slabi i mutira. U Srbiji je svakako, manje umrlih ove godine od korone, nego svih godina do sada od sezonskog gripa, u ovom periodu. Ne bi trebalo verovati svemu što nam serviraju, već malo uključti zdrav razum, a još u osnovnoj školi smo učili: Šta je virus i kako se ponaša? Šta je imunitet, čemu služi. kako se stiče i ojačava!? Kako funkcioniše ljutsko telo kada ga napadne virus? A svi vrlo dobro znamo da je kod obolelih od ADIS-a, najveći problem to što im je ubijen imuni sistem, i zbog toga umiru od svih drugih bolesti. Provodit vreme na svežem vazduhu i bavljenje sportom OJAČAVA naš imuni sistem, a upravo oni koji nas leče, su savetovali obrnuto(zatvaranje u 4 zida). Od ove godine ne postoji MEDICINA već samo KORONA, a možda su Medicinu preimenovali u Koronu, niko tu ništa nezna , ja lično ne verujem ni u jednu ni u drugu od kada je u službi Farmaceutske industrije. Leče te a ne znaju od čega te leče,ali lek mora da se proda i ovce moraju biti ošišane.

    Oceni komentar:
    13
    2