IZVEŠTAJ IZ ITALIJE: Teško je živeti u sadašnjim uslovima, ali ne postoji drugo rešenje

Italija je trenutno glavno žarište korona virusa u Evropi. Opaka bolest dnevno odnese preko osamsto ljudskih života. Scene prepunih bolnica sa pacijentima na respiratorima, iznemoglim lekarima, ali i mrtvačkih kovčega koji se odnose u krematorijume susednih gradova zbog velikog broja preminulih, izazivaju strah i kod najhrabrijih među nama.

Država na jugu Starog kontinenta ima preko 97 hiljada registrovanih zaraženih osoba, a preko deset hiljada ljudi je umrlo, čime su po broju žrtava nadmašili Kinu.

Cela zemlja je trenutno u karantinu, a čini se da pandemija možda tek počinje da jenjava. Kako prosečni Italijani podnose celu situaciju, za portal Mojnovisad.com govorio je dvadesetpetogodišnji Đakopo Bortolini. On sa majkom i sestrom živi u malom gradu Bućinasko u predgrađu Milana u severnoj regiji Lombardiji, koja je najteže pogođena korona-virusom.

Mladi student vazduhoplovstva kaže da se uplašio kada je čuo za novu bolest u Vuhanu, ali smatra da većina Italijana nije obraćala pažnju na COVID-19.

– Ako je nešto udaljeno od tebe hiljadama kilometara osećaš se nedodirljivim. A onda se iznenada sve promeni. Onoga dana kada je Vlada proglasila da su Kodonjo, Lodi i mnogi drugi gradovi pod karantinom, ljudi su se uplašili i osećali nesigurno. U početku smo bili uvereni da će organi reda sprečiti širenje virusa zatvaranjem puteva i postavljanjem kontrolnih punktova, kako ljudi ne bi izašli iz tih oblasti. Mislim da je prošlo dve do tri nedelje kada su se počeli pojavljivati slučajevi i u drugim regijama i gradovima, kao što su Milano i Bergamo. Međutim, kada je premijer Konte proglasio karantin na celoj teritoriji, strah je još narastao – kaže Bortolini.

Navikli na slobodu kretanja i svoju svakodnevnu rutinu, odjednom su se našli svi zatvoreni između četiri zida svojih domova i osećali su se izgubljeno.

– U razgovoru sa porodicom, prijateljima i poznanicima, shvatio sam da se većina nas sukobila sa činjenicom da moramo ostati u kući. Borili smo se protiv dosade i prošlo je nekoliko nedelja dok se nismo navikli na novonastalu situaciju, ali na kraju smo se adaptirali. Otkrili smo nove načine da se zabavimo. Uspostavili smo kontakte preko skajpa sa ljudima sa kojima se nismo dugo čuli zbog užurbanog načina života. Treba iskoristiti najbolje iz svega da sve ovo prođe što brže.  Sestra drži onlajn predavanja ujutru, a majka kuva i sprema. Ja radim na projektu preko računara i treniram u sobi jer ne smem izaći da trčim ili da vozim bicikl. Obavezno je ostati u kući. Ponekad kuvamo svi zajedno, pravimo kolače, hleb i picu. Račune plaćamo  elektronskim bankarstvom, brzo je i sigurno. Ali, mislim da Vlada planira da suspenduje plaćanje računa za narednih nekoliko meseci dok ne prestane pandemija – objašnjava Đakopo.

U gradovima sve neophodne aktivnosti su ukinute. Osim kafića koji prodaju cigarete od osam ujutru do šest posle podne, nijedan drugi lokal i restoran ne može da bude otvoren. Hrana, lekovi i najneophodnije potrepštine svako može kupiti u najbližoj prodavnici. Druga opcija je da se kupuje preko Amazona ili drugih onlajn prodavaca, ali se često dugo čeka na robu jer mnogi naručuju preko interneta.

Na posao idu samo oni koji moraju, kako bi održali industriju koja snabdeva državu u borbi protiv pandemije, kao i one službe čije je funkcionisanje neophodno za celu populaciju.

– Teško je proceniti koji će uticaj korona virus imati na ekonomiju Italije. Nakon ove vanredne zdravstvene situacije moraćemo se posvetiti privredi i mislim da će neki od nas ostati bez posla. Jedini način da ublažimo te rizike jeste da se sada fokusiramo na sadašnje stanje kako bismo u što kraćem roku pobedili ovog nevidljivog neprijatelja. Ali moramo biti svesni da ako napravimo neku grešku, COVID 19 bi se mogao vratiti i zato moramo biti veoma pažljivi – smatra mladi student.

Italija trenutno u svetu ima najvišu stopu smrtnosti i zaraženosti od korona virusa. Sagovornik portala Mojnovisad.com tvrdi da je teško živeti u sadašnjim uslovima, ali da ne postoje druga rešenja.

– U demokratijama kao što je naša mi ne možemo narediti građanima da kupuju hranu jednom nedeljno kao što je to uradila kineska vlada. Moramo primeniti istu proceduru kao Kinezi, ali na demokratski način i treba da prepustimo da zdrav razum ljudi odradi ostalo. Iskreno, mislim da je naša Vlada obavila sjajan posao u svakom slučaju. Ljudi su uplašeni, ja sam uplašen, ali to je dobro jer ako postoji strah obratićete pažnju, trudićete se da promenite navike i sledićete uputstva kako biste smanjili rizik od zaraze. Da bih se zaštitio od virusa ostajem kod kuće i to je najbolja stvar koju mogu uraditi. Drugo, veoma često perem ruke, naročito nakon nabavke. Kada izlazim u kupovinu nosim masku i gumene rukavice i pokušavam da držim odstojanje od jednog metra od druge osobe. Koristim stepenice, a ne liftove  – objašnjava Bortolini.

Niko iz njegove porodice do sada nije zaražen, ali neki njegovi poznanici nisu bili te sreće. Državni službenici na kojima je trenutno ogroman pritisak, imaju podršku mnogih u društvu.

– Izuzetno sam zadovoljan odličnim poslom koji lekari, medicinske sestre, policajci i civilna zaštita rade, ali i mnogi drugi koji rizikuju svoje živote da bi nas zaštitili. Moram reći da premijer radi odličan posao, ali primećujem i da neki političari ništa ne rade. Nadam se da će ti ljudi okončati karijeru kada se ova situacija završi – kaže ovaj Italijan.

Iako vesti koje stižu iz njegove zemlje nisu ohrabrujuće, Đakopo je optimista.

– Možda slabašno, ali vidim svetlo na kraju. Ovaj virus je izuzetno zarazan i ne zanima ga da li ste dobra, ili loša osoba. Pobeda je još daleko, ali kamen po kamen, postići ćemo cilj – siguran je Bortolini.

Đakopo se nada da će ova kriza promeniti perspektivu koju smo imali stotinama godina. Smatra  da ponekad  najveći izazovi sa kojima moramo da se suočimo, pružaju priliku da promenimo način razmišljanja i da rešimo probleme koje nismo videli ranije.

– Treba da odložimo oružje i umesto toga da pružimo ruku pomoći drugim ljudima i nacijama. Moramo ostaviti sa strane jezičke, verske, etničke i socijalne razlike i da svet učinimo boljim mestom nego što je danas – kaže Đakopo Bortolini.