Jelena Janković: Tenis je moj život

Jelena Janković: Tenis je moj život

Iza sebe ima najviše nastupa za tenisku reprezentaciju Srbije. Učesnik je tri olimpijade: u Atini, Pekingu i Londonu i ambasador UNICEF-a za Srbiju. Nekadašnja prva teniserka sveta sa osvojenih 16 titula što u singlu, što u dublu. U najkraćem - Jelena Janković.

Ženska teniska reprezentacija Srbije je u vikendu za nama u Spensu obezbedila mesto u drugoj grupi Fed kupa pobedom nad Paragvajem ukupnim rezultatom 4:1. Iako ju je povreda osujetila da nastupa za našu reprezentaciju Jelena Janković bila je na klupi od prvog do poslednjeg poena Srbije na ovom turniru, jednako se radujući svakoj pobedi kao da ju je sama izvojevala.

Od davnog 2. novembra 1994. godine kada je devetogodišnja Jelena zakoračila na terene Teniskog kluba Crvena zvezda i časove klavira i učenje francuskog jezika u diplomatskoj školi zamenila teniskim reketom i lopticom, prošlo je mnogo pobeda i radosti, ali i nesrećno izgubljenih finala i velikih mečeva. Ipak Jelena retko kad skida osmeh sa lica, jer radi ono što voli. A ne voli da sedi na klupi, kao što je protekla dva dana na meču Fed kupa morala, zbog povrede stopala. Aleksandra Krunić i Ivana Jorović koje su Srbiji donele tri od četiri poena (jedan je donela Ana Ivanović) isticale su kako je prisustvo JJ bilo izuzetno značajno za njih sa aspekta motivacije, ali i zbog saveta koje im je davala tokom mečeva.

Jelena Janković u ekskluzivnom razgovoru za portal mojnovisad.com kaže da je sezonu počela sa povredom, nakon čega je usledila uspešna američka turneja i nova povreda.

– Igrala sam dobro u Americi. Igrala sam finale Indijan Velsa i tu sam imala stvarno dobre mečeve i pobede i nekako sam vratila svoju igru i ušla u veoma dobru formu, ali nažalost sam se opet povredila i moram da pauziram. Jako sam srećna što sam se vratila u reprezentaciju i nadala sam se da ću se oporaviti i da će mi se povreda sanirati, da ću moći da nastupam, ali nažalost još uvek je to sve rovito i nisam spremna da igram ovako intenzivan meč. Morala sam da otkažem i učešće na turiru u Štutgartu da bi se što bolje oporavila i spremila za sledeći turnir.

Uspeh u Indijan Velsu omeđen je sa dve povrede. Ako zdravlje posluži, koji su tvoji profesionalni ciljevi ove godine?

– Najbitnije je da se ne opterećujem sa plasmanom na WTA listi. Bila sam tolike godine u top 10. Prošle godine, pre nego što sam se povredila, bila sam šesta na svetu i onda sam povredila leđa i kuburila sam jako sa tom povredom, nije mi uopšte bilo lako da se vratim, pogotovo početkom sezone. Igrala sam dosta sa strahom, bojala se da se povreda ne obnovi, nisam mogla da se opustim i trebalo mi je dosta vremena da se osećam sigurno na terenu, da krenem ponovo da verujem u sebe i da igram bez straha. A onda je usledila nova povreda. Ovo je da tako kažem bezveze povreda, jer sam nekako čudno nagazila na šljaci na turniru u Čarlstonu i stoplao mi je oteklo. Čim se to sanira, vraćam se na teren da se što pre vratim u takmičarsku formu.

Ti si rekorderka po broju nastupa za tenisku reprezentaciju naše zemlje. Nije ti pravilo problem da se odazoveš na pozive selektora bez obzira na poziciju na ATP listi. Napravila si pauzu, sada si se ponovo vratila. U vrhunskom tenisu takmičari često kalkulišu sa učešćem u reprezentaciji i daju prednost svojim obavezama ispred reprezentativnih. Šta je ono što te opredeljuje da igraš za selekciju naše zemlje?

– Ja sam oduvek bila veliki patriota. Igrala sam 12 godina za svoju zemlju, ali sam imala baš dosta povreda i naš raspored je jako zgusnut i nije lako izdržati sve te napore... istovremeno, lepo je dati šansu mladima da napreduju, da se čeliče, da vide kako je igrati u reprezentaciji, jer im to pomaže u daljem napretku i njihovim uspesima. Srećna sam što sam se vratila u reprezentaciju i što igramo u najjačem sastavu. Ali jako mi je krivo što nisam mogla biti na terenu, već samo podrška na klupi iako sam pomagala koliko mogu svojim savetima, znanjem i iskustvom. Ali sledeći put nadam se da će biti drugačije, da ću biti u timu, na terenu i učestvovati u pobedi Srbije.

Sudeći po tempu tvog života: treninzi, turniri, putovanje iz jednog mesta u drugo, pretpostavljam da nisi imala često prilike da boraviš u Novom Sadu?

– Nisam. Prvi put sam u Novom Sadu nakon ko zna koliko godina. Naš tempo života je jako čudan. Svake nedelje smo u drugom gradu u drugom hotelu, menjamo vremenske zone, klime... Nije uopšte lako izdržati taj tempo i stil života, ali to je ono što sam ja odlučila i što volim da radim. Ja volim da se takmičim, volim da pobeđujem. Volim da igram tenis, da trčim za onom lopticom i to je nešto što sam do malih nogu krenula da radim, tako da to je moj život.

 

Oceni vest:
3
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan