KAFE "PASAŽ": Mesto u kom se opušteno druži već tri decenije

Već tridesetak godina, u Ulici Branimira Ćosića postoji mesto gde se, uglavnom lokalna ekipa, okuplja u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi, gde se piju mahom pivo, rakija i kafa, a većina gostiju se dobro zna. Umetničke izložbe, godišnjice, topljenje čvaraka 29. novembra i druge komšijske aktivnosti koje se ovde organizuju, dodatno mu daju poseban pečat i spajaju ljude.

Kafe "Pasaž" postoji od ranih devedesetih, kad su i građene zgrade u tom kvartu. Kako mu ime kaže, nalazi se u pasažu zgrade broj 6 i dugo godina je tu bio jedini ulaz u lokal. Tek odnedavno postoji i ulaz sa ulične strane, što im dovodi i neke nove goste. Iako je skoro renoviran, nije izgubio svoj prvobitni izgled; zadržao je toplinu i pabovski momenat, kao i mogućnost da se svi gosti međusobno vide.

I, zaista, komunikacija među njima je evidentna, pa se ovde niko ne oseća izolovano od ostalih, već vlada jedna prijateljska atmosfera i većina ima utisak kao da su kod svoje kuće.

Otuda i ne čudi što brojna ekipa dolazi u "Pasaž" već – decenijama. Kako saznajemo, oni koji su ostali u okolini, dođu i po nekoliko puta dnevno, a oni koji su se odselili u neki drugi deo grada, svraćaju povremeno, ali redovno...

– Ja sam počeo da dolazim od '95, tad je dominirala ta neka generacija '76, '77. godište, mada je bilo i par godina starijih, a najveći deo nas je bio iz komšiluka – kaže Vladimir Radojčin, poznatiji kao Baća, dugogodišnji vlasnik lokala, kome je pre godinu dana u pomoć priskočila Milena Belić sa suprugom, inače nekadašnja konobarica, a posle i stalna gošća i nerazdvojni deo ekipe.

Možda baš zato što je svaki gazda koji je preuzimao lokal od prethodnog bio deo stalne postavke, kafe i jeste zadržao dušu i nije se mnogo promenio.

Neki od gostiju sad već dolaze generacijski, pa smo zatekli jednu od nekadašnjih komšinica koja je sa nama podelila svoja sećanja na prve dolaske, potom je dovodila svoju ćerku, a sada svraća i njeno dete.

I U DOBRU I U ZLU: Za vreme bombardovanja, prisećaju se naši sagovornici, lokal je radio bolje nego ikad. Stariji su odlazili u sklonište, a mlađi u "Pasaž". Kartalo se, igrao se stoni tenis, organizovali turniri i zajednički su lakše prebrodili sirene, restrikcije i sve što je taj period nosio. Slično je bilo i kad se, neposredno pre toga, dogodio malo jači zemljotres: sav komšiluk se stuštio dole, a onda su se opustili iz vinjak, rakiju, pivo...

Vikendi su rezervisani za žurke, a neko od drugara povremeno bude DJ i "zakuva" parti, kao što je Pako, koji preferira rokenrol ili Džela, koja više "gura" disko. Bude tu i panka, tehna i drugih žanrova, ali ništa ne bude preglasno ili prenaglašeno, kako bi se svi osećali prijatno, ali i održali dobri odnosi sa komšilukom iz zgrade.

– Svakog 29. novembra, već nekih desetak godina, tradicionalno organizujemo topljenje čvaraka u prolazu ispred lokala, što je posebna uživancija. Svi se okupe oko kazana, a u lokalu za svakim stolom iznesemo po porciju vrućih čvaraka, svežih lepinja i kiselog kupusa. Od muzike puštamo domaće stvari u skladu sa nekadašnjim praznikom, poput Zabranjenog pušenja i svima bude lepo – opisuje Baća, a Milena dodaje kako joj je posebno simpatično kada devojke doterane "u fulu" dođu u haljinama i štiklicama i degustiraju čvarke.

Za Badnje veče se sa komšijama deli kuvano vino i pali metar drva, ispred se bacaju slama i orasi, mališani dolaze da korinđaju, a posle se svi spoje sa mlađim generacijama koje lože badnjak na centralnom delu trgića i zajedno se druže.

Baćina sestra Vanja bila je presudni faktor za to da se lokal pretvori u svojevrsni izložbeni prostor, budući da je iz sveta umetnosti. Stoga su izložbe slika bile organizovane svakog meseca, a umetnici koji su izlagali i dolazili vrlo ozbiljni i cenjeni, najčešće akademski, a neki od njih su dr Danilo Vuksanović i Marijeta Sidovski iz Galerije Matice srpske.

– Bilo je i slika i skulptura, a imali smo i jednu mini letnju koloniju, gde su se umetnici raštrkali po kvartu i slikali, a mi smo im pripremali kotlić. Kada je sestra izašla iz ove priče, umetnici su već navikli na dolaske ovde, pa su nastavljene saradnje sa njima. Uskoro planiramo izložbe nekih novih, nešto mlađih umetnika – navodi Baća.

Počevši od 14. februara pa sve do kraja marta, biće organizovana prodajna izložba učenika škole Milan Petrović, a prvog dana, na otvaranju, ugostiće stvaraoce uz ketering i kolače. Naravno, sve što se proda, ići će đacima ove škole.

– Sa njihovim štićenicima radi fantastična devojka Nela i ja sam oduševljena onim što naprave. Tu su skulpture, torbe, magneti, ukrasni predmeti... Iako imaju svoj šop, ovo će biti prilika da se za njihove talente i trud sazna i dalje, a naši gosti će moći da po povoljnim cenama kupe lepe poklone za Dan zaljubljenih, Dan žena ili neku drugu priliku – s oduševljenjem priča Milena, a za neki naredni period najavljuje i izložbe učenika Škole za dizajn "Bogdan Šuput".

S obzirom na to da je "Pasaž" pretvoren u neku vrstu kafe-galerije, ne čudi što i Milena i Baća u svojim domovima imaju lepe umetničke kolekcije, čije su mnoge elemente kupili baš ovde.

Kako su se otvorili prema ulici, imaju i novih gostiju, koji nisu ni znali za lokal, a sada uglavnom dođu na kafu tokom dana, no stara verna ekipa je brojnija uveče.

– Imamo jako lepu letnju baštu, u debeloj hladovini 24 sata. Okrenuta je ka dvorišnom delu, pa bude i puno majki sa decom koja okolo bezbedno trčkaraju, jer nema saobraćaja – naglašava Baća, pozivajući nas da obavezno dođemo u tom periodu godine.

Napominju da su zbog toga, standardnu ponudu obogatili velikim izborom sveže ceđenih sokova, ali ostaće upamćeni kao jedan od lokala u kojem se toči najviše piva.

Iako je ambijent uvek bitan za atmosferu, ovde su, stekli smo utisak, najbitniji ljudi i to se jako dobro oseti. Nije mala stvar što se, kako saznajemo, puno njih koji su se ovde družili ispovezivalo, zavolelo i venčalo, a zanimljivo je i što su skoro svi – međusobni kumovi.