Kako živi škola dok traje obustava nastave: Kolektiv OŠ "Đorđe Natošević" aktivan, složan i misli na svoje đake

U jedinoj osnovnoj školi u Novom Sadu u kojoj je na snazi poptuna obustava nastave od 20. januara do sad, prethodnih dana odvija se mnogo toga. Iako njihovih 1.000 đaka trenutno nije u učionicama, veliki kolektiv OŠ "Đorđe Natošević", koji se sastoji od 75 ljudi, bavi se različitim aktivnostima koje su ih odlično povezale, kako bi što spremniji dočekali povratak dece.

Na dan kada je trebalo da počne drugo polugodište, 20. januara (nedelju dana kasnije nego što je planirano po školskom kalendaru) započeli su obustavu nastave koja i dalje traje, već četvrtu sedmicu.

Kako naglašavaju, bili su izuzetno složni u tome.

– Takvu odluku smo doneli glasanjem na nastavničkom veću, u jednom ogromnom procentu. Odluka je bila teška, jer su društvene okolnosti vrlo specifične, ali smo odlučili da odreagujemo. Pokrenuti stvari u prosveti nije uvek lako, ovo je prosvetarima prvi put da su se upustili u nešto ovako veliko. Nismo ni znali u šta se tačno upuštamo, samo smo znali da je odluka ispravna. U nama je proradilo ono suštinsko, a to je da smo prosvetni radnici. Odlučili smo da stanemo uz naše bivše đake, sadašnje studente, da im pružimo podršku i da damo sve od sebe da se izborimo za neko pravednije društvo – kaže Jovana Komarica, nastavnica engleskog u ovoj školi.

Ona objašnjava da je među kolegama bilo i onih koji su uplašeni zbog eventualnih posledica koje bi u budućnosti mogle da se dese, ali da su uspeli da se dogovore, uvažavajući svako pojedinačno mišljenje i strahove.

– Naša najveća snaga je to što pružamo podršku jedni drugima. Kod nas "Zajedno smo jači" nije samo floskula, već smo zaista "štit" jedni drugima – kažu nastavnici OŠ "Đorđe Natošević".

Članovi kolektiva se slažu da im je slika škole bez đaka nešto potpuno novo i tužno, što im je u jednom momentu donelo osećaj zbunjenosti i nesigurnosti, ali da u podsvesti sve vreme imaju to da znaju zašto su doneli odluku i zašto ne žele da odustanu.

– Dok smo bili u tom momentu zbunjenosti, dogodilo se nešto fantastično. Budući da smo odlučili da, bez obzira na sve, svakodnevno budemo na svojim radnim mestima, desila se ta spontana i bezrezervna podrška roditelja, koji su počeli svakog jutra da se okupljaju ispred naše škole. To je nešto najlepše što je u tom trenutku moglo da nam se desi, jer smo tada shvatili da nismo sami i da oni razumeju celu priču, kao i to da sve ovo činimo za decu – priča nastavnica engleskog.

Tako je te prve nedelje obustave krenula i međusobna razmena ideja između roditelja i nastavnika, jer su obe strane osetile potrebu za komunikacijom, što ih je, prema rečima naših sagovornika, izuzetno osnažilo. Kako kažu, shvatili su da je jedini način da istraju upravo taj duh solidarnosti, sloge i zajedništva.

– Time što nismo pozivali na nastavu (kao što u drugim školama dolazi manji procenat dece), mi smo naše đake zaštitili od bilo kakvog targetiranja, i onu decu koja bi dolazila i onu koja ne bi dolazila – ističe Jovana Komarica.

Na to se nadovezuje Lidija Šuica, nastavnica matematike, koja navodi da su svi zaključili da "petoro dece koja sede u učionici ne bi dobili nikakvu korist od toga".

– Druga važna stvar je: šta bi bilo s tom decom kasnije? Deca su se podelila, kao i roditelji. Čujemo šta se dešava u ostalim školama. Već se dešava da se na rođendan ne zovu ona deca koja idu u školu, a mi kasnije treba da napravimo zajednicu gde će oni da nastave da se druže. Jedini način da sačuvamo decu, da niko od njih ne bude izopšten, jeste ovako, a kada krenemo, krenućemo svi. Time su sačuvani i roditelji i deca – objašnjava nastavnica matematike, koja je i razrednio starešina jednom odeljenju petog razreda.

Iz ovog kolektiva napominju i da prosvetu čeka rešavanje velikih problema, kao što je deficit nastavnika iz određenih predmeta.

– Kad sam bolesna, jedva se nađe zamena. Kada je nastavnica tehničkog bila na bolovanju, ista stvar je bila. Tako je u celoj državi. Mladi ne upisuju te fakultete. Kada sam prošle godine svoje osmake pitala da li su nekome roditelji savetovali da se obrazuju za nastavnike, deca su se smejala. Do tog nivoa su dovedeni prosvetni radnici. Zato se moramo potruditi da u škole dolaze kvalitetni ljudi, ljudi koji vole da rade sa decom – naglašava Lidija Šuica.

Ipak, ove dane u školi bez učenika rešili su da ispune raznim korisnim aktivnostima.

– Nakon nekoliko dana zbunjenosti, osmislili smo da ovo vreme koje provodimo u školi bude nekako struktuirano. Počeli smo sa radionicama naših psihologa i pedagoga. Posebno smo razgovarali o tome kako nastupiti prvog dana kada krene nastava. Potom smo imali radionicu sa glumcem, gde smo se malo i opustili i puno smejali, a onda smo krenuli i sa sportskim aktivnostima. Koleginica iz druge škole držala nam je i radionicu robotike, a naš kolega likovne radionice. Zaključilli smo da smo se radeći na ovaj način mnogo više međusobno povezali i napravila se jedna jako dobra radna klima – priča učiteljica Radmila Mihalek.

Onda su organizovali veliku akciju sređivanja dvorišta, kao i uređenja unutrašnjeg prostora, kako bi đacima bilo što prijatnije kada se vrate u školu.

Od kolektiva smo saznali i to da su upriličili čajanku za roditelje koju su nazvali "Podrška nam znači", gde su se u školskom dvorištu družili i razgovarali o aktuelnim temama, a roditelji su se pojavili sa pecivom i kolačima.

– Zajedno sa našim đacima i roditeljima idemo i u protestne šetnje, pa svakodnevno pravimo i nove transparente. Imali smo i zajedničku humanitarnu akciju sa roditeljima za studente i sakupili smo 185.770 dinara, koje smo predali u Rektorat – napominju nastavnici.

Poslednjih dana njihova pažnja najviše je usmerena ka tome kako će se nastaviti školski dani kada počne nastava.

– Svakog dana imamo sastanak, gde se posebno koncentrišemo na to kako ćemo da nadoknadimo propušteno gradivo. Svi smo se pokrenuli i nešto radimo – konstatuje učiteljica Radmila.

Oni dodaju da roditelji ne treba da brinu, jer su nastavnici dovoljno iskusni da umeju da razdvoje bitno od nebitnog, te da će decu postepeno uvesti u nastavni proces. U jedno su uvereni, a to je da će se gradivo sigurno nadoknaditi.

– Posebno vreme ćemo posvetiti našim osmacima, koje već za tri i po meseca čekaju prijemni ispiti – naglašavaju oni.

Kažu da im u školi fale deca, da sve ovo čine zbog njih i ni u jednom trenutku to ne gube iz vida.

– I ovo će proći. Treba nastaviti dalje zajedno, a kad uđemo u zbornicu, moći ćemo jedni drugima da pogledamo u oči – poručuju iz "Đokine" škole.

U prethodnima danima rodila se i ideja da zajednički naprave mural na zgradi škole, a sadržaće i njihov moto koji glasi "Škola koji crta osmeh na lice".