Kako se oporaviti od neprospavane noći za samo 20 minuta

Kako spavate poslednjih dana, nedelja, meseci? Ne možete da zaspite? Malo, malo, pa se budite? Ne spavate ni blizu onoliko koliko biste hteli i/ili koliko vašem telu treba?

U celom svetu vlada pandemija nesanice, a istraživanja provedena na ovu temu pokazuju da je situacija iz godine u godinu sve gora pa je tako ove godine 39% Amerikanaca patilo od nekog oblika poremećaja spavanja, dok isti problem ima čak 43% Italijana, piše Miss 7.

No, ako i ne patite od nesanice, ovih prazničnih dana verovatno vam fali sna. Prvo se "iskidamo" dok sve stignemo pre dočeka Nove godine (priprema hrane, kupovina poklona, čišćenje kuće…), a onda možemo da uživamo na Dočeku, što je uglavnom napornije nego sve aktivnosti pre.

Prvih dana januara se uglavnom osećamo fizički i psihički iscrpljeno i nije nam ni do čega.

Međutim, nisu samo pospanost i umor posledice nespavanja. Tu su i glavobolja, nedostatak koncentracije… uz koje i najjednostavnije obaveze i zadaci postaju nemoguća misija.

Nova studija Univerziteta Portsmut mogla bi, čini se, imati rešenje za takve probleme. Naime, Istraživanje je pokazalo da 20-minutna kardiovaskularna vežba umerenog intenziteta (u ovom slučaju je to bila vožnja bicikla) ​​može poboljšati kognitivne performanse dan nakon neprospavane noći.

 – Vežbe poboljšavaju i održavaju u formi naše kognitivne performanse – kaže dr Džo Kostelo i dadao je kako je ovo prva studija koja pokazuje da vežbe poboljšavaju kognitivne performanse i nakon pune i delimične deprivacije sna.

Bez obzira na to da li su u pitanju roditelji malog deteta, nesanica izazvana stresom ili nedostatak sna kao posledica ludog provoda, smatra se da znojenje može promeniti količinu hormona koji deluju na mozak, kao i da pomaže u cerebralnom protoku krvi, uzbuđenju i motivaciji.

Drugim rečima – naša kognitivna sposobnost, uključujući naše emocionalno stanje, raspon pažnje i naše rasuđivanje, ne moraju da trpe.

A kako tačno izgleda 20 minuta kardiovaskularne vežbe umerenog intenziteta?

U studiji su dobrovoljci vozili bicikl, ali istoj će svrsi poslužiti i druge dobre aktivnosti poput planinarenja, plivanja, plesa, brzog hodanja, aerobika u vodi ili, čak, guranja kosilice.

Ako je verovati nedavno objavljenim naučnim istraživanjima, 20 minuta je magična brojka koja pomaže kod kognitivnih performansi, dok je druga studija objavljena u žurnalu "British Journal of Sports Medicine" otkrila da 22 minute umerene fizičke aktivnosti svaki dan mogu biti dovoljne da se suprotstave negativnim zdravstvenim efektima sedentarnog načina života na fizičko i mentalno zdravlje.

Dakle, koliko god nam primamljivije zvučalo 20 minuta gledanja televizije ili telefona, od nešto aktivnijih dvadesetak minuta možemo se osjćati značajno bolje. Ako nas pitate, apsolutno vredi isprobati ovaj trik za oporavak od neprospavane noći!