Jasmina Pilović, stanovnica Grbavice: Očajnički su nam neophodne pozitivne promene, mesne zajednice su početak

Većina vas se sigurno zapitala čime je ova osoba zavredila da nešto razmatra na našem portalu. To je potpuno legitiman i novosadski stav, ali nije razumljiv, niti opravdan jer današnja sagovornica je tu upravo zbog vas. Na prvom mestu, ona je slobodoumna građanka, hrabar pojedinac koji shvata da izbori za savete mesnih zajednica nisu parlamentarni, stranački, niti borba za vlast, niti je zakonom predviđeno da na njima učestvuju stranke.

Jasmina Pilović je svesna da pravni i zakonski akti Srbije građanima garantuju pravo na mesnu samoupravu kao poseban oblik ostvarivanja prava na neposredno učešće, te stoga hoće da učestvuje u radu mesne zajednice kako bi doprinela održivosti svoje lokalne zajednice. Ona ne želi da je diskriminisana, da joj se ukidaju i krše prava Ustavom Srbije zagarantovana jer zna da gubitkom prava na lokalnu i mesnu samoupravu prestaje da bude građanka ove zemlje. Izbori za članove saveta mesnih zajednica u našem gradu se održavaju 13. juna.

Odrasla je na Telepu gde je naučila koliko je svako drvo, livada, parče zelenila važno. Diplomirani psiholog, majka dvoje dece, dobro poznaje mnoge delove grada jer se više puta selila, komšije je zovu Mima. Više od deceniju živi na Grbavici za koju kaže da se od prelepog i mirnog kraja pretvorila u veliko gradilište i smetlište i umesto jutarnjeg cvrkuta ptica sad joj pod prozorom urlaju džinovske bušilice, brusile, betonjerke... Zbog svoje i druge dece iz komšiluka odlučila je da se kandiduje za člana Saveta MZ "7. jul" kako bi probala da njihovo okruženje opet postane humano i podsticajno.

─ Ne mogu da okrećem glavu na drugu stranu i čekam da neko drugi nešto korisno i smisleno učini za nas koji ovde živimo, naročito za decu koja ovde odrastaju. Nije dovoljno da ja ili neka druga mama svakodnevno u parkiću skupljamo  smeće. Za mene je neprihvatljivo, čak i sramota da deca lome noge i probijaju se kroz blato do kolena na putu do škole jer niko od nadležnih ne može da napravi  50 metara valjane pešačke staze. Građani godinama moljakaju nadležne, ali se svi oglušuju o njihove molbe. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati kante za smeće na ulicama. Verujem da mi građani nismo dužni da trpimo toliki nemar, nerad i nebrigu komunalnih i drugih službi, a koje svakako plaćamo iz naših džepova. Važno je da građani shvate da je mesna zajednica  zaista  skup svih nas, prosti zbir  naših mišljenja, glasova za ili protiv onoga sto se dešava u našem kraju, u našoj ulici i da se što više njih uključi u lokalnu zajednicu, da znaju za svoje pravo da odlučuju o onome što se dešava u njihovom kraju ─ čuli smo od naše sagovornice.

Nju je začudilo što mnogi sugrađani, pogotovo mlađi ne znaju šta je mesna zajednica što joj jasno govori da su mesne zajednice kao vid neposrednog udruživanja građana, kao najniži oblik  demokratije potpuno  u mraku, skrajnute, obespravljene. S druge strane, starije komšije pričaju kako su mesne zajednice nekad bile otvorene za svoje građane, kada je njihovo mišljenje bilo važno, kada su u savetu bili ljudi koji su delali za dobrobit svog  kraja.

─ Komšije koje me poznaju, ali i ljudi koji me prvi put sretnu, kada čuju i shvate da sam nezavisni, nestranački kandidat, rado daju podršku. To mi daje veliku energiju za sve ovo što radim. Građanima je potreban  kandidat u koga će imati poverenje, za koga znaju da će delati u njihovom interesu, a ne za neku stranku. Dosta komšija, tiho, u poverenju mi kaže da su ih već kontaktirali iz određene stranke i dolazili po potpise za svoje kandidate. Svoje glasače podučavaju da njih ima 11, znači ceo savet mesne zajednice jeste iz redova stranke, kao takvi imaju samo jedan interes - interes stranke, a ne interes nas građana koji ovde živimo. Tako je sigurno u svim mesnim zajednicama. Zato je važno za sve nas da postoje nestranački kandidati iz redova komšija, obični građani koji će zaista biti samo naši predstavnici. Građani moraju znati da imaju pravo da odlučuju o tome kako će njihov kraj izgledati i u čega će se ulagati. Videli smo do sada, da ćutanje, inercija, nezainteresovanost, ne mogu doneti nikakve pozitivne promene u neposrednom okruženju ─ objasnila je Jasmina.

Novosađani na linku mogu da pronađu kojoj mesnoj zajednici pripadaju, a Jasmina Pilović je na kraju poručila:

"Svim  komšijama i sugrađanima bih poručila da u nedelju, 13. juna, najbolje u društvu svojih komšija, prošetaju tih nekoliko stotina metara do svoje mesne zajednice i da tih desetak minuta koje odvoje tog dana jeste početak pozitivnih promena u našem društvu, promena  koje su nam očajnički neophodne".