Jelena Đorđević Družinec, licencirana fitnes instruktorka: Umerenost je najveća sreća, pa i u vežbanju

Ako misli učenih ljudi poput "Ko misli da nema vremena za vežbe, taj će pre ili kasnije imati vremena za bolest" ili "Ne prestajemo da vežbamo jer starimo – već ostarimo zato što smo prestali vežbati" ne mogu da vas pokrenu, onda je vreme da se ozbiljno zapitate i konačno ustanete iz fotelje.

Naša sagovornica Jelena Đorđević Družinec ne da nema taj problem, nego je od školskih dana predana fizičkoj aktivnosti i celog života je u sportu. Prvo je trenirala gimnastiku, pa završila nižu baletsku školu, bavila se džez baletom, studirala Fakultet za fizičku kulturu i već duže vreme je uspešan licencirani fitnes trener. Kao dete poznatog glumca Aleksandra Đorđevića, čitavu deceniju je bila sekretar drame u Srpskom narodnom pozorištu, ali je uporedo držala i treninge. Mučila ju je povreda iz tinejdžerskih dana, pa je shvatila da joj sedenje teško pada. Iz pozorišta nosi najlepše uspomene i trajna prijateljstva, ali ipak na jesen 2018. godine napušta teatar i upušta se u profesionalnu avanturu otvaranja sopstvene vežbaonice.

– Na fakultetu su profesorke Duška Tumin, Jelena Obradović i Jelisaveta Kalajdžić zaista uticale na moj rad i uspele da me usmere na fitnes, da ga zavolim. Već sa 18 godina sam držala fitnes klub u jednom vrtiću i to bez lične karte (smeh). Tada se moglo i tako, ali danas su drugačija vremena. U međuvremenu sam pratila trendove, puno se edukovala, pohađala seminare u inostranstvu gde nije bila reč o grupnim časovima instruktora, već o stručnom obrazovanju za bolove u leđima koji prate savremenog čoveka. Otvaram mali klub 2014. godine na svega 70 kvadratnih metara, da vidim da li ću moći da opstanem u tom svetu, da bi nedavno prešla u tri puta veći prostor i otvorila ozbiljan klub s profesionalnim pristupom vežbanju i svakom vežbaču. U moru engleskih imena baš sam želela dati naziv klubu Vežbaonica. To je jasna asocijacija na vežbanje. Dugo sam se lomila oko otvaranja jer treba puno para, želje, rizika, vremena, nespavanja, stresa, ali i podrške porodice, prijatelja, vežbača jer svi oni moj život čine lakšim i lepšim. Kad ljudi sad vide lepe sale s divnim bojama, misle da se ubijam od love (smeh). Možda ću za 15 godina uspeti da povratim sve što sam uložila, ali je najvažnije da voliš to što radiš – rekla je Jelena.

Jelena je saglasna da smo u današnje vreme manje pokretni nego pre, pa samim tim ljudi dolaze na vežbanje više zbog životne funkcionalnosti, a manje zbog izgleda. Stoga je ona napravila svoj sistem treniranja, nastao iz njenog znanja i iskustva, pa ne radi po licenciranim programima jer smatra da nikog ne treba ograničavati na jednu vrstu treninga. Korisno je što na drugim mestima postoje i ti programi, pa ističe Marka Tajsa, čoveka sa znanjem i iskustvom koji radi maksimalno dobro. Njena Vežbaonica ima drugačiji pristup u radu i svako kroz jedan trening može da dobije sve, fitnes, jogu, pilates… Ona misli da masovke nisu dobre jer niko ne gleda da li ispravno radite vežbu.

– Mislim da je kvalitetno to što radim, barem ljudi tako kažu. Postoje i kod nas masovke, ali svaki vežbač prvo prođe određenu edukaciju, kako bi imao bazu osnovnih pravilnih pokreta i mogao kasnije da funkcioniše i bezbedno radi trening. Često mi ljudi dolaze iz drugih klubova s groznim povredama kolena ili kičme jer niko nije obratio pažnju na njih. Zato i imamo tri trening sistema. Prvi je najblaža varijanta za početnike koji imaju neke bolove, dvojka je za ljude koji su već u nekom treningu dok su kod trojke teški treninzi za vežbače u kondiciji i snazi. Poenta vežbanja i jeste da vremenom prelaziš na jače treninge, a ne da te instruktor na prvom razvali i ostatak dana ne možeš da obavljaš uobičajene poslove. Istakla bih da smo drugačiji od ostalih jer kod nas svako mora da prođe lekarski pregled na šest meseci ili godinu dana. Insistiramo na tome jer svaki trener mora imati uvid u opšte stanje tog vežbača, a ujedno tako štitimo sebe. Moramo znati da li neko ima neki zdravstveni problem. Ne daj Bože da ubiješ čoveka s visokim holesterolom zbog ubrzanog rada srca jer si ga stavio na traku. Naši članovi vrlo rado obavljaju lekarski preglede – objasnila je licencirana instruktorka.

Povreda pršljenova, kad je kao mala pala s grede, dovela je Jelenu do današnjeg sistema treninga. Kako je rasla, bol je jačao, a rešenja nije bilo. Probala je s istezanjem, injekcijama, da bi shvatila da je ciljanom vežbom najviše pomogla sebi. Doktori su stalno govorili da jača kičmu, a kad bi videli "radijatore" na leđima, nisu znali šta da joj posavetuju. Zato je i počela da pravi posebne treninge jer neće ista vežba pomoći i nekom drugom pošto smo svi različiti, radimo drugačiji posao, nosimo različit broj cipela.

– Danas sve ide po šablonu, a ja ne želim tako da radim. Svaku osobu želim da upoznam, kako bi videla koje su vežbe za nju. Ja moj bol nisam izlečila, ali sam ga smanjila na minimum i tako kroz priču pomažem i drugima. Svako ko dolazi kod nas dobija i osnovne smernice oko ishrane, ponašanja u toku dana i na poslu. To su osnove koje mogu da pomognu. Svaki trener mora biti i jako dobar psiholog jer nekad ljudi dođu samo da se ispričaju. Često mi kažu da u toku sedmice više vremena provedu sa mnom, nego s partnerom (smeh). Važno je da ste kvalitetno pokretni u toku dana. Sve možemo ako hoćemo da se potrudimo. Ako nemate para za trenig, možete da šetate, vozite bicikl, pazite na ishranu, pijete dovoljno vode. Pola posla može da se odradi ako se tome posvetite. Kod vode je bitno, piti je kao infuziju, a ne odjednom sasuti u sebe ceo balon. Godine nas ne definišu, trening može da se prilagodi svakom. Najmlađi vežbač je devojčica od 16 godina, a najstariji ima oko 70 i zajedno rade – posavetovala nas je ova uspešna Novosađanka.

Prema Jeleninim rečima, Novosađani su sjajni i sve su više aktivni, ali moraju i znati koje su njihove stvarne potrebe za treningom jer umerenost je po njoj najveća sreća u svakom segmentu života, pa tako i u vežbanju. Personalni treninzi danas više nisu prestiž nego potreba, najviše zbog nedostatka vremena. Jelena voli istinu i samo istinu, pa u Vežbaonici nema šminke, što primenjuje i na Fejsbuku i Instagramu. Kako kaže, nikad neće okačiti one fore sa slikom pre i posle, iako prolaze kod naroda. Postaviće vežbu, način na koji se radi i dati objašnjenje zbog čega je korisna.

– Važno je da ljudi budu svesni da idu na rekreaciju, a ne na sport jer su to dve različite stvari. Da posećuju treninge koji im prijaju, da budu poletni posle časa, a ne da imaju drhtavicu i mučninu. Mnoge vežbe se mogu naći na internetu, ali treba da znaju da te zgodne žene nisu izgradile telo za šest meseci već je reč o godinama posvećenosti. To je njihov život i one su uglavnom instruktorke. Devojke ne treba da se zaluđuju da će to postići preko noći, pa još i da rade vežbe koje se graniče s cirkuskim veštinama. Ne pokušavajte to sami, uvek pitajte trenera, instruktora jer kvalitetan trening je nešto što vam može dati dobru funkcionalnost i dug život. Ja ću nastaviti da se edukujem jer učenje nikad ne prestaje, pa samim tim i da zadržim kvalitet. Na kraju bih se samo zahvalila mojoj majci Branki bez koje definitivno ne bih sve mogla da izguram. Dosta mi je pomogla u životu i uvek je lakše kad imate nekog – zaključila je Jelena.

"Mladi treneri bi sve na brzinu"

Kad dobiješ licencu za trenera to je samo početak, smatra Jelena. Tek onda sledi tvoj rad s klijentima i edukacija. Upravo zbog toga će 23. i 24 juna Jelena organizovati seminar Jelene Skender iz Hrvatske "Kreator savršenih treninga" kako bi mladi treneri mogli da nauče nešto novo.

– Najveći problem mi je da nađem trenera. Dolaze mi sa žvakom ustima, ne znaju osnovnu komunikaciju s vežbačima, ne znaju da broje, nemaju dobru dikciju. Ne znam da li niko nije imao da ih nauči, ali mladi misle da im je sve dato, jako su nestrpljivi i sve bi na brzinu. Ja ću uvek podeliti svoje znanje, ali želim vidim želju za usavršavanjem i radom. Trud je važan. Poručila bih mladim trenerima da se prvenstveno istaknu svojim znanjem, da im ego bude prijatelj, a ne neprijatelj. Ne treba da zaborave, da su oni treneri i da motivisati druge ne znači gomila rečenica bez ikakvog sopstvenog iskustva. Pokretanjem radionica, nadam se da ćemo i u tom segmentu stvari pokrenuti na bolje – čuli smo Jelene koja planira i sama da drži predavanja.