Kod Joce Ajkule na gajbi: Gift će dovesti publiku do pulsirajućeg vrhunca!

Novosadski bend Gift stekao je popularnost kao cover bend koji na svojim nastupima pretežno svira stvari koje su obeležile britpop i nju vejv muziku. Nedavno su promovisali autorski singl “Mona”, a 10. oktobra, posle kraće pauze, nastupaju pred ovdašnjom publikom u klubu Quarter.

Da bismo proverili kako teku pripreme za koncert, koji će po njihovim rečima “dovesti publiku do pulsirajućeg vrhunca”, zaputili smo se ka gajbi frontmena Gifta, Jovana Joce Matića, poznatog i kao Joca Ajkula.

U stanu u centru grada zatičemo kompletnu ekipu Gifta, jedno novo lice i jednu bocu tekile. Doduše, polupraznu ili polupunu, zavisi kako gledate na stvari.

Smestili smo se na sofu u dnevnoj sobi. Dok je sa laptopa dopirao umirujući glas Elizabet Frejzer i stihovi kultne pesme Massive Atack-a “Teardrop”, a Olmeca klizila niz grlo, pitali smo Jocu šta novosadska publika može da očekuje od Gifta u subotu?

-  Od samog početka mi smo bend koji stalno teži da bude sve bolji i bolji. Ako smo glamur, bićemo još glamurozniji, ako sviramo glasno, moćno, bićemo još moćniji. Imaćemo dosta novih pesama koje Novosađani nisu čuli. Ono što je bitno, jeste to, da mi uvek donosimo novu, svežu energiju, a to će se desiti i ovog puta. Mislim da je za to zaslužno naše iskustvo i to što svaki član benda sada živi rokenrol. To će se osetiti.

Da li ćete nas, nakon "Mone", iznenaditi premijerom neke nove autorske pesme?

- Sledeći spot bi trebao da izađe u novembru. Numera se zove "Divan san", a album se zove "Dreamoscope". Posle Nove godine biće autorskih koncerata, a što se tiče subote još nismo sigurni. Može se reći da pored toga što smo party bend, sada postajemo nešto drugo. Imali smo taj edukativni značaj, ali sada je došlo vreme da pokažemo šta imamo da ponudimo. Mislim da će to značiti ne samo nama, nego i mladim ljudima koje smo uspeli da okupimo.

Promenili ste basistu. Umesto Zlatomira Gajića tu je sada Kubanka Njuvis Sabournin. Otkud ona u celoj priči i šta očekuješ da će doneti bendu?

- Imali smo veliku audiciju sa 13 kandidata, od kojih je prošla devojka. Birali smo basistu po energiji. Mi smo bend koji podrazumeva određeni profesionalizam u sviranju, izvođenju, pojavljivanju, ali ima jedna druga stvar koja se zove "modžo" benda, koju ima retko koji bend na svetu. Mislim da taj začin možemo da dobijemo sa još jednim članom. Njuvis je jedna fantastična devojka koja sa toliko prirodnog talenta ulazi u sve ovo, kao da je oduvek bila sa nama. Jedan odličan spoj energije, spiritualnosti, dobrog sviranja, dobrog stajlinga. Nama je iskrenost jako bitna.

Pored Novog Sada nastupate i po drugim gradovima u Srbiji. Da li možeš da izdvojiš neki nastup koji ti je ostao duboko zapisan u sećanju?

- Svaki grad ima svoj specijalni nastup koji mi pamtimo. Trenutno mi pada na pamet nedavna svirka u Zrenjaninu gde smo postigli osećaj rokenrola koji je meni bio dalek i možda nedostižan 80-tih. Sve je ličilo na osamdesete, neka magija se desila. Ta magija nije bila samo iz nas, mislim da je to bila magija koja dolazi od ljudi koji žele da im se tako nešto dogodi. Nije stvar da li smo se te noći mi osetili kao zvezde... Jesmo, osetili smo se kao zvezde, ali desilo se nešto u vazduhu, neka neproživljenost, neka rupa u našem odrastanju koju smo te noći uspeli da začepimo.

Dugo si boravio u Londonu. Daj nam neki uvid u tamošnju klupsku scenu.

- Izgleda dosta slično kao u Beogradu. Tu su i dobre i loše strane. Postoji jedna indiferentnost publike koja je zasićena raznim nastupima. Mi imamo sreću da nudimo jedan proizvod koji je potpuno drugačiji i zbog toga smo tretirani kao drugačiji od strane publike. Isto to se moglo desiti i u Londonu. Ja nisam video nikakvu razliku u impresiji publike između Engleske i Srbije. Znam da se razlikuje sistem svirki između Beograda i Novog Sada, i Beograda i Londona. Beograd i London imaju sličnosti, ali Novi Sad ima neku drugačiju formu. Novi Sad je teži, ali ako zamislimo da smo mi, recimo, neki Mančester u Srbiji, kažu da ako uspete u Mančesteru onda ste uspeli u celoj Engleskoj.

Kako ti izgleda novosadska scena danas? Možeš li da je uporediš sa početkom devedesetih kada si počinjao sa Seven Sisters?

- NS scena je uvek bila odlična i jedinstvena, autentična. Problem Novog Sada je što obožava mediokritet. Dobar, srednji standard. Ne postoji niko ko je lošiji u Novom Sadu. Zbog toga se javljaju ekstremi. Pojedini ekstremi koji se izbore za mesto pod suncem. Pričamo o Obojenom programu, Ateist repu, pa čak i o Zbogom Brus Li. Sve su to ekstremi. Trenutno smo u fazi krize koja jeste finansijska, ali i kulturološka. Mi, kao bend, to ne osetimo jer oko sebe okupljamo odane istomišljenike, ali se ta kriza itekako oseti kada se prođe ulicom.

Da li ovdašnja  publika voli britpop?

- Skriveno ga voli. Mnogo britpopera traži razlog da sedi kući. Verujem da će ova svirka da ih izvuče napolje. Publika je mešana. Kao što je danas neverovatno videti tinejdžere pankere ili metalce na ulici, tako je i britpopere teško videti među mlađom populacijom.

Ako postoji jedna stvar, a tiče se muzike, koju bi iz Londona doneo ovde, i jedna stvar koju bi iz Novog Sada preselio tamo, šta bi to bilo?

- Ovde bih voleo da implementiram posvećnost i sistematičnost u radu na muzici. Bendovi ovde jesu talentovani, ali su haotični. Potreban im je sistem u kojem se kreću. Potreban je cilj i ostvarivanje cilja. Ta neka neopragmatičnost koja se pojavljuje u muzičkoj industriji ima dobre i loše strane. Nama je potrebna, ali je potrebna zato što je ovo jedan nekontrolisan i lep haos. Ono što je dobro u našoj publici je to, što je manje fragmatična nego engleska, koja stalno gleda dobre svirke i ne vidi da je neki bend deset puta bolji od prethodnog. Ovde se to oseti. Postoji žeđ za senzacijom. Ono što ja lično želim publici odavde, jeste da se nikada ne zasiti, jer se zabavlja bolje od svih drugih. I stranci se iznenade kada dođu ovde. To je stvarno tako. Znam kad smo izlazili u Londonu, nije to tako fascinanto. Sve vizuelno izgleda izuzetno, ali sam osećaj na nekom koncertu ili žurki nije tako jak kao ovde jer se publika ne otvori tako lako.

Sem Joce, i nove basistkinje, Gift čine i Olivera Budošan (klavijature), Miloš Stojanović (bubanj) i Dejan Toškov (gitara)

Miloš je već dve godine tu. Pitali smo ga kakva je atmosfera u bendu i da li je Jocina reč zadnja?

- Što se tiče atmosfere,ona je uvek pozitivna. Ukoliko imamo nekih problema uvek se trudimo da ih prevaziđemo zajedno i pozitivno prođemo kroz muke. A što se tiče zadnje reči, svi učestvujemo u donošenju odluka, ali ipak prepuštamo iskusnijima da stave tačku.

Olivera je do sada bila jedina devojka u ekipi. Interesovalo nas je kako ona vidi dolazak nove članice?

-- Sigurna sam da će doneti neku novu energiju. Ona je kao šlag na torti. Inače, izbor novog basiste nije bio nimalo lak. Konsultovali smo astrologa, vozača, tonca, PR, našu organizatorku, Jocinog kuma, i tek onda smo odlučili da izaberemo Njuvis iako nam je od starta bila favorit.

Njuvis kaže da se u Gift zaljubila na prvi pogled.

– Čim sam ih videla na jednoj svirki bili su mi interesantni. Gledala sam ih na stejdžu i pomislilila: „Vauuu, ovi ljudi su jako interesantni“. Ali tek kada sam ih upoznala, shvatila sam koliko su pozitivni i sjajni. Osećam se kao kod kuće, i sada mi samo preostaje da radim i da budem još bolja.

Da li si već sarađivala sa nekim bendovima iz Srbije i da li možeš da ih uporediš sa Giftom?

- Pre Gifta svirala sam sa  jednim afrobit bendom. To je bilo jedno interesantno iskustvo jer sam do tada svirala samo kubansku muziku. Ovde je veća posvećenost poslu, mada posao nije prava reč.

Kako ti se čini Novi Sad?

- Novi Sad je odličan! Za razliku od Beograda koji je brz, ovde je sve opuštenije i ima toliko toga da se vidi. Obožavam ovaj grad i ove ljude.

Poruka za publiku koja planira da dođe u subotu?

- Šljokice na dekolteu, šljokice na licu, šljokice na nogama, šljokice u glavi, i puno pozitivne energije.

Jocin izbor:


Bret Anderson ili Džarvis Koker?

- Bret Anderson.

Dejv Gahan ili Dejmond Albarn?

- Dejv Gahan.

Ian Kurtis ili Nik Kejv?

- Nik Kejv.

Bernard Samner ili Šon Rajder?

- Bernard Samner.

Ian Braun ili Noel Galager?

- Ian Braun.

Dejvid Bouvi ili Morisi?

- Nema odgovora!

Autor teksta: Gojko Kekić