IT KOLEKCIONARI: Komodor i spektrum kod njih i dalje u modi (FOTO)

U eri interneta, pametnih telefona i društvenih mreža trojica Novosađana i dalje uživaju u kompjuterima iz osamdesetih godina kao što su komodor 64 i zx spektrum. Žarko Živanov, Marko Šolajić i Ivan Šećerov su kolekcionari retro računara i poseduju zbirku od 1500 predmeta. Od toga je oko 200 kompjutera, a ostalo je prateća oprema kao što su kasetofoni, flopi diskovi, džojstici i monitori, čije skladištenje zauzima sve više prostora.

Živanovu su roditelji kupili komodor 64 pre trideset i jednu godinu. On je danas docent na Fakultetu tehničkih nauka na Katedri za primenjene računarske nauke.

- Došao sam iz Zrenjanina u Novi Sad da studiram. Bio sam stalno podstanar tako da nikad nisam imao dovoljno prostora. Taj stari uređaj mi je bio jedini kompjuter do 2004. kada sam nabavio svoj prvi PC. Zaposlio sam se, počeo da zarađujem i krenuo da kupujem stare računare. Nalazio sam ih preko oglasa, na buvljaku, ili sam ih dobijao na poklon. Ta ljubav traje već petnaest godina – kaže Živanov.

Marko Šolajić je elektroničar i zaposlen je na jednoj televizijskoj stanici. On je najzaslužniji što skoro sva oprema radi besprekorno.

- Sredinom osamdesetih dobio sam svoj prvi računar, a u srednjoj školi počeo sam ozbiljnije da se interesujem za njih. Poslednjih šest godina ozbiljno sam se posvetio sakupljanju starih kompjutera. Prošetam po Najlon pijaci i nešto mi uvek zapadne za oko. Igram na njima i igrice kao što su „Galaga“, „Jumping Jack“ na spektrumu, „Creatures“ na komodoru 64, ili „Lemmings“ na amigi – objašnjava Šolajić.

Prvi računar Ivana Šećerova bio je spektrum i njime se zarazio 1984. godine. On je danas zaposlen kao administrator na Prirodno-matematičkom fakultetu na Departmanu za geografiju.

- Omiljena igrica mi je i danas „Shadow of the Beast” na amigi. Brzo smo se našli nas trojica. Svi imamo svoju kolekciju i prostora da se ona smesti – kaže Ivan sa osmehom na licu.

Pre pet godina došli su na ideju da prikažu kolekciju i uz pomoć hakerske grupe „LUGoNS“, organozovali su prvu postavku tokom Noći muzeja. Izložba je bila veoma posećena i sledeće dve godine su nastavili da se pojavljuju na ovoj manifestaciji. Žarko i Ivan osnovali su udruženje “Once Upon a Byte” koje se bavi prikupljanjem i očuvanjem računara, opreme i softvera koji su se koristili na prostorima nekadašnje Jugoslavije osamdesetih i početkom devedesetih godina, kao i organizovanjem izložbi i prezentacija. Ubrzo im se pridružio Marko i zajednička strast stvorila je neraskidivo prijateljstvo.

- Takođe smo izlagali na Festivalu nauke, na konferenciji Balccon, ali i na nekim manjim manifestacijama, imali smo ukupno oko petnaestak izložbi. Fotografije sa tih događaja okačili smo na forume za retro kompjutere i ubrzo su se javili zainteresovani. Kontaktirao nas je izvesni Milan Kovač koji je doneo kolekciju atarija. Tada je na izložbi na PMF-u prikazana prva mrežna 3D igra ikada napravljena. Četiri mašine bile su povezane u mrežu i ljudi su mogli da odigraju ondašnju 3D igru  – priseća se Živanov.

Sagovornici portala mojnovisad.com kažu da se mnogi obraduju kada vide stare kompjutere, jer im probude sećanja na detinjstvo.

- Imamo  nove hardverske uređaje za retro računare koji omogućavaju da stare igre učitamo sa SD kartica, a ne preko flopi diskova koje je danas teško naći ispravne. Roditelji često dođu sa decom i pitaju nas za konkretne igrice i kada kažemo da ih imamo, srećni sednu za računar i kažu deci da će im pokazati kako se igra. Takve stvari nas usrećuju – rekao je Marko.

Njih trojica danas poseduju oko 200 računara, a sa pratećom opremom, oko 1500 predmeta. Najveći deo kolekcije pripada Živanovu.

- Zajedno smo pokrili sve što se koristilo u tadašnjoj Jugoslaviji. Većina tih mašina nastala je između ’79. i ’82. godine. Znači sve varijante spektruma, komodora, atarija, amige i mekintoša smo sakupili. Takođe i periferije tih uređaja, kao što su kasetofoni, flopi diskovi, drajvovi, džojstici, ketridži sa igrama i proširenjima memorije. Najstarije što imamo je teksas instruments 99/2 iz ’79. godine. Tu je i gomila disketa i kaseta sa softverom iz tog perioda – objašnjava Živanov.

Poseban značaj u kolekciji imaju domaći računari koji su napravljeni u staroj Jugoslaviji.

- Oni su kruna zbirke. Domaćih mašina je malo ostalo, jer su ih firme i škole bacile. Uspeli smo da sakupimo nekoliko komercijalnih i ručno pravljenih galaksija (prvi jugoslovenski računar) koje je napravio Voja Antonić. Svaki ima njegov autogram i to je nešto najznačajnije što imamo. Dobili smo na poklon i jedan TIM 011 koji je ispravan, ali već pola godine tražimo za njega softver i to je najteže nabaviti za domaće računare – kaže Živanov.

Ovi Novosađani imaju dobar odnos sa Muzejom grada Novog Sada i učestvovali su sa delom kolekcije na njihovoj izložbi o počecima informacionih tehnologija. U kontaktu su sa Muzejom tehnike u Segedinu i Beogradu i nekoliko puta su razgovarali o saradnji. U međuvremenu zbirka se proširuje dok ima prostora, a on je polako pri kraju.

- Moja kolekcija je raspoređena na više mesta. Nešto je kod  kuće. Zauzeo sam ostavu i imam nekoliko kutija na ormanu. Supruga se bavi programiranjem i ima razumevanja. Dosta toga je kod prijatelja, a jedan manji deo koji je potreban za izvođenje nastave, nalazi se u mojoj kancelariji na fakultetu. Držim predmet arhitektura računara i deo se bavi istorijatom računarstva. Studentima to bude interesantno, jer nikad nisu videli flopi diskete, ili stari hard-disk od pet kilograma. Mogu lakše da shvate ceo put razvoja, od tada do onoga što imamo danas – rekao je Živanov.

Marko Šolajić ima posebnu sobu za retro računare i njihovo servisiranje, dok Ivan Šećerov drži opremu gde može.

Bilo je razgovora sa rektoratom oko stalne postavke, ali za sada ništa konkretno nije dogovoreno.

- Važno nam je da to bude neka ozbiljna institucija. U inostranstvu tehnički fakulteti imaju prostor za istorijat računarstva. To bi imalo najviše smisla, jer smo i mi vezani za fakultete preko zaposlenja – kaže Šećerov.

Svi se slažu da je to nešto što bi Novi Sad trebalo da ima.

Ovi zaljubljenici u retro računare kažu da je savremeni kompjuter alat za svakodnevne poslove koji koriste dok se ne pokvari, a onda ga zamene sa drugim. Dok stare mašine koriste za uživanje.

- Zanimljivo je uključiti ih, igrati stare igre, popravljati ih, pisati programe, jer sve je to zadovoljstvo. Meni je to glavni pokretač i volim da ih čačkam. Što se tiče društvenih mreža, imam nalog na Fejsbuku koji koristim zbog grupa koje se bave retro računarima, ali ništa nisam postavio na svoj profil. Nemam fotografije i neću ih ni postavljati. Ranije sam redovno pratio mejlove i odgovarao, ali jako mi je to bilo naporno. Poslednjih godina nisam stalno onlajn i navikao sam ljude oko sebe da se neću odmah javiti ako pošalju poruku. Kada se otkačite od svega toga, vidite odmah kako život postane mnogo lepši i mirniji – objašnjava Živanov.

Marko Šolajić za retro računare kaže da prva ljubav zaborava nema, a Fejsbuk koristi zbog prijatelja.

- Danas se puno podataka sakupi o ljudima preko društvenih mreža. Ima puno lepih stvari vezano za tehnologiju, ali ne gleda se ono ružno. Ako je nešto besplatno, to znači da si ti roba, jer se prodaju tvoje lične informacije – smatra Šolajić.

Sličnog stava je i Ivan Šećerov.

- Socijalne mreže su sredstvo da me neko kontaktira. Iskreno, ja ni vesti ne čitam. Nas trojica se čujemo telefonom na pola minuta kako bi dogovorili da se sretnemo uživo. Sednemo i ispričamo se ko ljudi. Družimo se preko kafe, a ne preko tastature – kaže Šećerov.

Živanov smatra da su se u vreme retro računara, kada nije bilo interneta, ljudi zivkali i razgovarali, i tada je lična komunikacija bila bitna. Za razliku od savremenih tehnologija, stari kompjuteri su povezivali ljude i podizali nivo komunikacije među njima.

Udruženje Once Upon a Byte poziva Novosađane ukoliko imaju računare koji su se koristili na našim prostorima osamdesetih i početkom devedesetih godina, i koji im ne trebaju (a da nije PC), da se jave na . Posebno su zainteresovani za domaće računare (hobby ZR-84, galaksija, pecom, ivel, orao i slične), pošto je na njihovom očuvanju jako malo rađeno, a predstavljaju deo naše skorije istorije.