Kakva Ženska: Hrabre žene koje su Srbiju promenile nabolje

Kakva Ženska! je kolekcija priča o ženama koje su polako menjale naše društvo sa svoje dve ruke, sa svojim idejama, inicijativama i rečima. Ukrako, u pitanju su priče o progresivnim ženama bez kojih borba za žensku ravnopravnost kod nas ne bi mogla ni da se zamisli, a danas pričamo sa njihovim autorkama.

Prva srpska ministarka Mitra Mitrović, arhitekta Jelisaveta Načić, glumica Ljubinka Bobić, književnica Isidora Sekulić, partizanka Sonja Marinković. Sve su to žene koje su verovale u opšte pravo i u napredak i ostavile neizbrisiv trag u istoriji naše zemlje, ali i celog Balkana. Međutim, kako to prečesto biva, javnost sa njihovim likom i delom nije dovoljno upoznata, pa čak i kad se radi o ženama po kojima se nazivaju ulice i škole. No, dve mlade Novosađanke potrudile su se da priče o njihovim podvizima na jedinstven način ožive i ponude ih nekim novim čitaocima. Tako je nastao blog Kakva Ženska!.

Ilustratorka Sonja Bajić i sociološkinja Jelena Mitrović startovale su ovaj projekat pre svega nekoliko meseci po uzoru na jedan već postojeći blog koji je govorio o progresivnim ženama iz celog sveta. Koncept je sasvim jednostavan - dok prva piše tekstove o ovim inspirativnim ženama, druga crta njihove portrete. Nakon tri meseca priprema, blog je počeo sa radom 8. marta, na Međunarodni dan žena i od tada se svakog utorka na blogu objavljuje po jedna nova priča. Plan je da se ukupno objave 52 priče i da se tako simbolično zaokruži čitava godina, a svaki tekst se prevodi i na engleski jezik.

Jelena Mitrović i Sonja Bajić

O samim počecima rada na jednom ovako zahtevnom i društveno angažovanom projektu pričala nam je Sonja, inače arhitekta koja u projektu učestvuje iz "dalekog" Pariza:

- Lepo je podsećati na priče fenomenalnih žena koje su pomalo nepravedno skrajnute, te se obično ne pojavljuju u udžbenicima. Naš interni dogovor je od samog starta bio da pišemo o ženama koje su važne za istoriju Srbije a koje su živele u 19. i 20. veku. Pokušale smo na početku da idemo šire, ali je i ovo vrlo izazovno jer je neophodno naći verodostojne izvore i informacije, fotografije i detalje. Napravile smo neki inicijalni spisak koji je pod konstantnom doradom, jer što više radiš to imaš više informacija  i u međuvremenu su se pojavile brojne žene koje su nas oborile s nogu svojim inicjativama, a koje nisu bile na prvobitnom spisku. Uz to, uvek pozivamo publiku da nas podsete na nekoga ko je njih inspirisao i o kome bi voleli da čuju. Naše priče su vrlo informativne, naročito ako uzmete u obzir da se većina žena o kojima pišemo nalaze u sferi nepoznatog, te mislim da je važno raditi ovako nešto.

Budući da Sonja kao ilustratorka već stoji iza dva uspešna web projekta (u pitanju su blogovi 100daysofparis i carbonara for breakfast), sa njom smo popričali i o tome koliko je zahtevno preneti tako bitne likove "na platno" i u čemu leže najveći izazovi ovog projekta:

- Ovaj projekat oduzima puno vremena ali je inspirativan i od početka smo znale u šta se upuštamo. Za svaki crtež mi je potrebno oko četiri sata, a izazovni su u pogledu toga što postoji jako malo fotografija tih žena o kojima pišemo. Kada nađem pravu pozu i pravi izraz za svaku onda mašta kreće da radi svoje. Moj omiljeni deo je kombinovanje boja odeće, nakita, motiva i oblika na haljinama i bluzama. Zanima me kakav bi karmin stavile. Kakva je bila moda u vreme kad su one živele. Razmisljam kako bi one volele da ih prikažemo i  nadam se da bi bile zadovoljne.

Iako se objavljuje na intrenetu i što se u smislu promocije u velikoj meri oslanja na društvene mreže, ovaj projekat je zanimljiv i po tome što se njegovi izvori nalaze isključivo u štampanoj literatruti. Autorka tekstova, Jelena, objašnjava zašto se odlučila baš na takav korak:

- Za pisanje koristim isključivo štampanja izdanja, od biografskih knjiga do enciklopedija, a na sajtu dopunjavam spisak literature koju koristim pri svakom objavljivanju. Meni lično je ovo jako bitno, jer ako hoću da cela stvar bude ozbiljna ne mogu da se oslanjam na internet na kojem zaista svašta može da se pročita. Tokom istražuvanja mi se neretko desilo da na internetu naletim na gomilu informacija koje su nepotvrđene i preuveličane, a da ne spominjem kako o nekim ženama uopšte ne postoje informacije na internetu, ili postoje neke šture priče na portalima na kojima ne bih čitala ni meteorološku prognozu, a kamoli biografije. Dakle, knjige koristim jer mi je krajnji cilj da plasiram tačne i istinite informacije. 

Autorke naglašavaju da ne postoji jasno definisano pravilo po kojem one biraju žene o koje će predstaviti i da se, u suštini, radi o njihovom ličnom izboru. Ipak, osnovni kriterijum kojeg se pridržavaju je da se na njihovoj listi nađu isključivo progresivne, hrabre, odvažne feministkinje i levičarke. Na pitanje da li su tokom temeljnog istraživanja naišle na poneke iznenađujuće podatke o ženama koje su ušle u njihov izbor, Jelena odgovara:

 - Mislim da mogu slobodno da kažem da nas kod svake pojedinačne priče neki podatak iznenadi. Pišemo o ženama koje su morale da se izbore da upišu a potom i završe fakultet, da se izbore za svoju karijeru, koje su bile predmet šikaniranja i omalovažavanja, ali nisu odustajale. Zatim o ženama koje su išle u rat, organizovale ustanke protiv okupatora, bile na čelu progresivnih akcija, radničkih štrajkova i slično.. To su stvari koje te iskreno fasciniraju kada samo pokušaš da zamisliš kako je sve izgledalo i kakvu su hrabrost takve žene imale u sebi. Naravno, ima i neprijatnih iznenađenja. Uskoro ćemo objaviti priču o jednoj od najznačajnijih feminstkinja i aktivnoj socijalistkinji s početka 20. veka, koja je u vreme Drugog svetskog rata imala neobjašnjiv ideološki preokret i zastupala nacističke ideje. Ovako nešto se gotovo i ne može naći u člancima o njoj na internetu, što je još jedan razlog zašto za literaturu uzimam samo štampana izdanja. Tokom priprema susretale smo se i sa ženama koje su imale regresivne stavove i postupke, i takve se neće naći na našem sajtu samo zbog toga što su žene.

Razgovor sa autorkama završavamo pitanjem šta uopšte znači biti progresivan u vreme kada to nije bilo moderno.

- To znači da su te žene i devojke  bile progresivne u vremenu i društvu u kojem su kretale od nule i koje nisu imale gotovo ništa što se danas podrazumeva. To šta su one radile u vreme u koje su živele je bilo (pre)progresivno, i ne samo da nije bilo moderno, nego je u većini slučajeva bilo i nepoželjno. Možda je pomalo i teško to pojmiti iz današnje vremenske perspektive. Kada vidite kroz kakve neprilike, opstrukcije, zabrane i slično se većina njih samostalno probijala, to je zaista fascinantno – kaže Jelena, dok se Sonja nadovezuje na njen odgovor:

- Taj moto je za nas vrlo bitan. To je ono na šta mi pokušavamo da obratimo pažnju u svakodnevici, ali i da inspirišemo ljude da i oni obrate pažnju... Na male ljude koje čine dobra dela, koji puno rade i koje se trude da se odupru nekim svakodnevnim tokovima „jer je tako lakše”. Biti progresivan znači raditi za sebe i druge, verovati u opšte dobro i u ljudska i manjinska prava, braniti manjeg i slabijeg od sebe, braniti pravo izbora i znati reći “ne” kada je to neophodno - a često jeste. Ovim projektom mi želimo da slavimo žene koje pomeraju granice nabolje.

Blog Kakva Ženska! možete pratiti putem njihovog web sajta, na Fejsbuku i na Instagramu.