IZBORI: Razlozi zbog kojih žene retko glasaju za žene

IZBORI: Razlozi zbog kojih žene retko glasaju za žene

Analiza Centra za istraživanje javnih politika pod nazivom "Rodna ravnopravnost i politički procesi: zašto žene ne glasaju za žene", pokazala je da je visoka politika i dalje rezervisana za pripadnike "jačeg" pola. Osim što Srbija nema nijednu ženu predsednicu političke stranke, broj žena koje su potpredsednice stranke takođe nije ohrabrujući.

Direktor agencije "Faktor plus", Vladimir Pejić, za list "Politika" izjavio je da žene ne glasaju za pol, već za svoju stranku, dok su muškarci skloniji da glasaju i za svoju stranku i za kandidate svog pola.

Odlaskom dr Sande Rašković Ivić sa čela DSS-a, sa političke scene Srbije otišla je jedina liderka političke partije, a analiza Delegacije EU u Srbiji, koja je sprovedena uz podršku vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, pokazuje da među donosiocima odluka u našoj zemlji gotovo da nema žena. Od 19 ministarskih mesta u Vladi Srbije samo pet drže žene.

Demokratska stranka je jedina partija u kojoj su dve žene izabrane na funkciju potpredsednice političke stranke (od ukupno pet potpredsedničkih mesta), dok je u SNS-u, SPS-u, Dverima, SDS-u samo jedna žena na toj poziciji. U SRS-u, DSS-u, LSV-u i pokretu DJB nijedna žena nije potpredsednik stranke.

Podaci o članovima Izvršnih odbora najvećih parlamentarnih stranaka pokazuju da žene ne čine ni jednu trećinu u ovom stranačkom telu, osim Lige socijaldemokrata Vojvodine u čijem Izvršnom odboru sedi 40 odsto žena.

Iako je Akcionim planom za prethodnu Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti (2009–2015) bila predviđena izmena Zakona o vladi kako bi se obezbedilo učešće od minimum 30 odsto žena na mestima odlučivanja u vladi i državnoj upravi, ova mera nije realizovana pa je učešće žena u izvršnoj vlasti ostalo na niskom nivou.

Zahvaljujući izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2011. godine i uvođenjem principa kvota, svaka treća poslanička klupa u parlamentu pripada ženi, pa u ovom sazivu Narodne skupštine žene čine 85 od 250 narodnih poslanika, što predstavlja veliki napredak u odnosu na prve sazive Narodne skupštine nakon demokratskih promena 2000. godine, kada je učešće žena u zakonodavnoj vlasti iznosilo između 10 i 20 procenata.

Poslanička grupa sa najvećim procentom žena u svojim redovima jeste LSV - Zelena stranka u kojoj su od pet narodnih poslanika tri žene. DJB je sledeća poslanička grupa sa većim procentom žena u svojim redovima - od 16 narodnih poslanika sedam su žene. Na trećem mestu nalazi se vladajuća politička stranka SNS sa 38 odsto žena, dok je poslanička grupa SDS - Narodni pokret Srbije jedina koja u svojim redovima nema nijednu narodnu poslanicu. Iako je učinjen ozbiljan pomak kada se formalno gleda sastav parlamenta, suštinski položaj žena najbolje odslikava činjenica da se na čelu svih 16 poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini nalaze muškarci.

Oni koji zagovaraju da ženski pol ipak dobija na uticaju, međutim,  navode da funkciju predsednika u ovom sazivu Narodne skupštine obavlja žena, kao i da od šest potpredsedničkih mesta u Narodnoj skupštini žene zauzimaju dva.

I dok analitičari rodne ravnopravnosti smatraju da muškarci ne žele da dele pozicije moći sa ženama, rezultati poslednjeg istraživanja Evrobarometra svedoče da ni žene birači neće glasati za žene političarke samo zato što pripadaju istom polu. Prilikom zaokruživanja biračkog listića biračima su važne neke druge karakteristike - pre svega kvalitet ličnosti političara odnosno političarke, procena da li je u pitanju ličnost od ugleda, da li ima samopouzdanja i da li poseduje liderske sposobnosti.

Lazar Marićević, psiholog i doktor političkih nauka, koji istražuje faktore koji utiču na izbor određenog političara, kaže da ženski birači glasaju isto kao i muški - pol je irelevantna demografska karakteristika. Ono što je zajedničko i muškim i ženskim biračima jeste da glasaju za stranku, a ne za osobu određenog pola.

Lazar Marićević dodaje da su žene te koje u manjem procentu izlaze na izbore - u većini evropskih zemalja na izbore izlazi 80 odsto muškaraca u poređenju sa 72 odsto žena. Brojna istraživanja javnog mnjenja takođe govore da se žene nižeg obrazovanja i one iz ruralnih krajeva ređe nalaze pred izbornom kutijom. Obrazovanije žene u većem procentu izlaze na izbore i ne opredeljuju se za političara na osnovu pola, već glasaju za politiku za koju procenjuju da će im omogućiti dostojanstven život.

Istraživanja pokazuju da se i u Evropi i u SAD, i pored normativnih okvira i rodno osetljivih politika, ženski glasači u visokom procentu opredeljuju za muške kandidate. Rezultati koje je sproveo IPSOS stratedžik marketing takođe govore da se 56 odsto glasača u Srbiji ne opredeljuju na osnovu pola, već glasa za stranku odnosno određenu političku opciju.

I Vladimir Pejić, direktor agencije "Faktor plus", ocenjuje da žene ne glasaju za pol, već za stranku i da u nešto manjem procentu od muškaraca izlaze na izbore. Naš sagovornik smatra da su muški birači ti koji vrše diskriminaciju na osnovu pola, dok žene birači nemaju ni pozitivnu ni negativnu diskriminaciju - niti će glasati za ženu samo zato što je istog pola, niti će je zbog toga diskriminisati. Za razliku od muškaraca, koji uglavnom smatraju da ženama nije mesto u visokoj politici i sumnjičavi su prema ideji da žena može da vodi zemlju.

- Mislim da je muškarcima prihvatljivo da žena bude ministar ili guverner Narodne banke, ali nisam siguran da mogu da zamisle ženu na mestu premijera ili predsednika - zaključuje Pejić.

Poslanica LSV-a Marinika Tepić deli mišljenje da žene glasaju za partiju a ne za pol, ali smatra da bi žena koja bi bila nezavisni predsednički kandidat mogla da "povuče" više ženskih glasova.

- Ženi je neuporedivo teže da se bavi politikom od muškarca, a žena koja bi ušla u predsedničku trku morala bi da ima armiju pomagača koja bi brinula o njenoj porodici. Zbog toga su žene koje se kandiduju za tako visoku političku funkciju uglavnom one koje su izvele porodicu na put. Lično smatram da Srbija nije spremna za ženu predsednika, ali bih jako bolela da grešim - zaključuje poslanica LSV-a.

- Činjenica je da žene često ne glasaju za žene, jer je u našem patrijarhalnom društvu ukorenjeno uverenje da žena treba da se bavi porodicom, a pater familijas - politikom. Za promenu tih uverenja potrebno je vreme i vaspitanje dece od ranog detinjstva - smatra dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja.

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

elektrovojvodina Vreme u Novom Sadu isključenje vode vremenska prognoza isključenja struje Srbija dan državnosti JKP Vodovod i kanalizacija Sretenje novosadsko porodilište bebe JGSP "Novi Sad" Vreme u Srbiji servisne informacije novi sad klinika za ginekologiju i akušerstvo novosađani Republički hidrometeorološki zavod jkp novosadska toplana smeće betanija bez struje vremenska prognoza novi sad struja novi sad Spens Elektrodistribucija Novi Sad dan zaljubljenih gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević novorođenčad bez vode