Kako sačuvati kulturno nasleđe grada

"U politikama i praksama očuvanja kulturnog nasleđa moraju se angažovati različite struke, resori i građani..."

Novootvorena Kulturna stanica "Svilara" u petak 7. decembra bila je domaćin seminara "Upravljanje istorijskim gradskim predelima – perspektive i potencijali za gradove u Srbiji".

Povezujući teoriju i praksu iz ze mlje i inostranstva, Novi Sad je obnovio i nastavlja da obnavlja neke od svojih najznačajnijih objekata kulturnog nasleđa.

- Želimo da sve te dobre primere na kojima radimo, ne samo u domenu obnove, već i daljeg razvoja kroz različite modele upravljanja, podelimo i sa drugim gradovima u Srbiji. Zasnovani na evropskim standardima, a prilagođeni našim pravnim i kulturološkim  okvirima i mogućnostima, verujemo da su to uspešni modeli koji bi ostali zaostavština projekta "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture" – istakao je direktor Fondacije "Novi Sad 2021" Nemanja Milenković.

"Istorijski gradski predeo: ključni koncepti, pristupi i primeri dobre prakse"  predstavila je dr Jonća Erkan, autorka nagrađivanih istraživanja i projekata u domenu revitalizacije kulturnog nasleđa gradova.

- Pristup "upravljanja istorijskim gradskim predelima" je izuzetno aktuelna tema na međunarodnoj sceni. Ovaj pristup govori nam o tome da je kulturno nasleđe gradova osnov za društveni, obrazovni, kulturni i ekonomski razvoj, te da se u politikama i praksama očuvanja kulturnog nasleđa moraju angažovati različite struke, resori i građani – istakla je Erkan.

U godini Evropskog kulturnog nasleđa, Fondacija "Novi Sad 2021" stavila je akcenat na uređenje Podgrađa, ali i dalje obnove i razvoja Petrovaradinske tvrđave. Projekat "Slučaj Petrovaradin: Upravljanje istorijskim gradskim predelima"  obuhvatio je četiri segmenta kroz koje su stručnjaci, zajedno sa aktivnim organizacijama i građanima i kroz niz istraživanja i edukativnih aktivnosti diskutovali o modelu upravljanja ovim kulturnim dobrom i privođenju njegovoj nameni.

- U edukativnim i istraživačkim aktivnostima projekta "Slučaj Petrovaradin" učestvovalo je preko 120 stručnjaka iz zemlje i sveta – konzervatora, arhitekata, etnologa, urbanista, sociologa, arheologa, ekonomista, turizmologa – predstavnika ustanova, javnih preduzeća, organizacija civilnog društva, privrede, univerziteta. Kao rezultat, iščekujemo i publikaciju Dosije Petrovaradin, koju pripremamo početkom sledeće godine, a koja će obuhvatiti sva istraživanja, projektne ideje i preporuke za ovaj važan kulturno-istorijski predeo – rekla je generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra u Srbiji, Višnja Kisić.

Dobar primer podgrađa Petrovaradinske tvrđave koja će posle 300 godina zablistati novim sjajem, Fondacija "Novi Sad 2021" primenjuje i na druga velika novosadska kulturna dobra. Posle 200 godina, novo ruho dobila je nekadašnja fabrika svile, danas Kulturna stanica "Svilara", a posle 100 godina uređuje se nekadašnji industrijski kompleks "Petar Drapšin", Novosađanima poznatiji kao Kineska, navedeno je u saopštenju.

Pred sam kraj godine Evropskog kulturnog nasleđa, Novosađani i Novosađanke će u sredu, 12. decembra, u Kulturnoj stanici "Svilara" imati priliku da isprate izložbu "Evropska godina kulturnog nasleđa 2018. – Gde prošlost susreće budućnost" na kojoj će biti predstavljeni projekti koji su doprineli ovoj značajnoj temi.