Kako smanjiti upotrebu plastičnih kesa?

Kako smanjiti upotrebu plastičnih kesa?

Prosečna osoba u Srbiji iskoristi 20 kesa dnevno. Kada se vrati kući iz kupovine, robu spakuje u ostavu ili stavi u frižider, te kese idu u kantu za đubre, završavaju na deponiji ili na nekoj od krošnji drveća.

Prema poslednjem istraživanju Eurobarometra, 72 odsto građana Evrope tvrdi da je smanjilo upotrebu plastičnih kesa, a to sleduje i građanima naše zemlje, koja će na putu ka EU, pored ostalog, morati i da ograniči upotrebu plastičnih kesa.

A, to neće biti nimalo lak posao.

Profesor političke i socijalne ekologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Darko Nedić podseća da se tanke plastične kese uglavnom ne mogu reciklirati, jer su već dobijene reciklažom različitih plastičnih materijala.

- Godišnje dve milijarde kesa se potroši u Srbiji, veoma malo ljudi na neki način reciklira te kese tako što će u njih stavljati kućni otpad. I ako se recikliraju, ta vrsta reciklaže nije ekološki prihvatljiva – kaže Nadić.

U Evropi i svetu se na različite načine ograničava proizvodnja i upotreba plastičnih kesa, a u Srbiji se tek u retkim prodajnim lancima "stimuliše" korišćenje platnenih i papirnih torbi, kesa, vreća ili "onog što donese kupac sa sobom", tako što se plastična kesa naplaćuje.

Nedić ističe da sada postoje i takozvane biorazgradive kese, za koje kaže da se možda i tu nekad krije neki makretinški trik, odnosno da je reč o tome da se "eko-frendli" ili "grin vošing" i nešto što nije "zeleno" predstavi da je tako, a onda to koriste "zeleno opredeljeni", ekološki orijentisani kupci.

Mnogi trgovinski lanci izbegavaju papirne kese, jer ne žele da budu krivci ako se u nju svašta natrpa, pa kesa pukne. Takođe, kako navodi Nedić, postoji i ekološki momenat, jer proizvodnja papirnih kesa je proizvodnja celuloze...

Svakog minuta se proizvede milion plastičnih kesa

U svetu se godišnje potroši 500 milijardi dolara za proizvodnju jednog triliona kesa, a svakog minuta se proizvede milion plastičnih kesa.

Sa plastičnim kesama, kojima je potrebno oko 1.000 godina da se razgrade, u svetu se obračunavaju na različite načine.

Francuska, Španija, Irska, Kina, Južna Afrika, Holandija, Maroko, Ruanda, Švedska, Kenija, Etiopija, Australija, Belgija, Danska, Grčka već su ograničile njihovu proizvodnju i upotrebu.

Razne zemlje uvode i takse kojima se finansiraju troškovi reciklaže i čišćenja, a sjajan je primer iz Engleske, gde u trgovinama na kasama mušterije pitaju da li žele kesu, a ako je odgovor "ne" i ako mušterija ima svoju, odbiće joj od računa 0,1 funtu.


Šta rade Crna Gora i Hrvatska

Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore namerava da ograniči maksimalno dozvoljenu godišnju potrošnju na 90 laganih plastičnih kesa za nošenje po osobi do kraja 2019.

U Hrvatskoj od naredne godine počinje naplata plastičnih kesa, te će kese debljine 15 do 50 mikrona, one uobičajene u prodavnicama, da se naplaćuju, dok će na one najtanje, do 15 mikrona, trgovci morati da stave upozorenje "Vrećice koristite štedljivo".

Profesor Nedić navodi da je u Evropi doneta direktiva sa kojom će i Srbija morati da se uskladi – da do 2025. godine EU mora za 80 odsto da smanji upotrebu plastičnih kesa.

Kompletan tekst može se pročitati na sajtu "Blica".

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan