IZ ISTORIJE NOVOG SADA: Jedna od prvih dvospratnica u gradu bila je poznata pod imenom "SVOJINA"

Zgrada u Zmaj Jovinoj 4 izgrađena je pre 1830. godine, obnovljena je 1850, a dogradnja u dvorištu je izvedena 1901.godine. Projektant objekta podignutog u stilu klasicizma ostao je nepoznat, dok je za obnovu odgovoran Andreas Haner, a za dogradnju Anton Tikmajer. 

Nekada je dominiralo središtem grada i uvek bilo poznato zdanje pod nazivom "Svojina", pošto je svojevremeno pripadalo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Jedna je od prvih dvospratnica u Novom Sadu za koju se zna da je izgrađena pre 1830. godine jer je njeno postojanje tada zabeležio Petar Demetrović na svojoj poznatoj graviri panorame Novog Sada. Uz tornjeve mnogobrojnih crkava i tesno zbijene kuće na Demetrovićevoj graviri upečatljiva je dvorišna fasada dvospratne "Svojine" sa dva krila. 

Pošto je zgrada decenijama bila vlasništvo crkve, sredinom druge polovine 19. veka na mapi grada zabeležena je kao javni objekat u kome se nalazio Sud (Tribunal). Zanimljivo da je tada postojao predlog da se ovde smesti i zatvor. 

U nekoj od obnova, po svemu sudeći pred kraj devetnaestog veka, zgrada je na širokoj uličnoj fasadi sa četrnaest vertikala otvora dobila novu dekoraciju: elemente u vidu trougaonih frontona nad prozorima, lezene između njih i friz girlandi na krovnom nadzitku.

Najupečatljivija je visoka polukružna krovna atika dekorisana kartušom i školjkom. 

Mada "Svojina" nije bila fizički ugrožena tokom Bune, ipak je 1850. sačinjen plan za obnovu prvog i drugog sprata koji je potpisao Andreas Haner, zidarski majstor. I pored, tom prilikom, radikalno sprovedene izmene glavne fasade zarad preuređenja u duhu nove estetike, a i kasnijih haotičnih prepravki njenog prizemlja, "Svojina" pripada grupi starijih objekata u kojima su ipak sačuvani originalni raspored enterijera i tipične svodne konstrukcije iz vremena klasicizma. 

Poluoblicama i pruskim kapama rešeno je presvođavanje podruma, lokala, kolskog prolaza, prizemlja dvorišnih krila i tri stepenišna prostora. Prostoru glavnog stepeništa, smeštenom na desnoj strani kolskog prolaza, specifičnost određuju masivni, zidani osmostrani stupci koji su potencirani dekorativnim motivima prelomljenog luka. Ovaj motiv, kao osnovni dekorativni element, promišljeno je iskorišćen i na teškoj ogradi od kovanog gvožđa, čime je dobijena stilsko-oblikovna komplementarnost. 

Novosadski Magistrat je 1901. godine odobrio Građevinskom odboru izgradnju objekta na sredini prostranog dvorišta u kome će biti otvoren fotografski atelje Petra Popadića. Projekt je marta 1901. potpisao zidar Anton Tikmajer (1868-1933). 

Ova neobična, slobodnostojeća parterna zgrada, pravougaone osnove, imala je veliku salu sa staklenim krovom. U istoriji grada mnogo je poznatija kao bioskop "Korzo", otvoren 1910. godine. 

Preuzeto iz knjige: Novi Sad od kuće do kuće, autora Donke Stančić u izdanju Studija Bečkerek