Kako pogrešna šifra plaćanja može da zakomplikuje procese uplate i isplate

Šifre plaćanja su, ukratko rečeno, opis namene – šta se plaća, i one određuju službenicima kako da proknjiže konkretne uplate. Zato su od velike važnosti i za fizička i za pravna lica.

Tehnički govoreći, šifru plaćanja čine tri cifre koje se koriste u svrhu pravilnog usmeravanja novca (plaćanje naloga, gotovinskih/bezgotovinskih transakcija, obračuna, preknjižavanja).

Ako je prva cifra broj dva (2), u pitanju je transakcija između dva računa, takozvano bezgotovinsko plaćanje.

– Bilo da vi prebacujete novac nekome na račun sa vašeg računa ili neko vama, uvek će prva cifra biti dva. U slučaju plaćanja gotovinom, šifra plaćanja će uvek započeti brojem 1. Tako, na primer, isplata zarade na blagajni je 140, dok je isplata zarade preko računa 240 – objašnjavaju iz Erste banke za Biznis.rs.

Iskustvo ove banke, koja nije pravila detaljnu analizu na ovu temu, pokazuje da su najčešće korišćene šifre 289 (transakcija po nalogu građana), 290 (druge transakcije), 266 (gotovinske isplate sa računa pravnog lica i preduzetnika), kao i šifre vezane za plaćanje poreza – 253 i 254.

Poreska savetnica Ivanka Urošević za Biznis.rs kaže da su šifre sa kojima se ona najčešće susreće, kada je reč o radu sa pravnim i fizičkim licima – 220 (Promet robe i usluga – međufazna potrošnja) i 221 (Promet robe i usluga – finalna potrošnja).

Ukupno ima oko 50 šifara plaćanja razvrstanih prema osnovu plaćanja, a možete ih pogledati OVDE.

Ukoliko onaj ko uplaćuje nešto slučajno pogreši šifru plaćanja, može da ispravi napravljenu grešku, ali ne može se izvršiti trenutna ispravka, već je potrebno izvesno vreme, naglasili su iz Erste banke.

Ipak, iako rešenje za ovakve greške postoji, kako bi se uštedeli vreme i novac korisno je određeno poznavanje šifri plaćanja, pošto je reč o dužem procesu korekcije.

– Samim knjigovođama, bankarima, finansijskim stručnjacima najbitnije je da na osnovu šifre znaju o čemu se radi, odnosno koje je vrste određena uplata. Najčešće se koriste šifre 1 i 2, a njihova podgrupa je ista, samo se odnosi na to da li je transakcija u gotovini ili se vrši preko računa – isplata plate na blagajni (140) i isplata plate preko računa (240). Dakle, u pitanju je ista namena, ali drugačiji oblik – obrazložio je u ranijem razgovoru za Biznis.rs poreski savetnik Dušan Roglić.

Prema njegovim rečima, ukoliko se na primer plata ne uplati pod šifrom 240, banke to ne registruju kao zaradu i neće uzeti taj mesec u obzir da zaposleni ima platu, što je važno ako recimo aplicira za kredit.

– Šifra za ostale nedefinisane transakcije je 257, što znači da ukoliko nam neko pogrešno uplati mi mu vraćamo novac tom šifrom, jer ukoliko mu vratimo šifrom 221 može doći do zaduženja. Ukoliko isplaćujemo zaposlenima neoporezive iznose, obavezno se treba pozvati na šifru 241, jer je u suprotnom poreski inspektor može osporiti – objasnio je Roglić.

Roglić dodaje da je za sve što plaćamo državi, a fiksno je (paušalni porez, porez na imovinu, takse i slično), šifra plaćanja 253.

Izvor: Biznis.rs (Julijana Vincan)