Iz ugla novosadskog i milanskog psihoterapeuta: Kako pobediti strah u doba korone

Iz ugla novosadskog i milanskog psihoterapeuta: Kako pobediti strah u doba korone

Svetska pandemija korona virusa, snimci praznih ulica u mnogim državama, italijanski i španski scenario, strašne slike iz lombardijskih bolnica, broj zaraženih i preminulih, vanredno stanje, izolacija, dvadesetčetvoročasovni karantin, gubitak posla i ugrožavanje egzistencije, informacije su i problemi kojima su građani Srbije i sveta konstantno izloženi.

U ovakvoj situaciji jedan od glavnih psiholoških strahova kod ljudi je strah od nepoznatog, odnosno od gubitka kontrole. Od prevelike bojazni koju osećaju, građani registruju samo informacije zbog kojih se dodatno osećaju nemoćno i gube kontrolu nad situacijom.

Kako prevazići ova osećanja tokom izolacije i kako se organizovati dok ste zatvoreni u svojim domovima, za portal Moj Novi Sad govorili su Novosađanka Mariana Tišma, psiholog i psihoterapeut, a iz žarišta korona virusa u Italiji – milanski psihoanalitičar i psihoterapeut Pjetro Enriko Bosola.



Mariana objašnjava da je strah emocija koja se javlja kada procenimo da nas nešto ugrožava. Ona može da nas motiviše na borbu, ili beg, u zavisnosti od toga kako procenjujemo naše sposobnosti da se sa tim što nas ugrožava izborimo.

– Panika je pojačan strah koji se javlja kada procenimo da su male šanse da se sa tim što nas ugrožava izborimo, ili da će mali broj nas u tome uspeti. Pošto nismo sigurni šta treba da uradimo kako bismo uspeli, ona nas motiviše na gomilu neadekvatnih ponašanja kojima pokušavamo da naše šanse povećamo. Mada, upravo takva ponašanja nas i ljude iz naše okoline mogu dovesti u veću opasnost. Informacije o sve većem broju ljudi koji su oboleli i broju onih koji su umrli svakodnevno povećava naš osećaj bespomoćnosti i straha – kaže Tišma.

Većina ljudi je premorena od raznih životnih okolnosti – sada je idealno vreme da se psihički i fizički odmorimo


Ona ističe nekoliko bitnih stvari koje ljudi treba da znaju. Jedna je ukazati na to da rade ono što mogu i sami kako bi povećali šanse da se ne zaraze. Dakle, držanje distance i pranje ruku.

– Drugo, karantin nije kazna, on je po proceni stručnjaka neophodna mera prevencije. Mnogi počinju da se guše od straha, ljutnje, bunta ili tuge oko 17 sati kada počinje policijski čas. Zato je jako važno da svi reorganizujemo vreme u skladu sa novonastalom situacijom. Šta je to što treba, što možemo, želimo da uradimo za vreme mogućnosti slobodnog kretanja, a šta za vreme karantina. Život je pun mogućnosti. Većina ljudi je premorena od raznih životnih okolnosti. Sada je idealno vreme da se psihički i fizički odmorimo. Možemo se onlajn družiti sa ljudima na koje mislimo, a inače ne stižemo da ih kontaktiramo. Možemo pročitati neke knjige koje smo odavno želeli, uživati u umetnosti koju su drugi stvorili, ili je i sami stvarati – tvrdi Mariana.

Savetuje svima da se prepuste muzici, plesu, igranju sa decom, ili jednostavno da se naspavaju.


Kao treće, ističe da je važno dobro organizovati vreme pogotovo za one koji imaju decu školarce.

– Korisno je odrediti neki deo dana, na primer posle doručka ili po početku policijskog časa, kada će deca završavati svoje školske obaveze. Ako to ne uradimo dan će se pretvoriti u agoniju prepunu otpora od učenja, izbegavanja, odlaganja, opšte nervoze, čak i plakanja. Deca vole pravila, vole rutinu. Par dana će biti teško, a onda sve lakše – kaže poznata novosadska psihološkinja.

Istakla je da ne vredi trošiti vreme, emocije i snagu boreći se protiv stvari na koje se ne može uticati i da je bolje fokusirati se na ono što građani mogu da urade i što će uz malo truda dovesti do pozitivnih rezultata.

Većina telesnih simptoma nastaje plitkim disanjem kojeg često nismo svesni, a koje se automatski javlja kada smo pod stresom


U sadašnjim okolnostima mnogi se ponašaju i hipohondrično pa se dešava da umišljaju simptome korona virusa. Tišma daje savete kako se ponašati i u takvoj situaciji.

– Važno je da se fokusiramo na ono što možemo. Kada razmišljamo o mogućnostima, automatski prestaje osećanje nemoći, a time se smanjuje i nivo stresa. To nam vraća osećaj da neke stvari ipak držimo pod kontrolom. Takođe, bilo bi korisno da nekoliko puta u toku dana duboko i polagano udahnemo i još laganije izdahnemo. Time regulišemo disanje. Većina telesnih simptoma nastaje plitkim disanjem kojeg često nismo svesni, a koje se automatski javlja kada smo pod stresom. Usled njega osećamo bol u glavi, vrtoglavice, trnjenje ekstremiteta, nemogućnost da se nadišemo vazduha i mnoge druge koje neodoljivo podsećaju na simptome korona virusa. Ako tome još pridodamo i grčenje mišića pogotovo duž kičme, najčešće u predelu vrata i ramena što je takođe automatska reakcija organizma usled stresa onda uslova za brigu i hipohondriju ima na pretek. Duboko, polagano disanje će pomoći da zaustavimo pomenute simptome i opustimo se – objašnjava Mariana.


Ukoliko pak neko razvije panični napad sa intenzivnim gore navedenim telesnim simptomima, kojima je pridodata ideja da će potpuno izgubiti kontrolu uz strah da će umreti, poludeti, pasti u nesvest ili se obrukati, sagovornica portala predlaže sledeće.

– Umijemo se hladnom vodom po licu i vratu. Dišemo u ruke. Spojimo šake i stavimo ih preko nosa i usta. Duboko udahnemo na nos (udišemo brojeći polako do 4), zadržimo vazduh (brojeći polako do 4), lagano izdahnemo na usta (brojeći polako 6-8) – savetuje Tišma.

Informacije koje dobijamo su često vrlo uznemirujuće i ugrožavajuće, što povećava strah do nivoa panike


Problem je i to što su mnogi građani, dok su u izolaciji, zakovani ispred televizora ili nad mobilnim telefonom i slušaju vesti ceo dan, ne radeći ništa drugo kod kuće. Sagovornica portala mojnovisad.com smatra da je da je važno biti informisan, ali da vreme sedenja pred sredstvima informisanja treba svesti na razumnu meru.

– Naime, skupljanje informacija bi moglo da smanji nivo stresa kada bi one bile konstruktivne, jer što ih više imamo to smo spremniji za borbu protiv onoga što nas ugrožava. Informacije utiču na osećaj držanja situacije pod kontrolom. Međutim, informacije koje dobijamo su često vrlo uznemirujuće i ugrožavajuće što povećava strah do nivoa panike, a strah nas drži u pripravnosti za borbu ili beg, dakle podižu nivo stresa. Ovo stanje u drugi plan stavlja funkciju varenja hrane i imunitet organizma kako bismo sve raspoložive resurse koristili u svrhu preživljavanja, a to automatski negativno utiče na naše zdravlje. Dakle, što duže slušamo vesti, duže držimo organizam pod stresom i crpimo raspoložive resurse, a da time, umesto da se izborimo sa onim što nas ugrožava, mi zapravo povećavamo šansu da budemo ugroženi – kaže Mariana.

Ona predlaže da se odabere jedan do dva izvora informacija, te da bi trebalo ograničiti vreme primanja informacija na sat do dva u toku dana. Ostalo vreme treba posvetiti gore navedenim sadržajima kako bismo oporavkom od stresa zapravo jačali psihički i fizički za borbu protiv novonastale situacije.



U Italiji je zaraženo preko 115 hiljada ljudi, a više od 13 hiljada je preminulo. Lombardija na severu Italije najpogođenija je epidemijom korona virusa. U zemlji koja je u potpunom karantinu šezdesetogodišnji psihoanalitičar i psihoterapeut Pjetro Enriko Bosola iz Milana, održava sastanke sa onima kojima je potrebna pomoć koristeći onlajn platforme kao što je Skajp.

Objašnjava da pacijenti ne osaćaju paniku i ne pate od depresije, već su anksiozni u vezi sa sadašnjom situacijom, jer je nejasno šta će se sledeće dogoditi, bilo pozitivno ili negativno.

– Naravno da su uplašeni, ali njihova panika je pod kontrolom zahvaljujući ekstremnim i obaveznim pravilima kojih se svi moramo pridržavati. Ipak, ostati kod kuće i biti ograničen na sopstveni prostor je ohrabrujuće. Moj posao se sastoji od toga da razgovaram sa pacijentima o tim njihovim osećanjima, pomažem im da pričaju o strahu i anksioznosti. Ali u isto vreme puštam ih da shvate da ostajući kod kuće ili radeći manje od uobičajnih obaveza i rutina koje svi imamo, je zapravo njihov lični doprinos u borbi protiv neprijatelja (COVID-19). To je specifičan način borbe. Važno je nastaviti raditi i to ne mora da se odnosi na zaposlenje, već može biti i spremanje stana jer morate nastaviti život u skladu sa novonastalom situacijom – tvrdi Bosola.


Kaže da se, nažalost, gubici stalno povećavaju i sada je već učestala situacija da ste poznavali nekoga posredno ili neposredno, a ko je preminuo.

– To vas radikalno menja. Ono što se upravo dešava je jedan od najvećih izazova sa kojim se čovečanstvo suočava i niko ne zna koje će posledice uslediti po svetsku zajednicu. Sada je problem što je ljudima obavezno da ostanu unutar svojih domova i da tako nastave živote. To stvara nove situacije koje ranije nismo mogli ni zamisliti. Imamo mnoge građane koji žive sami ili porodice čiji su međuljudski odnosi već bili komplikovani i sada su ograničeni u svojim domovima zajedno. Tu su i bolesni. Italija ima veliku populaciju starijih osoba i što je najgore, neki od njih su sami, a oni koji imaju porodice ne mogu izaći da ih posete. Tu su i mentalno oboleli i oni su se sada našli sami i bez ikakve podrške. Ogroman je broj penzionera koji su ili u bolnicama, ili u staračkim domovima, tamo ne mogu dobiti nikakvu utehu od članova porodice ili umiru sami odvojeni od svih. To je strašno – kaže italijanski psihoterapeut.

Ono što se upravo dešava je jedan od najvećih izazova sa kojim se čovečanstvo suočava i niko ne zna koje će posledice uslediti


Primetio je da ostajući kod kuće i radeći odande, ljudi reaguju različito. Neko nema problema da prilagodi svoj životni stil, čak se oseća i udobno, jer je smanjio anksioznost svakodnevnog života koji proizilazi iz posla, škole ili drugih kontakata. Osećaju se komotno i stalno zaštićeni od problema koje život stalno donosi. Zato su se posvetili čitanju, spremanju kolača, vežbanju i mnogim drugim aktivnostima.

– Međutim, drugi su karantin doživeli kao kaznu i zatvor. Dosađuju se i razdražljivost se povećava i sve se komplikuje i teže rešava. Činjenica je da svako doprinosi tome da pobedimo ovog neprijatelja, i to daje ljudima osećaj požrtvovanosti, jer vide trud koji lekari, sestre, policajci i vojska ulažu spasavajući živote uprkos riziku. Nažalost, preminulo je dosta lekara i medicinskih sestara, a veliki broj ih je zaražen. Ali građani su otkrili ujedno i efikasnost našeg zdravstvenog sistema i to ih teši. Uvek se u Italiji, ali i u svetu govorilo, da Italijani postaju ekstremno efikasni u rizičnim i opasnim situacijama, možda je to istina – zaključuje Pjetro Enriko Bosola.



Tekst:
Aleksandar Jovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović i privatna arhiva Pjetra Enrika Bosole

Oceni vest:
11
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Deda

    pre 54 dana i 9 sati

    Odlican clanak, odlicni saveti ! Hvala autoru i doktorima.

    Supruga i ja imamo 80 godina i znamo da, ako zakacimo koronu, necemo vise sresti nase unuke. U talijanskim bolnicama za stare vise nema mesta. A oni, koji provedu deset dana na respiratoru, vise se ne smeju.
    Prema tome, cuvamo se i pazimo maksimalno, fiskultura u stanu svako jutro kod otvorenih prozora, dobra hrana, puno svezeg povrca i voca, med i limun, telefoniranje deci, familiji i prijateljima . . . kompjuter.
    I ovo ce proci !

    Oceni komentar:
    0
    11