JURIĆ: Srbija bez Amber alerta jer ne postoji politička volja

JURIĆ: Srbija bez Amber alerta jer ne postoji politička volja

Prošle godine u Srbiji je prijavljen nestanak 1.549 dece, a od toga jedanaestoro nije nađeno.

To je danas rekao Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić". On je na stručnoj konferenciji o bezbednosti dece, pod nazivom "Bezbednost i odgovornost 2020", kazao da Amber alert sistem za pomoć u pronalaženju dece kod nas nije još zaživeo jer za to ne postoji politička volja. Skup koji je ove godine zbog epidemije održan preko interneta, okupio je oko 500 učesnika iz zemlje i inostranstva.

Inicijativa za uvođenje Amber alert sistema pokrenuta je još 2015. godine, kada je porodica Jurić iz ličnog iskustva uvidela važnost brze reakcije društva i policije u slučaju nestanka deteta. Iako su visoki vladini zvaničnici na prethodnoj konferenciji rekli da će se promene desiti, do realizacije nije došlo.

– Radi se o modelu širenja i objavljivanja informacija o nestalom detetu.  Bukvalno pokreće se cela država. Bitno je da svi elektronski mediji moraju objaviti vest o tome, da mobilni operateri pošalju jednu sms ili mms poruku sa informacijama vezanim za nestanak deteta. To su najosnovnije stvari kako bi se shvatilo kako taj sistem funkcioniše. On se pokazao veoma efikasan u velikom broju zemalja sveta, a primenjuje se u devetnaest država Evrope. Statistika na globalnom nivou kaže da kada se procedura pokrene u više od 90 odsto slučajeva dete se živo vrati kući – objasnio je Jurić.



On je istakao da se sistem može i drugačije zvati kako bi bio prepoznatljiv kod nas, ali da država mora da rukovodi njime, dok bi zadatak nevladinog sektora bio samo da pomogne i da ga prilagodi podneblju.

– U drugim zemljama sistem se pokrene dva ili tri puta godišnje. Treba definisati ko će pokrenuti objavu, da li policija ili tužilaštvo i koji su kriterijumi za objavu. Kada se desi nestanak deteta svi se osećaju bespomoćno, ovaj sistem daje instrukcije kako se ponašati i kako pomagati – rekao je Jurić.

Statistika na globalnom nivou kaže da, kada se procedura pokrene, u više od 90 odsto slučajeva dete se živo vrati kući 


Članovi fondacije do pre nekoliko meseci bili su deo radne grupe koju je organizovala država, ali više nemaju informacija šta se dešava po ovom pitanju i zašto se Amber alert ne uvodi. Jurić smatra da je u pitanju samo politička volja i zapitao se koliko dece treba da nestane na godišnjem ili dvogodišnjem nivou da bi se sistem uveo. Rekao je da bi jedna grčka organizacija sistem ustupila Srbiji besplatno pošto je sredstva obezbedila od projekta Evropske unije.

– Mi deci moramo pomoći i tako što ćemo im ukazivati na opasnosti koje su realne u našem društvu. Crne hronike u našim medijima su preplavljene slučajevima gde su deca žrtve i mi zato moramo napraviti drugačiji odnos sa našim najmlađima. Moramo reći deci da budu iskreni sa nama i kada imaju neki problem da to ne kriju od nas.  Moramo sa njima više da razgovaramo – rekao je Jurić.



Poručio je roditeljima da se zapitaju da li znaju ko su najbolji drugari njihove dece.

– Gde vam dete ide pre i posle škole? Da li imate brojeve telefona tih drugara ili njihovih roditelja? Da li znate navike svog deteta? Ako se desi nestanak i dođe policija vi morate dati te podatke i morate biti iskreni ako je postojao bilo kakav problem u smislu da ste imali porodičnu svađu. To je nešto što morate  policiji da kažete, ali najvažnije je da imate šta da kažete. Ako vi svoje dete ne poznajete dovoljno, nećete moći reći gde odlazi, koju boju voli, ko su mu prijatelji na društvenim mrežama i sa kim se dopisuje. A to sve možete znati ako pričate sa detetom – objasnio je Jurić.

Kada se desi nestanak deteta svi se osećaju bespomoćno, ovaj sistem daje instrukcije kako se ponašati i kako pomagati


Učesnici konferencije bili su u prilici da čuju ispovest majke čiji je sin pre nekoliko godina bio otet sa sportskog terena i posle toga drogiran. Srećom vraćen je porodici posle nekoliko sati. Majka je rekla da su se tada angažovali mnogi policijski inspektori, a neki od njih su priznali da ta svest kod njih ne bi bilo toliko izražena da se samo nekoliko meseci pre toga nije desio tragičan slučaj Tijane Jurić. Predstavnici Telenor fondacije izneli su podatak da prema poslednjim istraživanjma 90 odsto dece pre šeste godine života provede dnevno učeći, zabavljajući se ili tražeći informacije, više od osamdeset minuta  uz internet. Zbog pandemije vreme provedeno za računarom se povećava.

Oceni vest:
10
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan