Kakve će biti penzije kod nas u budućnosti

Kakve će biti penzije kod nas u budućnosti

Najveća vrlina penzija je što su redovne. S obzirom na to da je svaka peta u rasponu od 10.000 do 15.000 dinara, teško bi se moglo reći da je korisnicima i dovoljna. U Srbiji je 1,7 miliona penzionera, koji u proseku mesečno primaju malo više od 23.000 dinara. Gledajući svoje roditelje, mnogi bi rado da se osiguraju za stare dane. Realnost je da je polovina mladih bez posla, a dobar deo onih koji imaju posao saživeo se i sa debelim "minusom" na računu.

Ako je za utehu, ekonomisti demantuju crne slutnje pesimista da današnji radnici neće doživeti državne penzije. Kažu, dokle ima države, biće i penzije. Drugo je pitanje koliko će PIO fond biti izdašan.

- Penzioneri će se finansirati međugeneracijskom solidarnošću, ali će iznosi penzija u odnosu na plate još padati - kaže za "Novosti" Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Trenutno prosečna penzija čini 55 odsto prosečne plate. Procena je da će za dvadesetak godina ona biti na nivou od 40 do 45 odsto plate. Ako imamo privredni rast, rašće i prosečna plata, pa će i penzije biti veće. U Nemačkoj su sada penzije na nivou od 45 odsto zarade, ali je to jaka ekonomija i ta penzija je adekvatna. U svakom slučaju i pored penzije, treba poručiti ljudima da svi koji mogu već sada počnu da štede za starost.

Oni koji mogu da "šparaju", biraju između ulaganja u privatne penzione fondove, životno osiguranje, banke ili berzu. Altiparmakov savetuje da se pre odluke dobro raspitaju koji su rizici svakog od ovih načina štednje. Ulazni trošak u penzione fondove je tri odsto, a godišnji troškovi upravljanja su dva odsto.

- U banci su uslovi jasni. Životno osguranje je negde između banke i penzionog fonda - kaže Altiparmakov. - Ko baš reskira, on bira investicije na berzi. U svetu već postoji i sistem koji se zove obrnuta hipoteka. Stariji ljudi svoje stanove prepišu banci ili osiguravajućem drštvu. U njemu žive do kraja života, a banka ili društvo im isplaćuje penziju.

U našoj zemlji doprinose u privatne penzijske fondove uplaćuje ukupno 185.560 ljudi, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Postoji ukupno sedam dobrovoljnih penzijskih fondova koji trenutno upravljaju imovinom vrednom 30,06 milijardi dinara. Svaki korisnik na računu u proseku ima 161.550 dinara. O penziji misle najviše građani stari od 40 do 49 godina.

- Kao i svuda, tako i u Srbiji mladi prirodno nisu u velikoj meri usmereni na daleku budućnost, a samim tim ni na štednju za starost, pa najveći broj ljudi koji štedi u privatnim penzijskim fondovima ima više od 40 godina - kaže Nataša Marjanović, direktor društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima "Đenerali". - Ukoliko je potrebno slikovito opisati prosečnog člana privatnog penzijskog fonda: u Srbiji bi to bio zaposleni muškarac, sa nešto više od 40 godina koji u penzijskom fondu štedi od 2008. godine.

Ni svi sadašnji penzioneri, podseća nas Nadežda Satarić, iz nevladine organizacije "Amiti", koja se bavi najstarijom populacijom, nisu u problemima. Stariji ljudi očuvanog zdravlja, koji imaju solidna finansijska primanja, skladne porodične odnose, nisu u nekim velikim problemima.

- Nemali broj starijih ljudi se, međutim, i te kako suočava sa problemima - dodaje Nadežda Satarić. - Posebno neki od onih 200.000 starijih koji nemaju redovne lične izvore primanja, ili oni koji žive sa penzijama nižim od 10.400 dinara. I njih ima oko 200.000, a nemaju ili ne mogu se osloniti na članove porodice da im pomognu. Većina tih ljudi baš živi u dubokom siromaštvu.

I sadašnji penzioneri su nekada štedeli. Hiljade ih je preko noći ostalo bez novca. Svaka investicija i danas nosi dozu rizika. Zato je mnogima prva opcija - ulaganje u decu. Penzije su, pojašnjavaju ekonomisti, odgovor društva na industrijsku revoluciju. Dotad, a kod mnogih i dalje, o starima su brinuli potomci.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan