Koje promene će se desiti u vašem organizmu ako prestanete da jedete hleb?

Koje promene će se desiti u vašem organizmu ako prestanete da jedete hleb?

Hleb je namirnica koja je važna za organizam i utiče na naše zdravlje, ali za one koji pokušavaju da smršaju ili za osobe koje boluju od dijabetesa njegovo konzumiranje može biti kontraproduktivno.

Bez obzira da li smo prestali da jedemo rafinisane žitarice, žitarice celog zrna ili ugljene hidrate, učinci mogu da variraju. Od odličnih i potpuno očiglednih, pa do nekih koji i nisu baš tako sjajni. Stil.kurir navodi osam promena koje bi doživelo naše telo u ovom slučaju.

Gubitak kilograma

Kada smanjimo unos ugljenih hidrata, najpre primećujemo gubitak kilograma. Ali, nismo izgubili masnoću, već težinu vode koja se nakuplja u organizmu. Kada su ugljeni hidrati u telu u obliku glikogena, svaki gram hrani tri do četiri puta svoje težine u vodi. Kako odustanemo od ugljenih hidrata, telo počinje da troši zalihe glikogena, te se gubi velika količina vode.

Osećaj prividnog gripa

Kako bi telo iskoristilo mast kao gorivo, ona se najpre mora razgraditi na male komadiće koji se nazivaju ketoni. Povišenje ketona uzrokuje zadah, suva usta, umor, slabost, vrtoglavicu, nesanicu i mučninu. Imamo osećaj kao da nas je uhvatio virus. Telo se polako prilagođava da funkcioniše na ketonima, te prestajemo da se osećamo loše, ali oni telu još uvek nisu omiljeni izvor energije.

Povećana potreba za slatkišima

Prerađeni šećeri podižu vrednosti šećera do velikih razmera da bi se ubrzo naglo spustila. Na taj način se aktivira centar za zavisnost u mozgu vodeći ka stalnoj žudnji za slatkišima. Ako konzumiramo hranu bogatu vlaknima nivo šećera možemo da održimo stabilnim i smanjimo potrebu za slatkim.

Srčane bolesti

Rizik od srčanih bolesti može da pada ili raste. Ta velika razlika zavisi od toga koju vrstu žitarica prestajete jesti. Studija objavljena 2014. u "PLOS ONE" našla je da rafinirani šećeri podižu nivo masnih kiselina u telu koje povećavaju rizik oboljevanja od srčanih bolesti i dijabetesa tipa II. S druge strane, celovite žitarice poboljšavaju nivo holesterola i smanjuju rizike pojave srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti i dijabetesa tipa II.
 

Osećaj tromosti

Žitarice celog zrna su bogate gvožđem, magnezijumom i vitaminom B, koji su svi važni za održavanje nivoa energije, a mnogim ljudima već ionako nedostaje magnezijuma. Osim toga, kako su ugljenI hidrati telu omiljeni izvor energije, njihov nedostatak usporava sve ćelije u telu.

Neredovna probava

Žitarice celog zrna igraju najvažniju ulogu u tome koliko smo vlakana uneli hranom. Istraživanje u Americi pokazalo je da 92 odsto odraslih hranom ne unosi dovoljno žitarica. Vlakna pomažu da stabilizujemo vrednost šećera, a smanjuju i rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti. Osim toga, pomažu rad probave i pražnjenja creva.

Razdražljivost

Ugljeni hidrati, celoviti ili rafinisani, povećavaju serotonin u mozgu. Kada prestanemo da jedemo zdrave žitarice i naše raspoloženje se menja.
 

Niži nivo energije 

Smanjenjem ugljenih hidrata opada energija, u telu se smanjuje i nivo uskladištenih ugljenih hidrata pa pada i sposobnost vežbanja, a rezultati treninga su slabiji.

Oceni vest:
2
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan