JAVNI TOALETI U GRADU: Novosađani se oslanjaju na parolu "snađi se"

Iako Novi Sad slovi za grad kulture, ukoliko nekog stranca ili sugrađanina na ulici "pritera" mala ili velika nužda shvatiće da se nalazi u palanačkom mestu koje je daleko od evropskih prestonica, barem kad je o javnim toaletima reč.

Naime, u našem gradu postoje svega četiri javna ve-cea, a smešteni su u ulici Kralja Aleksandra, na Petrovaradinskoj tvrđavi, na Keju, kao i u Dunavskom parku. Toalet na keju se ne naplaćuje, dok se javni ve-cei u centru, kao i onaj u Dunavskom parku plaćaju. 

Reporteri  portala mojnovisad uverili su se da je higijena u njima na zadovoljavajućem nivou, ali džaba kad ih je malo. Zato su Novosađani često primorani da se oslanjaju na parolu "snađi se", te malu nuždu vrše u parkovima, haustorima, pasažima, iza automobila, u napuštenim gradilištima ili uz kontejnere.

Takođe, i prodavci koji rade u trafikama veoma su ugroženi po ovom pitanju, jer često moraju da se dovijaju na razne načine, te kažu da malu nuždu obavljaju u obližnjim kafićima, prodavnicama, ambulantama, ali, nažalost, i u kantama koje posle prosipaju. Pojedini imaju sreće, te su uspostavili dobre komšijske odnose i neretko skoknu do komšinice kako bi se olakšali.

– Imam tu sreću da sam dobar sa zaposlenima iz obližnje kladionice. Kod njih idem u WC. Međutim, problem je što za tih pet minuta, koliko mi treba da obaviM malu nuždu, imam još 15 minuta posla. Naime, kada napuštam trafiku, sve novine i svu ostalu robu moram da sklonim i da spustim zaštitna vrata. Kad se vratim sve ponovo nameštam, pa mi se nekad i ne mili da idem u toalet – kaže jedan prodavac koji je zaposlen u trafici na autobuskoj stanici na Limanu 3.

Radnica koja radi u trafici na Limanu,  u blizini ambulante, navodi da skokne do komšinice.

– Ranije smo išli u Dom zdravlja, a sad, pošto se renovira, dovijamo se na razne načine. Imam sreće pa sam se upoznala sa jednom ženom koja mi je rekla da slobodno dođem, ali je problem kada ona nije kod kuće – objašnjava naša sagovornica.

Zaposleni koji rade u trafikama u blizini gradskih pijaca odlaze u tamošnje toalete, ali ističu da im je to dodatni trošak, jer svaki put moraju da izdvoje 20 ili 30 dinara.

Po svemu sudeći, i drugi Novosađani su veoma kivni što u gradu od blizu 500.000 stanovnika postoje svega četiri javna toaleta. Zato mnogi smatraju da ovaj problem treba da rešavaju gradski odbornici.

– Pitanje javnih toaleta trebalo bi da bude na dnevnom redu Skupštine grada. Kao neki smo favoriti za prestonicu kulture 2021.godine, kad ono građanima i strancima nije omogućeno da zadovolje svoje osnovne fiziološke potrebe van kuće. Bilo bi dobro pokrenuti neku peticiju – smatra Smilja.

Naši sugrađani imaju problema i kad se šetaju po gradskim kvartovima, gde su manje-više postavljeni samo mobilni toaleti na taksi stajalištima. Kako kažu, često ti toaleti nisu baš zadovoljavajućeg higijenskog nivoa.

– U Novom Sadu definitivno nema dovoljno toaleta. Imam "slabu petlju" i to mi, dok sam van kuće, zaista stvara problem. Desilo mi se da me ne puste u kafić, odnosno restoran, a zaista nemam uvek novac da naručim kafu kako bih otišla u toalet. Moram da vam priznam da sam kao pas odlazila u žbunje ili na neka mračna mesta. Jednom sam čak ranije izašla iz autobusa i molila spremačicu da me pusti u Socijalno. U Sinagogu, kada idem na koncert, dobro da se pripremim, jer ni tamo nemaju toalet – ispričala nam je svoje iskustvo Ljuba. 

Ništa bolje iskustvo nema ni naša sugrađanka Violeta, koja priznaje da nije imala predstavu koliki problem predstavlja manjak javnih toaleta, sve do trenutka kada je operisala karcinom bešike.

– Za mene već deset godina ne postoje opcije šetnji po parku, keju. Ne idem na javna okupljanja. Recimo, podržala bih neki protest, ali imam problem gde ću urinirati. Od operacije, moja potreba pražnjenja bešike se potpuno promenila. Ne postoje oni upozoravajući momenti, kao, malko mi se ide u WC. Ne mogu više da procenim i zato mi je ve-ce više nego potreban – predočava naša sagovornica i dodaje da joj spas predsavljaju tržni centri, Promenada, Merkator i BIG, kao i Železnička odnosno Autobuska stanica.

Tamara je rešila svoj problem tako što, ako u blizini nema toalet, pozove taksi i ode kući. Ona se osvrnula i na problem zaposlenih u trafikama, te nam otkriva kako iz pouzdanih izvora zna da žene koje tamo rade idu u obližnje lokale, a ako neće da ih puste ili su zatvoreni, obave nuždu u kanti u trafici, pa prospu u šaht.

I Branislava se slaže kako u Novom Sadu nema dovoljno javnih toaleta, posebno u parkovima.

–  Danima pričamo prijateljica i ja o lepoti Futoškog parka, koliko je čist, uređen i svakodnevno održavan. Međutim, mana mu je što nema toalet. Živim u blizini pa mi ne to ne predstavlja veći problem, ali šta jer sa ljudima koji su tu u prolazu – pita se ova naša sugrađanka.

Novosađanka Valentina ističe da je stalno u problemu zbog manjka javnih toaleta i kada treba da ide do grada, prvo razmatra situaciju gde će u obližnji ve-ce.

– Dok nije bilo epidemije snalazila sam odlaskom u neki dom zdravlja ali svi znamo da je tamo WC katastrofa. Tu je i bioskop "Arena" pa nekad odem u njihov toalet. U kafićima nisam imala sreće, jer samo gosti mogu da idu u ve-ce. Zaista bi trebalo po svim delovima grada da bude javnih toaleta. Ima dosta ljudi koji se samo šetaju i koji nemaju mogućnosat da odu u kafić i restoran. Da ne pričamo o starijim ljudima, trudnicama i deci. Gradska vlast bi zaista trebalo da se pozabavi ovim problemom, jer Novi Sad je Grad kulture. A o tome što su ljudi primorani da uriniraju kojekuda ne vredi ni pričati – kaže Valentina.

Maria se zbog manjka javnih toaleta pre neki dan našla u problemu.

– Bravo na temi! Pre neki dan sam ceo Spens i okolinu obišla u potrazi za toaletom. Onaj javni na Spensu ne radi više, jedva su me u jedan kafić pustili – zaključila je Maria.

Zabeležila: Ljiljana Natošević Milovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović