IZ PRVE RUKE: Kako zaista izgleda porođaj u Betaniji

IZ PRVE RUKE: Kako zaista izgleda porođaj u Betaniji

Donošenje novog života na svet jedinstven je momenat u životu svake žene i zbog toga ona želi da ga pamti kao lepo iskustvo. Istražujući ovu tematiku, saznajete da postoje razne mogućnosti za rađanje – kao, na primer, porođaj u vodi, u čučećem položaju, porođaj uz prisustvo muža – koje su, nažalost, u našem porodilištu još uvek nedostupne.

Novosađanke se već decenijama unazad porađaju u popularnoj Betaniji, a retko koja od njih se odluči da istražuje opcije za porođaj van svog grada. Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću u skorije vreme, sigurno vas je zanimalo, kopkalo ili proganjalo kako izgleda to naše čuveno i jedino porodilište, kakvi su uslovi, osoblje, te kakve sve mogućnosti postoje.

Naše sugrađanke koje su se porodile prošlog meseca, podelile su sa nama iskustvo porođaja i boravka u Betaniji.


Mira
, koja se porodila carskim rezom ističe da je izuzetno zadovoljna.

- Po mom mišljenju, najvažniji vam je lekar. Ja sam privatno, istina, pred kraj trudnoće, otišla kod vrhunskog stručnjaka i više sam nego zadovoljna.

Kako dalje priča, dobila je neku novu vrstu spinalne anestezije, jer su u to vreme u porodilištu boravili specijalizanti iz Amerike. Osoblje je bilo ljubazno, počev od sale, pa sve do čistačica.

- Verujem da dosta toga zavisi i od vašeg stava. Ja sam bila ljubazna sa svima, tako da su oni uzvratili istom merom.

Smeštaj je solidan, kako ističe, bila je smeštena u četvorokrevetnoj sobi, ali joj to nije smetalo. Toalet je uredan, iako ga delite sa još sedam žena. Jedino su kreveti neudobni i posebno vam teško pada ustajanje posle carskog reza.


Što se hrane tiče, kako kaže, ni tu nema nekih primedbi, jer joj je posle dva dana gladovanja, pred operaciju i na dan iste – hrana u Betaniji bila preukusna.

- Dojenje nije na zavidnom nivou, mada su meni tu i tamo sestre pomagale jer sam imala problem sa hiperlaktacijom – dodaje Mira.


Bojana
se porodila prirodnim putem u gradskom porodilištu.

- Prijem u porodilište je bio brz, sve se odigrava uigrano, jedino popunjavanje papirologije traje predugo. Osoblje je puno strpljenja i objašnajava sve što ne znate. Ista stvar je i sa predporođajnim osobljem koje je korektno i izlazi u susret koliko je u mogićnosti.

Po njenom mišljenju doktor je važan jedino zbog prihičke sigurnosti, a babica je ključna.

- Babica koja me je porađala je bila "nadrndana", neljubazna i uopšte se nije trudila da mi epiziotomija bude što manja.


Što se boravka u bolnici tiče, Bojani je zasmetalo što je bila smeštena u četvorokrevetnoj sobi i što osam žena deli jedan ve-ce. Drugačije je sa dvokrevetnim sobama jer one imaju svoj toalet, nastavlja. Higijena je, pak, solidna.

- Hrana je loša, žena koja želi da doji mora da ima bolji obrok kako bi pokrenula laktaciju, a ne da jede jednu viršlu ističe Bojana, koja nije zadovoljna ni krevetom ni posteljinom jer je ona sa najvećom ranom imala najviši krevet, pa je bilo pravo mučenje da ustane, a posteljina joj nije promenjena nijednom za vreme četvorodnevnog boravka.

- Po pitanju dojenja, prepušten si sam sebi i odatle vučem ragade – završava naša sagovornica.


Ivana
se porodila sredinom aprila carskim rezom.

- Moje iskustvo u vezi sa Betanijom je pozitivno. Sestre su ljubazne, kao i doktori, i mnogo su mi olakšali porođaj. Verujem da su osmeh i pozitivan stav tome doprineli.

Ona kaže da se odlučila za spinalnu anesteziju, te da je osoblje u sali bilo dobro, a anesteziolog fenomenalan, jer je pričala šta rade i za koliko će videti svoju bebu.

- Nisam se pokajala za odabir anestezije, iako je, od nas tri u sobi koje smo je dobile, jedino mene bolela glava, i to je jedina kontraindikacija.


Ivana smatra da je odabir lekara jako važan i vrlo je zadovoljna svojim jer ju je stalno obilazio, odgovarao na pitanja i pratio oporavak. Zadovoljna je i higijenom – čistačice čiste redovno i iznose smeće, a posteljina joj je promenjena jednom u tri dana. Jedino joj je zasmetao manjak toaleta i tuš kabina, jer jedan tuš i toalet deli osam žena.

- Do mene je bila drugorotka i trećerotka i sestre su njima više poklanjale pažnju nego meni i to mi je jedina ozbiljna zamerka. Tutnu ti bebu u ruke i očekuju da dojiš, dok su njima pomagale. Nažalost, sa tim moraš sama da se izboriš.


Monika
se porodila prirodnim putem i njeno iskustvo je takođe lepo.

- Svi su bili predivni prema meni u svim fazama porođaja jer mi svekrva radi kao babica u Betaniji, međutim, sigurna sam da bih svakako bila zadovoljna, jer sestre na odeljenju to nisu znale pa su bile jako predusretljive i ljubazne u okvirima u kojima rade – mnogo žena i dece a malo osoblja i nedostatak vremena.

Ona kaže da u vezi sa odabirom lekara nikada nije razmišljala jer smatra da su svi podjednako kvalitetni za ovu vrstu porođaja koji svakako izvode babice. Za razliku od Bojane, Monika je svojom babicom prezadovoljna, smatra je vrhunskom i ima samo reči hvale.


Porodilište je u dobrom stanju, nastavlja dalje, čisto je i uredno, a redovno su je pitali svakog jutra da li joj je potrebna nova posteljina, čistili su podove, toalet.

- Medicinske sestre izlaze u susret, koliko im je dopušteno i naravno, postoje razlike među njima. Vidi se da su neke mnogo iskusnije i da imaju više praktičnog znanja od drugih.

Što se hrane tiče, njome nije baš oduševljena, ali takođe kaže da za nekoliko dana koje je provela u porodilištu nije strašno, jer u krajnjem slučaju, niko ne ide tamo da uživa u hrani. Dojenje je, ipak, najveći problem.

- Prepušten si sam sebi, posebno ako ne pitaš i ne vučeš za rukav. Postoji nekoliko sestara koje su zaista stručne, ali treba naleteti na njih i ispitati ih. Još jedan od problem je što svaka sestra ima svoj pristup, neusklađen sa drugima, pa se pogubiš u količini informacija i rešenja za jedan isti problem. Edukacija dojilja bi trebalo da se poboljša i mislim da bi bilo sjajno kada bi postojalo nekoliko sestara koje bi imale samo taj zadatak, i koje bi pomagale u toku podoja, bez da su zadužene za dohranu i hiljadu drugih aktivnosti oko beba.


Ako je verovati našim sugrađankama porodiljama, medicinsko i drugo osoblje u Betaniji je uglavnom ljubazno i uigrano, odabir lekara je ključan za carski rez, dok je za prirodni porođaj ipak važnija babica. Porodilište je čisto i uredno, a glavne zamerke su što previše žena koristi jedan toalet i tuš, loša hrana i nedovoljna edukacija u vezi sa dojenjem.


Autor:
Marija Bjelica

Oceni vest:
8
6

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Tanja

    pre 159 dana i 6 sati

    Prezadovoljna sam, s obzirom na to čega sam se sve naslušala. Neke žene traže poseban tretman. Ja sam otišla tamo da se porodim, pa kako bude. Nisam imala neka posebna očekivanja. Bila sam na patologiji, tamo toaleti izgledaju malo novije, samim tim i urednije nego na odeljenju gde sam bila posle porođaja. Uzevši u obzir stanje u državi, ne čudi me što ne radi brava na vratima jednog toaleta i što fali glava tuša. Osoblje je uglavnom odlično, ljubazno i prijatno. Jedino je jedna doktorka bila krajnje neprijatna, čak mi je rekla, dok sam čekala da iskuca moje podatke na nalaz, da je ne gledam (naravno, nisam buljila, samo sam je pogledala jer sam joj se obratila, što smatram pristojnim). Sada to prepričavam sa osmehom. Portir je takođe neljubazan, svadljiv i neprijatan, bez imalo razumevanja. Hrana je bila podnošljiva, čak sam zavolela cveklu. :D Deljenje sobe i toaleta mi nije teško palo. Mislim da je bitno i kakvo imate društvo u sobi. Meni je prijalo društvo, imala sam sa kim da popričam i podelim iskustva. Babica, doktor i specijalizant koji su me porađali su izuzetno uigran tim. Šalili smo se, izlazili su mi u susret koliko su mogli. Da naglasim, nisam imala vezu, nisam birala lekara, porodila sam se prirodno bez anestezije i porođaj je trajao 36 sati. Često se desi da porodilje sa vezom prođu gore, jer očekuju da ih neko drži za ruku i da će svaka njihova želja biti ispunjena (npr. anestezija). Možda mi boravak u porodilištu izgleda kao lepo iskustvo posle izuzetno dugog porođaja. Ako ne dobijete anesteziju, hranu u krevet, ili šta već mislite da vam treba, ima razloga za to, verujte. Uostalom, uvek možete da pitate zašto je to tako. Idite tamo sa osmehom, mislite na to kako ćete odatle izaći sa bebicom. Budite ljubazne prema drugima, biće vam lakše.

    Oceni komentar:
    3
    5
  • Milena

    pre 159 dana i 1 sat

    Strašno! Za četiri dana koliko je bila u porodilištu ni jednom joj nije promenjena posteljina! Kod kuće je verovatno menja na dnevnoj bazi. Preterivanje.

    Oceni komentar:
    7
    7
  • Sanja

    pre 158 dana i 13 sati

    Ni meni nisu menjali cetiri dana posteljinu i nije to pitanje razmazenosti nego sam krvarila prvi dan i cetiri dana sam lezala na krvavoj postelji!

    Oceni komentar:
    0
    15
  • Novosađanka

    pre 158 dana i 13 sati

    Porodila sam se pre 17 godina, bilo je jezivo, nikad ne se ne bi reklo da je u pitanju glavno i jedino državno porodilište u glavnom gradu Vojvodine. Još sam imala "sreće" da zbog nekih komplikacija dobijem sobu u "novom delu" (tada je postojao i stari deo, u novi je išao mali broj), mogu misliti kako je bilo onima u "starom" delu za zajedničkim kupatilom za ceo sprat i sobama sa po 10tak porodilja sa sve bebama. Jedan dan nije bilo vode! Pojedine sestre, da naglasim ne sve, bile su krajnje nehumane spodobe koje nemaju šta da traže u tom poslu. Bilo je prijatnih sestara, ali bilo je onih koje bi bile previše surove i u zatvoru da ih zaposle. Da ne navodim detalje, jedan primer uključuje sestru naoružanu jednim tupim žiletom korišćenim bar 100 puta koja ne dozvoljava porodiljama da koriste svoje brijače koje su kupile svojim novcem nego insistira na tome da ona to obavi svojim tupim žiletom kao u pravom ženskom zatvoru. Da ne pominjem ostale predivne procese koje smo prošle. Sobe u starom delu, dekor kao ženski zatvor iz 60tih prošlog veka. Hrana, super ako hoćete da smršate. Bilo je još drugih jako loših iskustava koje ne bih ovde navodila (pitanje je da li će i ovo da objave). Nadam se da je sada bolje, sigurno se mnogo šta promenilo na bolje bar kad je taj jezivi stari deo konačno srušen. A po komentarima bih rekla da se ipak promenilo na bolje, makar malo, što mi je drago.

    Oceni komentar:
    1
    5
  • Biljana

    pre 158 dana i 10 sati

    Sećam se svakog detalja od pre 17-18 godina koji je opisala sugrađanka "Novosađanka". Ono su bili krajnje ponižavajući uslovi. Drago mi je ako je sada drugačije.

    Oceni komentar:
    0
    2
  • Tiijana

    pre 158 dana i 9 sati

    Ja sam prezadovoljna i osobljem i higijenom, pitali su me svakog jutra pre vizite da li treba da se menja posteljina, kupatilo jesmo delile nas 4, ali je cisceno tri puta dnevno. Hrana onako, mislim da dojiljama treba vise i jace hrane, ali za to je vec odgovorna drzava.. Babica i sestre su mi mnoogo olaksale porodjaj zato sto su bile opustene i nasmejane, mnogo sam se manje fokusirala na kontrakcije i samim tim manje bolelo. Hvala im do neba! P.S. nisam imala nikakvu vezu

    Oceni komentar:
    0
    1
  • Tanja

    pre 158 dana i 6 sati

    Opet ja. Pa, drage mame, zar niste ponele podmetače? Znale ste da ćete da curite. ;) Ni nama zimus nisu menjali posteljinu, ali verujem da bi, da sam tražila. Ako su donosili drugu odeću za bebe, zašto ne bi promenili posteljinu...

    Oceni komentar:
    7
    2
betanija gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević JKP Vodovod i kanalizacija zdravlje isključenja struje novosadska policija Isključenje struje vojvodina ns seme bez vode Republički hidrometeorološki zavod klinika za ginekologiju i akušerstvo vremenska prognoza novi sad isključenje vode elektrovojvodina Dom zdravlja Novi Sad Spens bez struje bebe servisne informacije novi sad novorođenčad novosađani horoskopski znaci novi sad novosadsko porodilište istraživanje tajne horoskopa jkp novosadska toplana Vreme u Novom Sadu horoskop Elektrodistribucija Novi Sad