Kada je teško, zovi Spasoja

Na obroncima Fruške gore kod Sremskih Karlovaca, vlasnik polja lavande Nikola Lukičić nema problema sa radnom snagom. Njegov radnik Spasoje nikad se ne umara, ne razboljeva, izvršava radne zadatke brže nego bilo ko drugi, a ne mora ni da se odmara. Sve je to moguće, jer Spasoje je robot.

Sve je počelo pre nekoliko godina kada je Nikola preuzeo porodično imanje i odlučio da zasadi lavandu. Ispostavilo se da je održavanje i krčenje raznog rastinja veliki problem. Oprobao se sa trimerom, motokultivatorom i sa malim voćarskim traktorom koji se nekoliko puta prevrnuo, pa je odlučio da više ne rizikuje zdravlje i život na strmom terenu. Iskoristio je znanje stečeno na studijama mehatronike na FTN-u i tako je nastao poljoprivredni robot sa hibridnim pogonom na sva četiri točka nazvan – "Soter Rover" ili Spasoje, kako ga popularno svi zovu.

Od tada do danas Spasoje je kontinuirano unapređivan, a u međuvremenu je Nikolina ekipa na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji za "Soter Rover" dobila treću nagradu.

– Robot koristi alate za košenje, prskanje, oranje, čišćenje snega, a u stanju je da vuče i prikolice sa 800 kilograma tereta. U ekipi konstruktora je troje ljudi i Spasoje je sastavljen najviše od delova koji se mogu nabaviti na domaćem tržištu, ali imaju drugačiju namenu – kaže Nikola.

Benzinski motor sa unutrašnjim sagoveranjem pravi struju za kretanje mašine koja ima hibridni pogon.

– Radi se o ugradnom motoru za građevinske mašine. Alternator koji pravi struju je od malog bagera i u stanju je da napravi dovoljno snage da može da izvuče veći nagib i savlada nepristupačne terene.  Elektromotori koje koristi su od bicikala i motora na električni pogon. Točkovi su sa motokultivatora, a osovine i nosači ležajeva za osovine su standardni za poljoprivredne mašine. Elektronika za kontrolu je namenski napravljena, a sistem daljinske kontrole je sa dronova. Daljinski upravljač, risiver i kamera za opservaciju su sa drona – objašnjava naš današnji sagovornik.

Robot nema previše delova i lak je za održavanje. Spasoje može da koristi razne priključke kao i motokultivator i to mu daje široku primenu.

– Ima preko dvadeset priključaka, za čišćenje snega, komunalne poslova, čišćenje grana, usitnjavanje zemljišta i prskanje. Ono što je bitno jeste to da je mašina bezbedna za upotrebu i cenovno pristupačna za našeg domaćina. Ciljna grupa su nam voćari i vinogradari koje želimo da zaštitimo i od izlaganja pesticidima i herbicidima – kaže Lukičić.

Mašina troši dve litre benzina na sat vremena rada, ali sa punim rezervoarom može da radi više od tri sata. U planu je da se napravi verzija sa većim rezervoarom i sa opcijom da, pored točkova, koristi i gusenice. Planira se i moguća upotreba autopilota, da nakon prvog rada na određenom polju, robot sledeći posao odradi sam po zadatim koordinatama. Takođe, moglo bi više rovera da se umreži i da rade sinhronizovano kako bi ih jedan operater mogao kontrolisati.

Narudžbina već ima i prodato je nekoliko primeraka Spasoja.

Kada su napravili robota nazvali su ga "Soter Rover", jer Soter na starogrčkom znači spasilac. Međutim, ubrzo se odomaćio naziv Spasoje.

– Ono što je važno jesu efekti rada jer je za red košenja korova trimerom za koji sam prosečno trošio dvadesetak minuta, s roverom posao sveden na minut i po. Ipak, najvažnija je bezbednost. Da ga nismo konstruisali nakon što sam se prevrnuo sa malim voćarskim traktorom, verovatno bih nastavio koristiti traktor i ko zna šta bi se dogodilo. Robotu priliči ime Spasoje, jer mene je prvog spasio – završava svoju priču Nikola Lukičić.