"KETERING RELJANOVIĆ": Od slanih rolata i takitosa, preko mesa iz smokera, do morske ribe

Naši čitaoci su ih izglasali za najbolji ketering u Novom Sadu, naglašavajući da su "za klasu ispred drugih". Najviše im se dopada širok izbor jela, ali i njihova ozbiljnost u poslu i činjenica da uvek ispoštuju dogovor. Iz tog razloga smo ih posetili, sa željom da vas bolje upoznamo sa njima i vidimo po čemu se to oni razlikuju od zaista mnogobrojnih keteringa u našem gradu.

Zlatko Reljanović je Novosađanin koji za sebe kaže da je pola Lala – pola Rus. Interesantno je da se kuvanjem bavi od svoje 13. godine, kad je sa mlađim bratom počeo da ostaje sam kod kuće. Još tada se trudio da njihovu mamu dočeka ručak kad dođe s posla. Tako je već do svoje 15. godine savladao dobar deo tradicionalne vojvođanske kuhinje. Od 1993. do 2000. godine radio je uporedo u diskoteci "Paradiso" kao šanker i kao kuvar u više renomiranih novosadskih restorana, kao što su "Bata Pežo", "Porto", "Aleksandar", "Zeppelin", "Balkan Expres", "Karaš"... Potom je otvorio firmu koja se bavila promocijama brendova hrane i pića, a nakon toga se 10 godina bavio distribucijom kafe.

Napokon, od 2010. godine počinje da se bavi keteringom, najpre iz hobija, da bi to ubrzo preraslo u ozbiljan posao.

– Prvo sam krenuo vrlo stidljivo, radio sam svega pet, šest vrsta proizvoda, kao što su mini burgeri, mini sendviči kiflice, sve od domaćeg testa. To je krenulo jako dobro i video sam da se ljudima sviđa. Vremenom sam proširivao ponudu, i sad pravimo i meso iz smokera, meso ispod sača, meso sa ražnja, roštilj, morsku ribu (tuna, losos)... Sve bude servirano kao sitni zalogaji, tzv. finger food – kaže Zlatko za portal Moj Novi Sad.

U međuvremenu je zaposlio još jednog kuvara i jednog pomoćnika, a limit preko kojeg ne želi da prelazi je količina hrane za do 200 osoba, jer ne želi da izgubi na kvalitetu.

– Ubedljivo najviše mi naručuju moje domaće suhomesnate proizvode (suvi, vrat, pečenicu, kulen, kobasicu, slaninu). Takođe, nijedna jedina proslava ne može da prođe bez slanih torti i rolata, tortilja (pileća ili mexico), takitosa... Kiflice sam izbacio, ali radim domaće kroasane – nabraja novosadski kuvar.

Ipak, specifičnost njegove kuhinje je meso iz smokera, koje ne radi niko drugi u gradu, kao i ražnjevi i sačevi. Jedan od specijaliteta iz smokera je i drpano prase (meso u listićima), uz šta se služi punjeni krompir i džem od luka, a naš sagovornik kaže da ko to jednom proba, više ništa drugo ne naručuje.

– Što se mesa sa roštilja tiče, mogu da se pohvalim da radim sam svoj teleći ćevap, uštipak i kobasicu, od čistog, kvalitetnog mesa, bez aditiva. Sve se dostavlja u toplim posudama, sa grejačima – ističe Reljanović.

Najviše mu naručuju za dečije rođendane, svadbe, slave, pa i daće.

Na pitanje šta misli zašto su baš njegov ketering Novosađani izglasali kao najbolji u gradu, kaže da se i sam vrlo prijatno iznenadio, jer smatra da postoji puno dobrih ketering kuća u Novom Sadu.

– Zahvaljujem svima koji su glasali za mene, i sam sam se uverio u anketi da me je pomenulo puno ljudi koje ne poznajem, dakle, nisu moji prijatelji, već ljudi koji su negde probali moju hranu. Mislim da je moja prednost što nema mnogo keteringa u gradu koji imaju sve na jednom mestu. Verujem da im je značajno i to što mi se nijednom nije desilo da sam sa nekom porudžbinom zakasnio, da se nekom nisam javio ili da nisam odneo porudžbinu – zaključuje on.

Dodaje i to da je kod njega uvek sve sveže, pa makar morao da ide u kupovinu svakog dana, jer, kaže, ono što sam ne bi pojeo, to neće pripremiti ni svojim kupcima.

I pored toga što ima pune ruke posla, Zlatko Reljanović ne zaboravlja na humanost, pa neretko pošalje hranu ljudima za koje zna da su na rubu egzistencije. Sarađuje i sa udruženjem "Obrok za porodicu", a donira i hranu udruženjima koje brinu o životinjama. Takođe, njegovi specijaliteti su se prodavali i na humanitarnim bazarima kada se skupljao novac za bolesnu decu.