Josip Šosberger, slobodni zidar: Masoni nisu tajno društvo, ali jesu društvo s tajnom

Josip Šosberger, slobodni zidar: Masoni nisu tajno društvo, ali jesu društvo s tajnom

"Verska i politička pripadnost za nas nema značaja. Rasprava o religiji i politici su za masone zabranjene teme, a pitanja vezana za njih najveći greh. Naši temeljni postulati su poštenje, tolerantnost, mudrost i humanost" – kaže za naš portal četvrti u generaciji slobodnih zidara od ukupno 11 kolena ugledne jevrejske porodice koja je između 17. i 18. veka u Novi Sad došla iz Šašnica u severnoj Slovačkoj.


Novosađanin Josip Šosberger autor je i knjige "Masoni u Vojvodini 1785-1940", na čijih je više od 800 strana stalo mnoštvo potpuno nepoznatih dokumenata, kao i više stotina imena slobodnih zidara.

- Masoni nisu nikakvo tajno društvo, ali jesu društvo sa tajnom. U svakoj zemlji u kojoj deluju registrovani su u državnim institucijama u skladu sa njenim zakonima. Kad je o tajnama reč, one postoje, pa ja, recimo, mogu da vam govorim sve o sebi, ali ne i o drugim članovima lože “Mitropolit Stratimirović” kojoj pripadam – objašnjava naš sagovornik.



Obavijena velom tajni, priča o masonima isprepletena je istorijskim događajima, koji su uticali na razvoj udruživanja braće kroz vekove. Često zabranjivani, uspeli su da odolevaju preprekama, i da osnivaju lože koje traju i danas. U pojedinim porodicama masonske ideje su se prenosile s kolena na koleno, što je i slučaj u porodici Šosberger.

- Pre mene, masoni su bili rođeni stric mog oca Eugen, kao i moji stariji preci dr Aleksandar i dr Geršon Šosberger. Loža kojoj pripadam, jedna je od onih koje su pod zaštitom Regularne velike lože Srbije – kaže Josip.

Njegov predak dr Aleksandar Šosberger (1873-1944) bio je prvi ginekolog specijalista u Novom Sadu u kojem je, u aprilu 1910. obavio i prvi carski rez. Uz to, osnovao je i pokrajinsku bolnicu, prvu bolnicu paviljonskog tipa u južnom delu tadašnje Austrougarske.

Još kao dete naš sagovornik susreo se sa masonskim obeležjima u kući, a jedna od njih je i stolica sa klapnom koja je strogo čuvana u porodici. Objašnjenje o tome šta ona predstavlja za njegovu porodicu dobio je tek kasnije.

- Stric je stolicu doneo kući početkom četrdesetih godina prošlog veka, kada je tadašnja loža rasformirana. Preživela je rat i moj otac ju je čuvao. Uvek sam se kao klinac pitao – iz kog razloga imamo “bioskopsku” stolicu u kući? Otac mi je govorio, da će mi objasniti ali dok malo porastem. Potom mi je otac rekao da je to stolica od mog dede i da je iz masonske lože. Naravno da je usledilo i drugo pitanje, jer o masonima nisam ništa znao. Otac mi je tada govorio, da neću shvatiti ali da su masoni ljudi koji daju...Tako sam i zapamtio. I dan danas stolica postoji i dalje se čuva – kaže Šosberger.

Masonska česma na Fruškoj gori


Počeci masonerije vezuju se za Englesku i 1717. godinu. U svetu danas ima više od 200 velikih loža i velikih orijenata, od kojih je 100 samo u Severnoj Americi. U tim organizacijama trenutno ima između tri i četiri, a po nekim i pet miliona slobodnih zidara, u zavisnosti od toga da li se gleda broj samo takozvanih “priznatih” masona ili se računaju sve organizacije koje se izdaju kao masonske.

- U naše krajeve zidarstvo je došlo na dva načina. Prvi u Srbiju, ispod Dunava je pristizao iz Italije i delom iz Mađarske, uglavnom preko stranih oficira i diplomata. Drugi se tiče Vojvodine i vezano je za Austrougrasku monarhiju. Prva loža “Probitas” osnovana je 1785. na Petrovaradinskoj tvrđavi. Bila je oficirska loža i osnovao ju je tadašnji vođa narodne odbrane carski oficir, grof Andreas Hadik (1710-1790). Bio je miljenik Marije Terezije zbog uspeha u vojsci i komadant Petrovaradinske tvrđave. To je bila loža za vojna lica, a kasnije su joj pristupali i ostali građani. To nam je sve poznato, jer je jedan policijski žbir iz ovih kraljeva, javljao Beču kako se ovde čudna društva okupljaju.. Hadika je posle smrti, zamenio jevrejski veletrogovac Simon Hiršl (1764-1856) – priča naš sagovornik.

Petrovaradinska tvrđava: Mesto osnivaja prve masonske lože u Vojvodini


Tadašnji karlovački mitropolit Stefan Stratimirović (1757-1836), takođe je bio slobodni zidar. Hadik, Hiršl i Stratimirović su, dakle, bili preteče masonerije na severu današnje Srbije, a od slobodnih zidara tu je i episkop budimski i bački Platon Atanacković (1787-1867), jedan od najznačajnijih uglednika SPC svog doba. On je bio i veliki dobrotvor koji je u Somboru za školovanje siromašnih đaka tamošnje učiteljske škole, inače prve u Srba uopšte, osnovao Fond “Platoneum”.

-  Smrću Marije Terezije dolazi do zabrane rada slobodnog zidarstva i to traje sve do 1870. godine. Bilo je pokušaja da se osnuju lože. Uspelo je ali je ubrzo moralo biti ugašeno, jer je policija zabranjivala takvu vrstu delovanja – kaže Šosberger.
 

MASONSKI SIMBOLI: Osnovna obeležja slobodnih zidara jesu šestar i ugaonik. Geometrija je nauka na kojoj se bazira masonerija, koja je koncipirana na pravom uglu. U masoneriji sve što se kaže nema veze sa magijom, mrakom, jer sve ima svoju simboličku vrednost. Cilj postojanja slobodnog zidarstva je da se izgradi bolje društvo, napominje naš sagovornik.


Ponovo buđenje slobodnog zidarstva počinje krajem 19 veka, a po uticaju iz Mađarske. Mnogi koji su odlazili na školovanje u Budimpeštu su pristupali tamošnjim ložama. Pokazao se ubrzo interes za osnivanjem loža u Vojvodini, ali Novi Sad u tome nije prednjačio.

- Prva loža je bila je u Velikom Bečkereku, potom u Vršcu, zatim u Beloj crkvi, pa 1875. godine u decembru na molbu sedam masona iz Novog Sada, već 1876. godine osnovana je loža “Libertas”. Okupljala je: Srbe, Nemce i Jevreje. Prvi starešina bio je apotekar Karl Grosinger. Vrlo brzo, loža je okupila mnoge viđene i ugledne Novosađane te je 1876. godine brojala 17 članova – objašnjava Josip.

Među Srbima, u građanstvu su se isticali Stevan Popović Pecija, senator u mađarskom parlamentu i gradonačelnik Novog Sada, Teofil Popović Pecija, veletrgovac, Vasilije Popović, direktor škole i brat Đure Daničića, arhitekta Jovan Trebić i drugi. Posle 21 godine rada, 1896. loža je ugašena zbog tadašnje zabrane rada slobodnozidarskih loža u Austrougarskoj monarhiji.


Posle toga nastaje velika pauza od skoro 20 godina. Odziv Vojvođana prema slobodnom zidarstvu je bio veliki, te je Mađarska rešila da razvije masoneriju osnivanjem takozvanih venčića. Trebalo je da ih se osnuje pet. Osnovani su u Velikom Bečkereku (1911), Beloj Crkvi (1912), Bačkoj Palanci (1912), Novom Sadu (1913), ali je u Kikindi to preduhitrio Veliki rat. Konačna zabrana rada Slobodnog zidarstva u Mađarskoj stupa na snagu 1919. godine.

- U novoj kraljevini SHS masoni se okupljaju u Hrvatskoj i osnivaju svoju simboličku veliku ložu “Ljubav bližnjeg” i dobijaju jednog velikog majstora koji je bio jugoslovenski nastrojen - doktor Adolfo Mihalić. On već tada kaže da će biti najsretniji kada beogradska braća prihvate da organizuju veliku zajedničku ložu, što se i dešava 1919. godine, u junu, u Zagrebu. To je bila Velika loža SHS “Jugoslavija” i oni su bili zapavo brži od istorije. Država će tek kasnije dobiti svoj naziv – otkriva naš sagovornik.

O MASONIMA U PETAK U KCNS: U okviru ciklusa Zelena debata, tribina "Masonski uticaj – mit ili stvarnost“, biće održana u petak, 23. marta, u 19 časova u Klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada. Autor i moderator je Danilo Koprivica, a više informacija o tribini možete pročitati ovde.

Zgrada u Sremskoj 7 u Novom Sadu, mesto odžavanja prvog sastanka masonskog venčića "Stratimirović"


Novi Sad se u dokumentima pojavljuje 1924. godine kada je održan prvi sastanak takozvanog venčića “Stratimirović”, u zgradi Sremskoj 7 gde je Zavod za izdavanje udžbenika. Dve godine kasnije u tom prostoru uneta je svetlost u Ložu “Stratimitović” Novi Sad i tada počinje rad. Već sledeće godine prostor postaje tesan i sele se u zgradu Matice srpske tadašnje zgrade Berze. Potom se sele u Miletićevu 10. Istovremeno, osnivaju se humanitarne organizacije (jedanaest). Jedna od njih je bila za prevaspitanje i reafirmaciju bivših zatvorenika. Osnivač je bio dr Vladimir Belajčić, novosadski sudija, a kasnije predsednik okružnog i apelacionog suda. Udruženje je služilo da pomogne zatvorenicima da se lakše snađu u životu nakon odslužene kazne.

- O doktoru Vladimiru Belajčiću mogu pričati satima.  Ne kao o masonu, već prvenstveno kao o čoveku. On je osiječki Srbin. Odlazi u Budimpeštu, zavrašava pravo. Vraća se u Novi Sad i tu počinje svoju karijeru. Bio je sudija i zamenik predsednika Sokolske organizacije Jugoslavije , u periodu kada je njen predsednik bio kralj Aleksandar I. Bio je jedan elegantan gospodin i govorio je 12 jezika. Bio je čudo od čoveka. Dva puta je bio starešina u normalnim, a dva puta u nenormalnim uslovima. Jako težak momenat za masone bio je kada je ubijen kralj Aleksandar I. Neko je proneo glas da je ubica Jevrejin, pa potom da je to bio mason.Trebalo je dosta vremena da se dokaže istina. Bio je poslednji starešina  pred gašenje organizacije, kada to niko nije želeo. Posle okupacije, Mađari su mu pretili da će ga ubiti, ako ne ode iz Novog Sada, pa je otišao za Beograd. Tu je bio od 1941. do 1944. godine i tamo ga je uhvatio Milan Nedić, koji je tražio da obnovi Sokolsku organizaciju. On je to odbio i pao u nemilost. Radio je kao pomoćni advokat i nekako preživeo rat.

 
- Onda su mu dojavili da je na listi odstrela Nemaca i brzo je otišao u Pranjane gde je bio saveznički aerodrom kod Čačka. Tu je bio i Dražin štab. Dobio je zadatak od Draže Mihajlovića da lobira za njega kod braće masona, da je njegova istina prava, a ne Titova. On odlazi  savezničkim avionom za Italiju, međutim ni reči o Draži nije pomenuo. Teško je živeo u Italiji, pa je 1959. godine prebačen u Štokholm u kancelarije UN. Imao sam tu čast i sreću da upoznam njegovog sina Dušana, koji mi je pričao da je ondašnja UDBA znala gde se njegov otac nalazi, i da su znali kakav je zadatak dobio te da ga nije obavio. Dušan je 1960. godine dobio vizu da poseti oca. Brat i njegova majka, Dušanova supruga morali su da sačekaju sledeći termin. Dušan ga je posetio i vratio se kući. U međuvremenu Vladimiru je tamošnji kolektiv organizovao manju rođendansku zabavu. Održao je zdravicu seo i preminuo na svoj 61. rođendan. Nažalost, nije stigao da se vrati u Jugoslaviju – priča Josip.

Na spisku masona koji prvi put obelodanjuje upravo Šosbergerova knjiga je i dr Ignjat Pavlas (1885-1942), a mason je bio i Daka Popović (1886-1967), koji je 1924. projektovao i izgradio novosadski stadion “Karađorđe”, dugogodišnji gradonačelnik dr Branislav Borota, arhitekta Đorđe Tabaković i mnogi drugi. 



Razgovarala:
Slađana Aničić
Foto: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, Ilustracije: arhiva portala, Pixabay.com, Freeimages.com

Oceni vest:
19
86

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Imre

    pre 182 dana i 12 sati

    Sad ga i ovaj uzeo da šilji. Oni pametni su već poskupili novce pišući o masonima, tajnim društvima, sektama, teroristima, satanistima. Zakasnila si ga. Oni glupavi koji naseli na taj trik su pokupovali već i načitali o toj tema i ne možeš ga dvaputa prevariti. Zapljuni ti u šake i radi nešta pošteno neki posao, a nemoj da pišeš o glupostima.

    Oceni komentar:
    9
    21
  • Nešo

    pre 181 dan i 20 sati

    Ja bih da postanem mason!! Alaj bi nervirao teoretičare zavere, patrijote i sličnu bagru.

    Oceni komentar:
    16
    7
  • Lemi

    pre 180 dana i 8 sati

    Da, nisu tajno društvo nego je to satanistička bagra koja se sad javno šepuri i u našem gradu. Truju nam narod, truju nam decu sa mističnim i satinističkim "društvima" pričajući o svom neprocenjivom humanitarnom i prosvetiteljskom delovanju. Žao mi je što je ovaj ogavni tekst o toj satanističkoj organizaciji ugledao svetlost dana na stranici Mog Novog Sada.

    Oceni komentar:
    7
    13
  • Вера

    pre 179 dana i 21 sat

    Пре читања ничим изазваног "Разговора с поводом" препоручила бих гледање видео клипа на: https://youtu.be/gbRmRkZxYk0 па онда ко воли нек´ изволи. Приупитала бих, онако узгред, шта вас је руководило да обавите овај разговор и коме је текст намењен? Нама? Нашој деци?

    Oceni komentar:
    5
    11
  • Radomir

    pre 161 dan i 16 sati

    Josip Šosberger je divan čovek, ostavlja utisak časnog čoveka. Međutim autor ovog teksta toliko potencira nacionalizam i ističe to da je Josip Jevrej. Pa šta ako je Jevrej? Šta i da je Srbin ili Nemac ili Kinez? Zar je to važno? Pisac ovog teksta me podseća na Milana Nedića jer samo što nije stavio onu traku oko ruke gospodinu Josipu sa Davidovom zvezdom da ga stigmatizuje, što su radili nacisti svojevremeno Jevrejima. Drugo, potpuno ste u pravu kada kažete da se znao red kada je Vladala Marija Terezija, pa su postojali i masoni a posle nje su ukinuti. Zapravo, stvar je obrnuta, sve je bilo uređeno i pod konac jer su vladali pravi i čestiti masoni, a danas...hmmm i sami vidimo gde smo, među zaostalim plemenima...

    Oceni komentar:
    6
    3
  • stevan moldvaj

    pre 156 dana i 9 minuta

    imao sam cast da sosberger josipom radim na izgradnji dunav tisa objektu mogu reci malo je preponentan sve zna toje sve

    Oceni komentar:
    3
    7
  • Mrki

    pre 145 dana i 20 sati

    Teški folirant.

    Oceni komentar:
    1
    3
vremenska prognoza novi sad bebe Spens OK Vojvodina odbojka Elektrodistribucija Novi Sad Vreme u Novom Sadu vremenska prognoza novi sad Isključenje struje novosađani bez struje JKP Vodovod i kanalizacija novosadsko porodilište novosadska policija jkp novosadska toplana Srbija novorođenčad klinika za ginekologiju i akušerstvo vojvodina ns seme detelinara bez vode noć istraživača Republički hidrometeorološki zavod isključenje vode betanija isključenja struje elektrovojvodina zdravlje servisne informacije novi sad