ISTRAŽUJEMO: U kojim delovina grada nekretnine kupuju stranci i da li su oni zahtevni kupci

Svedoci smo skoro svakodnevnog rasta tržišta nekretnina u Novom Sadu, a razloga za to ima više. Jedan od njih je otvaranje inostranih kompanija i predstavništava a, samim tim – i novih radnih mesta. Takođe, stranci i gastarbajteri postaju vlasnici ekskluzivnih nekretnina, a oni uglavnom imaju "pik" na stanove u novogradnji na atraktivnim lokacijama, koji "papreno" koštaju.

Novi Sad vole i Bosanci i Amerikanci  

Od direktora prodaje iz "Solis nekretnina" Ivana Radulovića saznajemo da stranci koji kupuju i iznajmljuju nekretnine, pretežno traže nameštene stanove u užem centru, često baš u pešačkoj zoni, ali uz to zahtevaju i da imaju svoju garažu ili parking mesto.  Ipak, naglašava da je Novi Sad  grad u kojem nekretnine kupuju ljudi svih struktura, kako građani Srbije, tako i oni iz Bosne, Republike Srpske, ali i iz evropskih zemalja, Amerike, Kanade, Australije i zato nije moguće sa preciznošću napraviti tačnu podelu o starosnim granicama, razlozima kupovine, lokaciji, kvadraturi. Ipak, pojedine podele su itekako uočene.  

– Među strancima, sem strogog centra, vrlo su popularne i lokacije na kojiima se nalaze stanovi u novijim zgradama, koje su građene po višim standardima i čija je gradnja visokog kvaliteta. I u ovom slučaju, važno im je mesto u garaži ili parking mesto. Ranijih godina, to su najčešće bili Rusi, ali kako se NIS dobrim delom izmestio u Beograd, to više nije praksa. Primećujemo da su sada to ljudi iz raznih evropskih zemalja, a najčešće vlasnici i zaposleni u IT sektoru, kao i direktori kompanija koji odlučuju da se s porodicama presele u Srbiju. Kada je reč o Novom Sadu, stranih kupaca nema mnogo, ali lično smatram da će ih u narednim godinama biti sve više i više – objašnjava Radulović.  

Gastarbajteri žele penzionerske dane da provedu u Novom Sadu 

On naglašava da se stranci poprilično razlikuju od domaćih kupaca jer skoro svi imaju vrlo visoka primanja i zato su vrlo zahtevni i tačno znaju šta žele, a kod njih ne postoje odstupanja kada je reč o kriterijuma. S druge strane, naš sagovornik ističe da su strani državljani vrlo pravedni i jako dobro informisani o tome gde i šta kupuju. Opet, tu su i gastarbajteri koju su svoj radni vek proveli u inostranstvu i sada se vraćaju kući. Oni sve češće, umesto Beograda, biraju Novi Sad za život. 

– Iz godine u godinu procenat tih kupaca se povećava, što je i logično, jer oni koji su otišli u inostranstvo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, sada su stasali za penziju. Oni traže stanove veće kvadrature, a najčešće u zgradama novijeg datuma na lokacijama oko Sajma, ali i na Novoj Detelinari. I povratnici obavezno traže garažu ili garažno mesto – priča naš sagovornik. 

Osim, ove katagorije kupaca, čini se da je ipak najviše naših ljudi iz manjih sredina, ali i građana iz Bosne koji žele da se skuće u Novom Sadu. Reč je o kupcima raznih struktura. Tako roditelji dece koji dolaze na studije, za svoje naslednike traže lokacije bliže fakultetima, najčešće Grbavicu i Novu Detelinaru (zbog Medicinskog fakulteta), koje su interesantne zbog dobre povezanosti i opremljenosti lokacije.  

– Ljudi iz manjih sredina koji dolaze zbog posla najčešće su parovi bez dece. Oni uglavnom imaju ograničen budžet za kupovinu nekretnine i zato im lokacija ne igra presudnu ulogu. To su ljudi koji gledaju da se uklope u finansije i obično traže stanove sa što većom kvadraturom zbog kasnijeg proširenja porodice. Inače, Novi Sad više nije grad u kojem je samo lokacija presudna jer je dovoljno razvijen da ne postoje problemi dolaska sa jedne lokacije na drugu. Kod nas još uvek može mnogo brže da se stigne na posao iz bilo kog dela grada, dok u Beogradu to nije slučaj, pa pojedini putuju od 45 minuta do sat ili, u najgorem slučaju,  sat i po vremena – navodi Ivan Radulović.  

Novosađani vezani za kvartove u kojima su odrasli 

Govoreći o rođenim Novosađanima koji kupuju stanove, on kaže kao su oni uglavnom vezani za lokaciju na kojoj su proveli veći deo života.  

– Sve je više Novosađana koji prodaju velike stanove, kako bi uz doplatu kupili dva manja, obično deci veći, a sebi garsonjeru. Tada, mahom, traže da stan bude na istoj ili sličnoj lokaciji gde su do tada živeli. Najčešće su to Limanci, jer su Limani trenutno najstariji, kada pričamo o starosnoj dobi stanovnika. Odmah iza Limanaca, tu su i stanovnici ulica oko Železnicke stanice. S druge strane, žitelji Nove Detelinare i Grbavice su najmlađi po starosnoj strukturi – kaže Radulović.  

Kupovina vikendica uzela maha 

Naš sagovornik se osvrnuo na još jednu tematiku jer, kako kaže, dosta se priča o tome kako Novosađani sve češće prodaju stanove da bi kupili kuće na periferiji grada. Međutim, to nije rasprostranjeno u toliko velikom broju koliko se priča po gradu. Doduše, Radulović ističe da je primetan broj ljudi koji prodaju stanove i kupuju kuću, ali i da je to najčešće zbog finansijske isplativosti i dobijanja više kvadrata za razumnu doplatu.  

– Ono što smo primetili jeste da Novosađani u poslednje vreme sve više kupuju vikendice kako bi imali prostor za odmor i razlog za beg iz grada vikendom – kaže on.  

Izgradnja škole ne čini naselje 

Inače, promene Urbanističkog plana i najavljene izgradnje škola na Adicama i u drugim delovima grada, po mišljenju Radulovića, neće direktno povećati cenu kvadrata, koliko bi moglo da utiče na potražnju za stanovima u tim delovima grada. 

– Samo izgradnja osnovne škole nije dovoljna da bi privukla kupce. Da bi se jedan kvart smatrao pogodnim za život, treba uvesti više autobuskih linija, a potrebno je i mnogo više vrtića, izgradnja pijace, kao i dostupnost prodavnica, ali i drugih sadržaja, da bi se obogatio kvalitet života u tim delovima grada – objašnjava Ivan.  

Takođe, početak godine u Novom Sadu nije doneo nikakve promene kada je reč cenama u prometu na trzištu nekretnina, ali je u januaru, zbog praznika i manje radnih dana, bilo i manje kupoprodajnih ugovora.