Ispovest psihologa koji je sa porodicom preležao Kovid-19

Sanja Soldatović Maletić je psiholog, supruga i majka dvoje dece. Kada je pandemija zakucala  na vrata njenog doma i kada se jedan po jedan član domaćinstva počeo razboljevati, teret brige o porodici pao je na nju. Neizvesnost svakog novog dana, čekajući da li će se simptomi kod njenih najmilijih pogoršati ili ostati na nivou običnog gripa, kod iskusnog psihologa koji je pomogao u karijeri mnogima, izazvala je pregršt intenzivnih emocija sa kojima se uspešno nosila. Saznanje da ste suočeni sa virusom koji je u svetu odneo preko milion i sedamsto hiljada života i zarazio preko osamdeset miliona ljudi, ne ostavlja ravnodušnim ni najjače među nama.

Čitaocima portala Mojnovisad.com Sanja priča o periodu izolacije sa porodicom. Jedna od osnivača Psihološkog savetovališta "Sofa", daje nekoliko korisnih saveta kako u takvoj situaciji prebroditi strahove i kako se ophoditi prema deci, zavisno od njihovog uzrasta. 

– Suprug Nikola jednog dana je jedva stigao kući koliko mu je bilo loše. Pošto sticajem okolnosti imamo dva stana, on se u susednom odmah izolovao, a ja sam u drugom ostala sa ćerkom i sinom. Iako se na trenutak javila dilema da li da silazim do njega, kod mene se prirodno uključio neki snažan mehanizam funkcionalnosti. Morala sam se nositi sa situacijom, organizovati se i pružati mu negu jer ga je danima mrcvarila temperatura od 39 stepeni – počinje svoju priču Sanja. 

Saznavši da mu otac boluje od Kovida-19, desetogodišnji Jovan je pobegao u predsoblje i okrenuo se ka zidu sav zgrčen  i stisnuo je zube da ne plače. 

– Imao je drastičnu reakciju koju nisam očekivala jer se o pandemiji kod nas tako ne priča, ali je on bio u prilici da sluša o tome svuda, pa i u školi. Onda sam shvatila da moram malo da ih opustim, razuverim kako to nije ništa strašno i da će proći. Obavljala sam sve što je bilo potrebno, održavala mir, posmatrala decu kako se ponašaju i intervenisala ako se javljao strah – priseća se Soldatović Maletić. 

Ubrzo su i deca počela da obolevaju. Simptomi su prvo pojavili kod ćerke, a posle i kod sina.

– Kod moje osmogodišnje Sofije počelo je sa prolivom pa su usledile glavobolje. Prvi dan, pa drugi, a onda se jednog jutra Jovan probudio sa temperaturom 38. To je momenat mog popuštanja. Rasplakala sam se od osećanja nemoći i strepnje. Pomišljala sam šta će se sve izdešavati i šta nas očekuje – kaže Sanja.

Naša sagovornica poručuje svima koji su trenutno u izolaciji zbog korone ili će biti, da su takvi momenti potpuno normalna stvar. 

– Te emocije ne treba potiskivati, već se skloniti negde i pustiti ih napolje jer dođe do potpunog prirodnog smirivanja nakon toga. Čovek se povrati i lakše je nastaviti dalje. Uz ove situacije je skopčan, strah, tuga i sve te intenzivne emocije su prirodne – treba ih prihvatiti i ne treba ih negirati. Normalne su oscilacije, talasi koji naiđu pa se smire. Kada Jovan više nije imao temperaturu usledio je neverovatno jak osećaj sreće i olakšanja. To su vrlo intenzivni doživljaji koji su sa decom trajali tokom muževljeve izolacije. Pri tome, ja sve vreme osećam nešto kod sebe, da nisam zdrava, ali ništa drastično – kaže Sanja.

Nedelju dana otkako se suprug razboleo izgubila je čulo mirisa, pojavio se osećaj malaksalosti i težine u glavi.

– Nije to bilo ništa drastično. Otišla sam odmah u kovid ambulantu i provela tamo tri sata. Moram reći da su stvarno svi bili neverovatni u pozitivnom smislu jer niko nije bio neljubazan. Napetost i strah sam osećala pre odlaska u ambulantu, ali kada su mi rekli da sam pozitivna nisam se iznenadila. Bio je to samo sekund presecanja u stomaku, ipak sam očekivala da sam zaražena. Tamo sam videla dosta ljudi koji su bili teško bolesni i žestoko uplašeni. Napravila se neka distanca i shvatila sam da sam dobro. Dobila sam preventivno antibiotike – priseća se Sanja. 

Srećom, oporavak supruga je uverio decu da virus nije ništa strašno, pa za majku nisu bili toliko zabrinuti i sve je prošlo bez problema.

Morate ograničiti konzumaciju vesti i pretraživanje interneta u vezi sa Kovidom-19

Sanja Soldatović Maletić kaže iz ugla psihologa da je kod ovakvih situacija, kao što je sa pandemijom korona virusa, u redu prihvatiti činjenicu da nemamo kontrolu. Pažnju treba usmeriti na stvari koje se mogu kontrolisati i time ispuniti slobodno vreme u izolaciji. 

– Morate ograničiti konzumaciju vesti i pretraživanje interneta u vezi sa Kovidom-19. Strah je izazvan isključivo mislima, na taj način i nastaje. Prvo pomislimo "šta ako ovo", "šta ako ono" i onda se dešava automatska i užasno brza reakcija jednog dela nervnog sistema, koja između ostalog utiče i na disanje. Čak se dešava da se disanje produbi i čovek ima iluziju da ne može da nadiše. To je jedan složen fiziološki mehanizam koji je potpuno prirodan, ali u ovim slučajevima daje simptome kao da se čovek bori za vazduh i onda pomisli da mu se stanje pogoršava – kaže Sanja. 

Onima koji se trenutno susreću sa svojim strahovima dok sede kod kuće u izolaciji jer su zaraženi i nisu sigurni da li umišljaju pojavu novih simptoma, savetuje da rade nešto kako bi skrenuli misli. To može biti sasvim banalna stvar, od sređivanja fioke do brisanja stola ili gledanja filma, nešto što će zadržati koncentraciju. 

– Druga stvar koja može da pomogne je vrlo jednostavna vežba disanja sa brojanjem jer to iziskuje dva-tri minuta. Kada zadamo mozgu da broji opet skrećemo misli i ne dozvoljavamo da obrađuje temu koja izaziva strah. Udisaji se rade lagano preko nosa i broji se do pet, pa se zadrži vazduh pet sekundi i onda se lagano izdiše na usta na pet. Prave se ciklusi disanja koliko kome prija. Kada se posle tih par minuta uverimo da nema više tih simptoma, to je dokaz da se radilo o anksioznosti – objašnjava Sanja.

Preporučuje da se u teškim trenucima pozove telefonom ili video-pozivom, neka bliska osoba. Ali, da treba biti pažljiv pri odabiru sagovornika i kontaktirati samo nekoga ko je vedar i pozitivan i sa kim se može pričati o lepim temama, a ne o bolesti. 

Ovaj iskusni psiholog smatra da je izolacija kod kuće idealan period da iz sebe izvučete nešto pozitivno. Možete učestvovati na onlajn kursevima, pratiti tutorijale i otkrivati  svoje skrivene talente. 

Radeći u savetovalištu, ali i razgovarajući sa ljudima tokom svakodnevnih aktivnosti, ona je primetila da su mnogi koji su preležali Kovid-19 stigmatizovani u svojim sredinama.

– Molim ljude da to ne rade. Neka se stave u kožu onih koji su u kućnoj izolaciji ili su hospitalizovani. Zamislite da ste u bolnici i da ste sami u emotivnom smislu. Okruženi ste osobama koje su u teškom stanju, neki umiru, a neki su na aparatima. Niko ne zna gde mu je limit i koliko može da izdrži. Zato ne treba osuđivati druge, već zapitati se koliko bismo mi izdržali. Pomaganje drugima je blagotvorno, jer vas iz bespomoćnosti prebaci u osećaj zadovoljstva i osećate se bolje. To sam iskusila u kovid ambulanti kada sam prišla da pomognem  momku koji se tresao kao prut dok je bezuspešno pokušavao da spusti rukav duksa nakon što su mu izvadili krv. Osećaj je bio neverovatan, na nekoliko minuta zaboravila sam zašto sam tamo – kaže Sanja.