Kako će pad proizvodnje suncokreta uticati na tržište Srbije?

Žetva suncokreta je u punom jeku. Ratari u Srbiji uglavnom nisu zadovoljni ovogodišnjim rodom, a ni otkupnom cenom iako je ona neuporedivo veća u poređenju sa cenom od pre samo dve godine. S druge strane, potražnja za ovom uljaricom u svetu je velika, a rat u Ukrajini, zemlji koja je najveći proizvođač suncokretovog ulja, dodatno podiže vrednost ovom zrnu.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da se u svetu beleži značajni pad u proizvodnji suncokreta, da će podbačaja biti i u Srbiji, ali da ćemo ulja imati dovoljno i da će preteći nešto i za izvoz.

– Srbija će takođe imati podbačaj kod suncokreta, iako je prepoznat kao ratarska kultura koja dobro podnosi visoke temperature i nedostatak vlage  – rekao je Galetin u Jutarnjem programu RTS-a.

Povoljna okolnost je to, kako ističe, što smo ove godine imali rekordno velike površine pod suncokretom.

– Imaćemo dovoljno za domaće potrebe, imaćemo nešto i za izvoz. Koliko će to biti treba ipak da sačekamo kraj žetve, možda nekih stotinak hiljada tona za izvoz. Isto se to odnosi i na ulje. Naše godišnje potrebe za uljem su 80–100.000 tona, a naša proizvodnja je otprilike preko 200. U svakom slučaju ćemo imati dovoljno za sebe, ne kao što smo očekivali i kao kada su prinosi bili preko tri tone po hektaru – rekao je Galetin.

Poljoprivrednici nisu zadovoljni cenom od 73 dinara po kilogramu koliko je država odredila. Galetin napominje da je zabluda da pad proizvodnje suncokreta nužno dovodi do povećanja cene suncokreta na tržištu.

– Sve uljarice i konačno ulja na svetskom tržištu se ponašaju po principu spojenih sudova – suncokretovo ulje participira sa tek devet posto u ukupnoj proizvodnji, najveća je proizvodnja palminog, sojinog ulja, ulja uljane repice… Što indicira da cena suncokretovog ulja ne diktira tržišno raspoloženje u sektoru uljarstva već su to sve ove druge kulture – napominje Galetin.

Govoreći o zahtevima ratara tokom protesta i podsticajima od 7,8 dinara po kilogramu suncokreta koje je država obezbedila, Galetin je rekao da je država uradila ono što je mogla, ali da to nisu dugoročna rešenja.

Dodao je da se značajan pad proizvodnje suncokreta osetio u celom svetu, što zbog suše, što zbog rata u Ukrajini.

Objasnio je da se evropske zemlje okreću ka proizvodnji suncokreta, prateći klimatske promene i sušne periode koje kukuruz podnosi bolje od nekih drugih kultura.

– Sve ozbiljne agrarne zemlje donose strategije koje se upodobljavaju okolnostima globalnih promena klime – kaže Galetin.

Prema njegovim rečima, jedino rešenje da svet ne strahuje od toga da li će biti ulja jeste da se povećaju poljoprivredne površine.

Smatra da ni Srbija ni Evropa neće imati većih problema sa proizvodnjom u narednom periodu.