Kako žive Novosađani u Švedskoj?

Kako žive Novosađani u Švedskoj?

Piše: Dejan Ignjić

Imaju viška zatvora, a manjka osuđenika. Četvrta su zemlja po veličini u Evropi i nisu ratovali poslednjih 200 godina. Tamo je najveći procenat kompjutera po glavi stanovnika na Starom kontinentu, a i najduži životni vek, pa u proseku žive više od 80 godina. Decu ohrabruju da se bave sportom, pa je skoro 70 odsto mladih između 13 i 15 godina učlanjeno u neki sportski klub. To je zemlja porekla tetrapak ambalaže i Celzijusove temperaturne skale i jedna od najstarijih monarhija u svetu. Imaju kralja više od jednog milenijuma. Kod njih elitizam nije politički korektan, a skromnost je naširoko prihvatljiva. Nema tolerancije za velika ega i zvezdani život. Neguju ritual koji se zove fika i duboko je upleten u njihovu tradiciju. To je vreme za kafu i slatkiš, opuštanje, zbližavanje s prijateljima, bolje upoznavanje, odmor od dnevnih obaveza, resetovanje od napornog dana, navika koja navodi ljude da zastanu, sednu, budu svesni trenutka… Pipi duga čarapa, Zlatan, Ingmar Bergman, Ingemar Stenmark, Ikea, Abba... švedskih su planina list.



U potrazi za Novosađanima stigli smo i do severa. Nebojša Vojnović (37 godina), odrastao je na Limanu 4, aktivno se bavio košarkom, a spletom okolnosti poslednjih pet godina živi u Švedskoj. Zaposlen je kao arhitekta u Geteborgu. Nikada nije imao želju da se preseli, niti maštao o životu u drugoj zemlji i jedini razlog preseljenja bila je druga osoba kao i želja da ne budu razdvojeni.U turbulentnim vremenima posle 2000.godine, ispunjenim manje nadom, a više razočarenjima, Nebojša je pribavio državljanstvo Mađarske i nije imao predstavu da će mu pasoš EU biti od velike pomoći u daljem životu i odluci da se preseli u Skandinaviju.

- Moja osnovna podela zemalja, a samim tim i naroda u Evropi vezana je za arhetipove. Vikinzi odnosno Anglosaksonci , Romani i Sloveni su predominantni narodi. Kada u taj istorijski kontekst dodamo malo religijskog začina iz ugla hrišćanstva (pravoslavaci, katolici i protestanati) i istorijske i tehnološke promene u modernom vremenu, dobijemo složenu jednačinu. Skandinavsko društvo, u ovom slučaju švedsko, je jasno definisana anglosaksonska/vikinška doktrina sa protestantskom logikom pristupa životu koja trenutno u moderno vreme doživljava svoj vrhunac kroz tehnološki i društveni napredak. Rutina i organizovanost je ono što karakteriše svakodnevicu. Dnevne migracije zbog posla su velike. Švedska je u poslednjih par decenija veoma amerikanizovana. Potrošačka kultura je glavna karakteristika  – objasnio je Nebojša.


- Konstantacija da su jedni od srećnijih u Evropi je dosta upitna, imajući u vidu statistiku koja kaže da su jedni od najvećih konzumenata antidepresiva. Sreća je relativan pojam. Najveći broj ljudi zarađuje oko 2.000 evra mesečno. Cene rentiranja stanova zavise od lokacije, ali recimo da na stanarinu odlazi 40 odsto primanja. Švedska ima kompleksan sistem iznajmljivanja stanova. Postoje liste čekanja i ljudi se prijavljuju gotovo odmah posle završene srednje škole. Život pojedinca može biti veoma skup i zato se Šveđani udružuju na raznorazne načine. Domaći proizvodi su neznatno skuplji nego u Srbiji,ali povrće i voće koje se uvozi su dosta skuplji u odnosu na Srbiju. Kod nas se ide na pijacu i kupuje na kilograme, a ovde se kupuje na hektograme i komade, i to u supermarketima jer pijace ne postoje. Sve je uslovljeno potrošačkom kulturom isve što je domaće ima privilegovan status iz ugla zaštite domaćeg proizvođača i tržišta –
dodaje naš prvi sagovornik.



Sandra Davidović se sa suprugom i dvoje dece (četiri i osam godina) preselila u Švedsku pre pet godina, u grad Nyköping. Slušali su iskustva prijatelja, muž je dobio poziv za poslovni intervju i dalje nije bilo teško da se odluče za Švedsku kad su već imali drage ljude u toj stranoj zemlji. Dugo su mislili o životu u inostranstvu, pa su u opciji bile i Kanada i Australija jer je postojala mogućnost da Sandra kao psiholog dobije papire. Sandra smatra da su imali sreće da se sve poklopi. Njihove veštine i iskustvo sa jedne strane, sreća u nalaženju posla i prijatelji u istom mestu s druge strane. Procedura za dobijanje vize je kasnije išla automatski.

- Šveđani vole kada ljudi koji dolaze uče njihov jezik. To im imponuje i to ”nagrađuju” stalnim pohvalama, pa se na kraju jezik i nauči. Švedska< d svih skandinavskih zemalja ima najdužu istoriju emigracije i puno iskustva oko integrisanja ljudi u društvo. Ovo je raznoliko, bogato društvo gde žive građani koji vode poreklo sa svih pet kontinenata. Život u Švedskoj je miran i tih. Šveđani neguju svoje tradicije i raduju se sitnim stvarima. Najvažniji su praznici i ”petkovi” (vikendi), pa sve ostalo. Ljudi su ljubazni. Nekulturno je komentarisati druge, rugati se nekome. Dečija i ljudska prava su zagarantovana. Ombudsman je reč švedskog porekla. Švedsko društvo je transparentno, socijalno organizovano gde se vodi računa o interesu većine, da ne kažem svih. Možda visok životni standard i mirne godine, istorijski gledano čine da su Šveđani više opušteni u odnosu na druge narode – navodi naša doskorašnja sugrađanka.


- Hrana nije mnogo skuplja nego u Srbiji. Prosečan ručak u restoranu, tokom radnog vremena košta oko 1.500 dinara, pa mnogi mogu da priušte hranu van kuće. Minimalac je oko 1.000 evra, pa se i s njim pristojno živi. Mnogi Šveđani koriste polovne stvari, ne bacaju hranu i stvari olako. Sve nađe svoju upotrebu. Postoji nekoliko popularnih sajtova gde se prodaju polovni predmeti. Na svakom koraku je neki ”loppis” nešto kao second-hand radnja. Organizuju i mini-festival gde svi mogu da prodaju i kupuju. To je i neka vrsta zabave, tipa ”pronađi pametno”. Popularna je kombinacija novog i starog (nytt och gammalt) –
čuli smo od Sandre.


Mladen Dondur
(38) radi na građevini, u gradu Sodertelje koji je 30 kilometara od Stokholma. Već tri godine je tamo, a besparica ga je naterala na promenu životnog okruženja. Pošto ima EU pasoš, a i brat od tetke je već živeo tamo, lako se opredelio za Švedsku. Kako kaže, životni standard u Švedskoj je bolji nego u drugim evropskim zemljama, ali nije velika cenovna razlika namirnica u odnosu na Srbiju.

- Švedska je uređena zemlja, sve odlično funkcioniše. Besplatno je zdravstvo i školstvo, a država ti daje dosta para i kad firmu otvaraš. Uopšteno pravilo bi moglo da glasi, “Nemoj zezati državu i biće ti dobro”. Kirije jesu visoke, pa nas nekoliko veći stan plaćamo oko 1.100 evra. Zato struja i komunalije nisu toliko skupi, pa je mala razlika troškova u odnosu na veličinu stana. Kilogram mlevenog mesa je 700 dinara, što nije velika razlika u odnosu na Srbiju. Priroda je lepa i oduševilo me je što su oko tebe šume, jezera i more, bukvalno gde god da se nalaziš. Vazduh je čist, brinu o okolini i sve čuvaju, od javne imovine do prirode. Tako na ulici ne smeš otkinuti grančicu s drveta ili šikanirati kućnog ljubimca, odmah ćete neko prijaviti – izneo je svoje utiske Mladen.


Naši sagovornici su složni da je srpska odnosno ex-YU migracija najbrojnija u Švedskoj. U raznim talasima su dolazili, pa tako sada postoji čak i treća generaciju naših ljudi rođenih tamo. Poslednjih par godina povećava se broj naših ljudi i to rapidno. Jako puno ljudi dolazi i bori se na sve načine da omogući sebi ili svojoj porodici bolji život. Region SFRJ se prazni velikom brzinom i to se vidi kako kažu po prilivu mladih u Švedsku. Ljudi dolaze u nadi da će im biti bolje nego kod nas. Neko u tome uspe, a neko ne. Motiv za većinu je materijalna sigurnost. Ljudi rade razne poslove u skladu sa svojim obrazovanjem. Ima ih u industriji, kulturi, sportu, medicini, u oblasti socijalne zaštite, obrazovanju…

- Nisam imao nikakvih problema i neprijatnosti sa domaćinima. Šveđani cene iskrenost, ali ne zaboravite Janteova pravila. Ovo sada što se dešava sa migrantima iz arapskih zemalja nisam siguran da će izaći na dobro. Mislim da se veoma razlikuju u kulturološkom smislu od prilično zatvorenih Šveđana.Švedsku bih bez dileme menjao samo za Novi Sad. Plan i jeste da se vratim i da ne zavisim od sistema. To se ne može nazvati nostalgijom nego nekom vrstom obaveze prema narodu i društvu iz koga sam potekao. Noj najveći problem privikavanja u Švedskom su nošenje slim fit pantalona, izuzetno "skromna" švedska kuhinja i nošenje sandala na čarape (smeh). Sličnost s Novim Sadom su pre svega tolerancija i jedinstvo različitosti. Mislim da nas takođe povezuje neka vrsta racionalnog sagledavanja u donošenju odluka. Nismo ishitreni i vodimo računa o tuđem vremenu. Neličina Geteborga je otprilike ista kao i Novi Sad, pa me na rodni grad pre svega podseća gradski prevoz koji koristi Volvo plave buseve (smeh). Švedska je zemlja u kome socijalizam vlada iako je na papiru monarhija. Prednosti života su uređen sistem, besplatno školstvo i besplatna zdravstvena zaštita. Postoji dugoročan plan razvoja društva i životne sredine. Stranac može da se snađe relativno brzo jer od prvog dana ulazi u program učenja švedskog jezika besplatno. Ono što smatram manom je vezano za klimu pre svega. Zaboravite na tople letnje večeri. Proleće dolazi mesec dana kasnije u odnosu na Novi Sad. Takođe dugodnevnice i kratkodnevnice mogu biti nekome problematične. Zime nisu toliko hladne zbog tople Golfske morske struje, ali su oštre. Nema toliko snega. Takođe, mentalitet nije kao kod nas gde se svi spontano druže. Prilično su isprogramirani – zaključio je Nebojša.

Janteovi zakoni – švedskih 11 zapovesti

Nebojša ističe Janteove zakone, koji su nastali oko 1930.godine i ukorenjeni su u švedskom poimanju odnosa s prijateljima, strancima i generalno svetom. Tih zapovesti ima 11 i glase: Nemoj misliti da si neko i nešto, Nemoj misliti da si dobar kao mi, Nemoj misliti da si pametniji od nas, Nemoj da umisliš da si bolji od nas, Nemoj misliti da znaš više od nas, Nemoj misliti da si finiji od nas, Nemoj misliti da vrediš nečemu, Ne bi trebalo da se smeješ nama, Nemoj misliti da je nekoga briga za tebe, Nemoj misliti da nas možeš naučiti nečemu. Poslednji zakon naziva se i kaznom, a formulisan je kao pitanje – Zar ne znaš da znamo sve o tebi?

- Ko može da živi po ovim pravilima ili barem da ih prepoznaje u svakodnevnim situacijama i komunikaciji, ima velike šanse da se oseća prihvaćenim u načelu. Naravno da sve zavisi od individualnog pristupa i pogleda na svet – pojasnio je Nebojša.


Sandru je u Švedskoj oduševilo što svi svima govore “ti” zarad društvene jednakosti i solidarnost je na ceni. Takođe, deca se od malena uče da sortiraju otpad i sklanjaju za sobom. Sandra u Švedskoj nije doživela nikakvu netrpeljivost koja možda i postoji u politickom smislu,ali se u svakodnevnom zivotu to retko iznosi ili primećuje. Ona ne bi živela u drugoj zemlji, pogotovo sad kad tečno govori švedski jezik.

- Kolegijalnost i solidarnost su na visokom nivou i to se ovde neguje u svakoj radnoj organizaciji. Radni uslovi su dobri. Šveđani imaju jedan zanimljiv izraz ”att ta det lagom” što bi značilo “ni premalo, ni previše, nego baš kako treba”. Time se rukovode i u radnom kolektivu.Da ne mogu nešto da prihvatim, verovatno bih napustila Švedsku. Više mi fali to neko osećanje poznatog i izvesnog, nedostaju mi ljudi koji su deo mog nasleđa. Sličnost s Novim Sadom je u vezi tog nekog osećaja – "polako, sve će se rešiti i svuda ćemo stići". Na Novi Sad me možda podseća taj pogled po ravnici, ne previse uzbuđenja. Geteborg je studentski grad i zbog nekoliko dugačkih bulevara više podseća na Novi Sad, nego Nikoping gde mi živimo. Dunavski park mi je lepši od ovog lokalnog i dinamika života mi je bolja u Novom Sadu. Ovde je još tiše nego u Vojvodini, ali to može da bude i prednost, sve zavisi šta kome treba – naglasila je Sandra.


Ni Mladen nije imao neprijatnosti i tvrdi da je normalno prihvaćen od Šveđana. Kaže da su ljubazni kad im se obratiš za bilo šta.

- Još nisam savladao švedski, ali svi znaju engleski, pa se tako sporazumevam. Ne bih menjao Švedsku, jer ovde imam posao i to mi je osnovni motiv. Klima mi odgovara, prija mi što nije velika vlažnost, leta su lepa i nisu velike vrućine. Čak mi kao pušači, ne smeta što ni i u stanu ne smeš da pušiš. Šveđane kad pogledaš deluju hladno i nezainteresovano, kao Novosađani (smeh). Sodertelje je malo i staro mesto, asocira me na Novi Sad. Prija mi mala sredina. Svakako je prednost Švedske što imam dobro plaćen posao i mogu lepo da živim. Mana je što mi nedostaje Novi Sad i što nema spontanog druženja uz kafu, sve se unapred mora isplanirati – rekao je na kraju Mladen.


"Nemojte se bojati neuspeha!"

Kad je reč o nekim savetima za iseljenje u Švedsku, naši sagovornici su složni da je tamo lakše voditi miran, porodičan život.


Nebojša: Čitaoci moje utiske o Švedskoj treba da shvate kao vrstu nekog upitnika, a ne vodiča za snalaženje kad već dođu ovde. Svi imaju različite polazne tačke, pa sve svoje prednosti i mane stavite na papir. Meni je recimo košarka pomogla da brzo steknem švedske prijatelje i proputujem državu, pa čak postanem i trener.Treba da se zapitate koliko ste spremni da izdvojite vremena za učenje novog jezika, energije za ponovno upoznavanje sa ljudima, za eventualna razočarenja, procesuiranje pozitivnih stvari koje vam se dešavaju…Ovde se nečete obogatiti. Ima primera, ali su retki, pa je po meni materijalni motiv najlošiji izbor prilikom odluke. Dete će vam odrastati u sredini gde ga praktično sistem vaspitava i uči ga pre svega svojim pravima, ali ne i obavezama. U radu s decom, primetio sam da klinci s naših prostora imaju problem podeljenih ličnosti.S druge strane, za neki miran porodični život bez trzavica, jasno definisano radno vreme, bez potrebe da preko veze nešto uradiš i lakše savladavanje birokratije, Švedska i Geteborg mogu biti korektan izbor. Iz Geteborga postoji dobra avio veza sa Srbijom i to low cost letovima. Budite jaki i odgovorni prilikom donošenja odluka. Nemojte se bojati neuspeha. Ako ne probate nećete znati gde su vam granice mogućnosti. Ne zaboravite Janteova pravila. Srećno!




Sandra: U Švedskoj postoji čitav sistem koji radi na tome da se ljudi integrišu. Učenje jezika je besplatno. Neke stvari će vam ići lako, ali neke baš i ne. Emigrirati u stranu zemlju nosi sa sobom velike emocionalne, ekonomske i socijalne izazove. Strana zemlja i dobar standard, ne znači nužno i da je to za individuu bolje. Ljudi se prilagode, pre ili kasnije, ali materijalne vrednosti ne mogu da zamene neke druge. Pitanje koje ja stalno postavljam sebi vezano je za našu decu. Šta će njima doneti naša emigracija, kako će formirati svoj lični identitet, da li će ih zbunjivati ili ne. S druge strane individualni stav mnogo pomaže, pošto je u Švedskoj društvo individualističko. I mi polako poprimamo te osobenosti, i usvajamo te navike, hteli to ili ne. Postajemo pomalo “stranci”. Što je uostalom i u redu.




Mladen: Ko ode u Švedsku, lepo će da zarađuje ako se snađe, a većina uspe u tome. Velika je potražnja za radnicima i EU pasoš dosta znači. Svaki vlasnik firme može da vam sredi dobijanje papira ako ste mu baš vi neophodni. Procedura jeste velika, ali kad dobijete papire morate raditi za njega neko vreme, a on ne sme da vam uruči otkaz. Posle godinu dana rada u Švedskoj, imate pravo na njihovu penziju koja u tom slučaju iznosi oko 500 evra. Veći radni staž povlači i veću penziju. 

Oceni vest:
19
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Milos

    pre 338 dana i 14 sati

    zive ko bogovi, i ja bi da imam madzarski pasos..ne bi sedeo u ovoj crnoj rupi...

    Oceni komentar:
    1
    15
  • Katarina

    pre 311 dan i 16 sati

    Dosta lepo su za ovo kratko vreme opisali Svedsku.
    Ja sam isto novosadjanka i u Göteborg zivim 35 godina i sada sam penzionerka ovde.
    Volim ovu zemlju i grad i ovde ostajem do kraja.
    Ucite jezik govorno i pismeno-isplatice se.Postujte ovaj narod,sistem i zakone-isplatice se.Verujte mi na rec.

    Veliki pozzz od vase novosadjanke.

    Oceni komentar:
    1
    11
  • L0RY

    pre 241 dan i 17 sati

    Dobar tekst, sa dobrim informacijama :-)
    Imam utisak da bih se uklopila u njihov mentalitet.

    Oceni komentar:
    1
    3
Branka Bežanov sahrane bez vode Draža Mihailović jkp novosadska toplana elektrovojvodina novi sad novorođenčad jkp čistoća vremenska prognoza bez grejanja Isključenje struje Republički hidrometeorološki zavod isključenje vode JGSP "Novi Sad" novosađani četnici bebe telep raspored sahrana novi sad jkp lisje servisne informacije novi sad klinika za ginekologiju i akušerstvo Vreme u Novom Sadu Petrovaradin betanija bez struje novosadsko porodilište isključenja struje JKP Vodovod i kanalizacija