KCV: U Vojvodini više od 6.000 ljudi godišnje doživi moždani udar

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila 29. oktobar za dan borbe protiv moždanog udara.

Moždani udar treći je uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu. Od posledica moždanog udara trećina bolesnika umire, trećina ostaje s trajnim invaliditetom, a samo jedna trećina vraća se ranijim aktivnostima – kaže se u saopštenju Kliničko centra Vojvodine

Godišnje u Srbiji moždani udar doživi 20.000 do 25.000 ljudi, od čega 6.000 do 7.000 samo u Vojvodini. Iako je ranije moždani udar bio rezervisan za stariju populacije, poslednjih godina je pojava moždanog udara sve češća kod mladog, radno aktivnog stanovništva, što predstavlja ogroman socio-ekonomski problem.

Moždani udar može biti, ishemijski koji je znatno češći i nastaje usled začepljenja moždanog krvnog suda ugruškom ili hemoragijski, koji nastaje usled pucanja moždanog krvnog suda. Oba mehanizma dovode do oštećenja dela mozga, a krajnja posledica su različiti neurološki poremećaji i invaliditet.

Moždani udar se ipak može i lečiti i sprečiti, ako se pravovremeno preduzmu odgovarajuće mere.

U lečenju akutnog moždanog udara, najbitniji faktor je vreme. Umesto izreke "vreme je novac", za neurologe važi geslo "vreme je mozak". Terapija koja se dobije u prvih nekoliko sati od nastanka moždanog udara može spasiti život ili ublažiti posledice kod bolesnika. U lečenju ishemijskog moždanog udara svaki minut je dragocen, odnosno što se lečenje započne ranije, šanse za oporavak su veće.

To znači da je kod pacijenata potrebno prepoznati simptome moždanog udara i odmah pozvati službu hitne medicinske pomoći. Simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar su naglo nastala oduzetost i utrnulost jedne polovine tela, smetnje govora, vida, vrtoglavica i nestabilnost pri hodu, glavobolja praćena mučninom i povraćanjem...

Službe hitne medicinske pomoći treba da daju prioritet u zbrinjavanju ovih pacijenata i da ih što pre transportuju u najbliže ustanove, gde postoje uslovi za neurološki pregled, sprovođenje hitne dijagnostike i adekvatno lečenje moždanog udara. U daljem zbrinjavanju u takvim ustanovama neophodna je perfektna uigranost multidisciplinarnog tima koji čine neurolozi, radiolozi, medicinski biohemičari, medicinski tehničari, a ponekad i anesteziolozi, neurohirurzi, kardiolozi i vaskularni hirurzi.

Ukoliko je moždani udar nastao usled začepljenja moždane arterije primenjuje se trombolitička terapija koja razlaže urgušak ili se vrši mehanička ekstrakcija ugruška, što dovodi do ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz prethodno začepljen krvni sud. Time se može sprečiti nastanak potencijalnog oštećenja mozga, odnosno može doći do povlačenja neuroloških simptoma. Ukoliko se radi o hemoragijskom moždanom udaru, agresivno lečenje krvnog pritiska, u prvim satima takođe poboljšava ishod.

U Kliničkom centru Vojvodine godišnje se leči oko 1.000 pacijenata sa moždanim udarom, a još dodatnih 500 se pregleda. Pacijenti se najpre pregledaju u Urgentnom centru, gde se sprovodi hitna dijagnostička obrada i gde se deo pacijenata hospitalizuje, posebno pacijenti sa akutnim moždanim udarom. Iz Urgentnog centra pacijenti sa moždanim udarom se upućuju ili premeštaju na Kliniku za neurologiju, gde nastavljaju lečenje i ispitivanje. Potom se pacijenti koji se ne oporave, upućuju na Kliniku za medicinsku rehabilitaciju ili u druge regionalne rehabilitacione centre.

Nastanak moždanog udara se može i sprečiti ukoliko se na vreme prepoznaju, otklone i leče faktori rizika koji do njega dovode. Najznačajniji faktori rizika su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, aritmije i druga srčana oboljenja, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost. Otklanjanje i lečenje ovih faktora zahteva stalnu edukaciju stanovništva, za šta je neophodan koordinisan rad ustanova javnog zdravlja, kliničkih centara, opštih bolnica i domova zdravlja sa činiocima lokalnih samouprava na terenu. 

Do tada, potrebno je da svako od nas brine o sopstvenom mozgu. Našem mozgu možemo pomoći svakodnevnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom, izbegavanjem štetnih navika, pozitivnim mislima, novim idejama i vedrim raspoloženjem.

TROMBOLITIČKA TERAPIJA se u Kliničkom centru Vojvodine primenjuje od 2008. godine, a procenat pacijenata koji prime trombolitičku terapiju je oko 5%, što je i dalje jako malo. Zahvaljujući savremenim tehnološkim mogućnostima i upotrebom telemedicine i drugim centrima u Vojvodini je, do sticanja neophodnog iskustva u primeni ove terapije, pružana stručna pomoć neurologa Kliničkog centra Vojvodine. Danas su u KCV u mogućnosti da pacijentima sa akutnim ishemijskim moždanim udarom primene i mehaničku ekstrakciju tromba iz krvnog suda, što je najsavremeniji način lečenja ovih pacijenata.