KABINE NA ŠTRANDU: Zašto ih novi korisnici žele, a stari ne daju

Da se za svaku kupališnu sezonu na najlepšoj plaži na Dunavu traži kabina više, odavno je poznato. Dugogodišnji zakupci, kao i uvek, imaju prednost, pa je novima veoma teško da dođu do zatvorenog kutka na Štrandu, u kojem mogu da odlože svoje stvari, sakriju se u slučaju lošeg vremena i uživaju na travi ispred od maja do oktobra.

Iako su prilično male, drvene kabine su izuzetno popularne među našim sugrađanima, a tradicija zakupljivanja je sad već generacijska. Zašto Novosađani vole da imaju kabinu na Štrandu, za šta je koriste i kako sve uživaju, saznali smo od nekoliko njih.

– Zakupci smo kabine već desetu godinu, naše dete je praktično odraslo na Štrandu i to je neverovatna blagodet. Dok je bio beba, kabina mi je bila praktična da ga presvučem, podojim, pripremim mu kuvanu kašicu, da ne vučem sa sobom sve stvari koje su potrebne za bebu. Kasnije je sa decom porodica iz komšijskih kabina trčkarao u našoj "ulici", imali smo ih na oku dok sedimo i uživamo, nekako smo uvek ušuškani van glavne gužve i jako lepo se družimo, a ta druženja, kako su deca starija, sada potraju i do duboko u noć – kaže Ana S.

Ona dodaje i to da posedovanje kabine nekako podrazumevano znači i to da ćeš mnogo duže ostati na plaži od prosečnih posetilaca bez kabine, jer se ovde na rešoima pripremaju i ručkovi i večere, skladišti se hladno piće u ručnim frižiderima, izležava se na udobnim ligenštulima, što je za one koji na Štrand dolaze samo sa jednom torbom nepristupačno.

Živko M. pripadnik je starije generacije i kaže da se nada da će koristiti kabinu do kraja života.

– Partija šaha ili kartanje u debelom hladu sa mojim starim znancima usred letnje vreve je nešto neprocenjivo. Sedimo i prisećamo se raznih doživljaja, malo prošetamo, pa se brzo vratimo u naš raj i tako od proleća do jeseni. Izađemo čim prvo sunce grane i jedva čekamo da se iz godine u godinu skupimo. Nažalost, sada već svake godine neko od članova zafali, nismo odavno mladi, ali baš zato nam je i lakše da najgore vrućine provedemo uz Dunav, umesto zatvoreni po stanovima. Ovde smo skoro tri decenije – opisuje ovaj vremešni Novosađanin.

Njegova supruga kaže da i ona uživa sa svojim komšinicima, ispijajući kafu i limunadu, a ne prođe ni dana da neka od njih ne počasti društvance nekim kolačićem ili pitom.

– Za mene kabina predstavlja komfor, uživanje, opuštanje i mir u prirodi, a ne moram da brinem ni da li će mi neko nešto ukrasti kad odem do vode ili po mekiku – kaže jedan iskusni Štrandaroš.

Neki sugrađani ipak više vole samoću i mir, a to takođe lakše pronalaze ukoliko imaju kabinu.

– Zavučem se između poslednja dva reda, gde gotovo niko ne prolazi, čitam knjigu i uživam u tišini i prirodi. Tu mi ne smeta ni glasna muzika iz lokala, pustim nešto sebi za dušu i odlebdim. Deca su mi velika i sad mogu kako ja hoću. Ništa lepše, ako mene pitate – tvrdi Danica L.

Nije retkost ni da dve porodice dele jednu kabinu, pa se i po društvenim mrežama mogu sresti oglasti gde se traže kompanjoni koji bi ustupili polovinu svoje kabine, pa dele i troškove.

Naravno, traže se i oni koji više ne žele da produžavaju ugovor o zakupljivanju, što je, reklo bi se, "nemoguća misija", jer izgleda niko ne želi da se odrekne tog zadovoljstva, pa se često mogu čuti komentari da su kabine na Štrandu "kao vile na Dedinju", jer se bukvalno nasleđuju s kolena na koleno.

Upravo ta činjenica da stari zakupci imaju prednost dovodi do besa mnoge naše sugrađane, koji godinama ne nalaze načine da dođu do kabine.

– Nije fer da uvek isti mogu da zakupe kabine. Bilo bi mnogo bolje da nakon pet godina korišćenja moraju da ih daju drugom zakupcu, tako bi više ljudi imalo šansu da ih dobije – žali se sugrađanka A. T, sa kojom se mnogi slažu.

B. R. kaže da je pre nekoliko godina čekao u redu od dva ujutru i da je imao sreću da dobije kabinu čiji je zakupac preminuo, a koju sada deli sa još jednom porodicom, ali većina Novosađana ipak ostaje bez ovog zadovoljstva.

Naravno, veliki broj Novosađana smatra da se na Štrandu lepo može uživati, opustiti i zabaviti i bez kabine, ali oni koji su je jednom uspeli iznajmiti, tvrde da je razlika neopisiva, te da uz kabinu najlepša dunavska plaža postaje, u pravom smislu, "druga kuća".

I, zaista, svake sezone oko i ispred kabina viđamo one koji su se savršeno odomaćili: gospođe koje zalivaju leje sa cvećem, mališane koji se igraju kao u svom dvorištu, bake i deke koje se druže okupljene oko rasklopivog stočića, porodice koje pripremaju ručak i sve ostale koji su imali sreće i umeli da maksimalno iskoriste sve što naš Štrand pruža.

Inače, već nekoliko godina za zakup male kabine potrebno je izdvojiti 15.000, a za veliku 20.000 dinara.