Izdržavanje starih lica – biznis ili dobročinstvo i kako ga regulisati

Izdržavanje starih lica – biznis ili dobročinstvo i kako ga regulisati

Doživotno izdržavanje starih lica u zamenu za nekretnine na prvu loptu deluje kao unosan način da se dođe do nasledstva, a polako postaje rasprostranjen i među Novosađanima. S obzirom na to da se u jednoj od novosadskih Fejsbuk grupa nedavno pokrenula ova osetljiva tema u smislu zloupotrebe, potražili smo iskustva naših sugrađana sa ovakvim vidom nasleđivanja, kao i mišljenje advokata.

Kada je jedna Novosađanka na društvenoj mreži zamolila za savete na ovu temu, usledile su brojne i različite reakcije.

Prijateljica je godinama pazila jednu baku u zamenu za kuću. Živela je tamo sa porodicom, kuvala, prala, čistila, sve radila, a baka je bila zlo - pokretna, ali nije htela ni do toaleta da ode, obavljala je sve u krevetu, nije htela da se kupa, bacala činije sa hranom po sobi... Bila sam prisutna više puta kada se to dešavalo. Verujem da može da bude lepo i praktično za obe strane ako su ljudi normalni i pošteni. U svakom slučaju - bolje i to, nego dom, ako već osoba nema nikoga da joj pomogne i olakša starost – navodi potencijalne probleme T.M.


Lj.S.
ističe da zna mnoge lekare i ljude iz socijalne zaštite koji su u kontaktu sa starim osobama, a u čije imovinsko stanje imaju uvid, te pošto često nemaju bliže srodnike, postaju "predmet brige" ovih ljudi.

Mislim da je to kod nas loš biznis. Lice koje neguješ za nekretninu u svakom momentu moze da prekine ugovor ako oceni da ga loše neguješ. Nekima se pojave i naslednici nakon smrti, pa se tužba otegne deceniju. Ako imate sreće da nekog odnegujete za nekretninu bez pravnih problema, onda ste "na konju" – prenosi V.K.

Dok su neki mišljenja da je ovakva raspodela odgovornosti i obaveza sjajna stvar za obe strane, i za stare koji nemaju ko da ih pazi i za one koji preuzimaju brigu kako bi došli do nekretnine, postoje i oni koji smatraju da je to vrlo teška saradnja u kojoj večito vreba rizik da neka od strana bude i prevarena.

Može biti problem da ljudi koji pošteno i savesno brinu o starima budu izigrani. Znam nekoliko primera gde su ljudi bili loše sreće i zdravlje izgubili posvećujući se starim namćorima, koji su bili zli ubrzo po ugovoru. Jedna stara žena je sklapala ugovor u oktobru, kad počne zima (drva, ugalj, čišćenje kaljeve peći, loženje), a raskidala ugovor u martu – upozorava R.Đ.


Sudeći po komentarima, kod naših sugrađana je prisutno nepoverenje u obe strane, kao i određena vrsta straha. Shodno tome, naša redakcija se obratila i advokatu Dragani Deljanin, koju smo pitali postoje li zloupotrebe na ovaj način i kako je najbolje regulisati ovakvu vrstu odnosa.

Imajući u vidu negativan trend poslednjih godina da mladi odlaze iz zemlje i da postajemo "društvo starih", ne čudi što je sve više sklopljenih ugovora o doživotnom izdržavanju i što se sve više postavlja pitanje da li je briga o starima postala svojevrstan model biznisa. U svetu je to već neko vreme prisutno, a nama je, kao tradicionalnom društvu, to još uvek čudno i nismo na to navikli. Kod nas se podrazumeva da se o starima brinu njihovi potomci, bez ikakvih uslova, ugovora i sl. Međutim, ugovor o doživotnom izdržavanju ne zaključuju samo oni koji nemaju naslednike koji su po zakonu dužni da se o njima brinu, već i oni koje su naslednici iz nekih razloga, zanemarili i napustili – kaže novosadska advokatica za portal Moj Novi Sad.

Ona naglašava da je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalan ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da posle svoje smrti na davaoca izdržavanja prenese svojinu na tačno određenoj stvari ili pravu (najčešće je u pitanju nepokretnost), a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava, da se brine o njemu do kraja njegovog života kao i da ga posle smrti sahrani.)

Kada je reč o zloupotrebi kod ovih ugovora, kako kaže naša sagovornica, one su moguće, kako na strani davaoca izdržavanja, tako i na strani primaoca.


Ono što je karakteristično za ovaj ugovor je to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavšitinu i njome se ne mogu namiriti nužni naslednici. Tako da je jedna od zloupotreba moguća u tom smislu da se ovim ugovorom neko od nužnih naslednika isključi iz nasleđa. Svakako da o ovome javni beležnici, koji solemnizuju ove ugovore, vode računa i ukoliko primete da je cilj zaključenja ugovora izigravanje naslednih prava zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, odbiće da takav ugovor solemnizuju – objašnjava Deljanin.

Takođe, Zakon o nasleđivanju priznaje pravo zakonskim naslednicima primaoca izdržavanja da traže poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Dakle, zloupotreba postoji ukoliko je kod davaoca izdržavanja poslojala svest o bliskoj smrti primaoca izdržavanja, te je on ovim ugovorom stekao nesrazmernu imovinsku korist, eventualno uz nameru da se time izigraju prava zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. Slikovit primer ove situacije Dragana Deljanin daje kroz primer iz prakse, gde otac, kojem je dijagnostikovan karcinom, zaključi ugovor sa sadašnjom suprugom i maćehom tužioca i time sinu onemogući da nasledi stan.

Ovim Zakonom predviđena je mogućnost raskida ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko se odnosi ugovarača poremete tako da postanu nepodnošljivi. Drugi ugovori ne mogu biti raskinuti po ovom osnovu. Dakle, dobri odnosi između ugovarača su preduslov za valjano ispunjenje obaveza davaoca izdržavanja. Kada se ti odnosi poremete, neke obaveze davalac izdržavanja neće moći uopšte da izvršava, kao npr. obavezu pružanja svakodnevne pažnje, a većinu ostalih obaveza neće moći valjano da ispunjava – napominje Dragana, dodavši da u praksi pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa ugovarača najčešće zloupotrebljava primalac izdržavanja.


Takav slučaj, kako navodi, postoji ukoliko se primalac izdržavanja nakon nekog vremena po zaključenju ugovora pokaje i želi da zaključi ugovor sa nekim drugim licem kao davaocem, te želi da raskine ugovor o doživotnom izdržavanju, a pritom nema nikakav opravdan interes za to, jer davalac izdržavanja uredno izvršava svoje ugovorne obaveze. Tada primalac izdržavanja svesno poremeti odnose do nepodnošljivosti, a onda zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

Takođe, primalac izdržavanja može konstantno izražavati nezadovoljstvo u pogledu načina na koji davalac izdržavanja izvršava svoje obaveze, te na taj način onemogućiti davaoca da svoje obaveze izvršava, a sve u cilju prestanka ugovornog odnosa.

Nažalost, zloupotrebe su moguće i od strane davaoca izdržavanja u slučajevima kada oni ne ispunjavaju svoje obaveze, zanemaruju ili zlostavljaju primaoca.

Zakon o nasleđivanju ima i odredbu čiji je smisao u zabrani zloupotrebe staranja u okviru zanimanja. Ona se odnosi na centre za socijalni rad, domove za stara i nemoćna lica, domove zdravlja, ambulante, bolnice, humanitarne organizacije i sve pojedince koji su u njima zaposleni i koji mogu da stupe u kontakt sa potencijalnim primaocima izdržavanja. Zakon predviđa da je ugovor ništavan ukoliko je davalac izdržavanja lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Međutim, i ovde su moguće zloupotrebe i u praksi se često dešava da bračni drug ili deca ovih lica zaključe takav ugovor – poručuje advokatica, te se primaocima savetuje da pažljivo pristupe odabiru lica koje će biti davalac izdržavanje, jer je to lice koje treba da im obezbediti sigurnu i bezbrižnu starost.

Ono što je najveća neizvesnost kod ovog ugovora je odnos vrednosti. Tačnije, vrednost obaveza davaoca izdržavanje nije poznata u trenutku zaključenja ugovora, jer je momenat smrti primaoca izdržavanja neizvesna okolnost, pa se može desiti da ta vrednost znatno nadmaši vrednost imovine koja je predmet ugovora. U tom smislu, i savet davaocima izdržavanja bio bi da preispitaju svoje mogućnosti i da li su zaista u stanju da se bezrezervno staraju o primaoci u i ispune sve obaveze preuzete ugovorom.

Oceni vest:
9
3

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mucenik

    pre 401 dan i 3 sata

    Skoro milion penzionera su u riziku siromaštva (troše dnevno do 1,0 dolara). Penzioneri postadoše glavna tema svih političara, medija, a posebno predsednika. Najmanje ili uopšte se ne iznose stavove penzionera, kao da ne postoje. Veliča se PUPS, a to je minorna stranka koja se okačila i uvukla u SNS. Za razliku od oca Jovana, sadašnji čelnik PUPS-a Milan Krkobabić ponaša se kao otac male porodice, šlihtajući se predsedniku Srbije, a nije nikakav predstavnik penzionera čija je brojka milion i sedamsto hiljade osoba, a za PUPS je dovoljan jedan kombi.
    Penzioneri su pljačkani četiri godine, usklađivanje penzije je krenulo 2019. godine uvođenjem švajcarske formule, ala Vučića i penzije realno su pale na 46% prosečne plate, jer se usklađuju ko bajagi jednom godišnje, što je veliko zakašnjenje. Povećanje penzija nekim kategorijama penzionera nije u redu, jer se visina penzije obračunava na bazi uplate doprinosa PIO i dužine radnog staža. Kriterijume za promenu penzija treba da budu jedinstveni, a ne uravnilovka da ide po nahođenju političara. Penzioneri uzmite se u pamet na sledećim izborima, ne glasajte za svoje "grobare".

    Oceni komentar:
    1
    2