Kokan Mladenović: Ovoliko zlo mora biti ugušeno u krvi, ’90-te su došle na naplatu

Kokan Mladenović: Ovoliko zlo mora biti ugušeno u krvi, ’90-te su došle na naplatu

Kokan Mladenović, jedan od „najproblematičnijih“ pozorišnih reditelja u nas, spada u one retke umetnike čiji bezmalo svaki javni nastup izazove lavinu komentara, osuda, simpatija, ali koji, dakako, očigledno ne ume ni publiku, ni kolege, a često ni „strukture“, da ostavi ravnodušnim.

Novosađani su ga nedavno videli u Srpskom narodnom pozorištu, gde je, u okviru 42. INFANTA, odigrana njegova predstava „Dogvil“, rađena u koprodukciji Mikser Housea, novosadskog SKC-a, Doma omladine Pančeva i Marka Grubića. Mladenovićeva adaptacija istoimenog filma Larsa fon Trira najdirektnije i najneposrednije je okrenuta oštroj i sirovoj kritici bezmalo svih segmenata današnjeg srpskog društva. U intervjuu za portal mojnovisad.com, reditelj govori o bolestima koje živimo, o „telepromptovanju“ onih koji nas kroz istoriju vozaju u „vazduplohovima“, o letargiji i zatupljenosti prosečnog žitelja „Psetograda“, ali i o kukavičluku današnjeg teatra, čiji se i najveći doajeni ponižavaju u dodvoravanju vlastima...     
                                         

- Mislim da je naše pozorište, nažalost, neoprostivo kukavičko, i da uporno izbegava da govori o stotinama problema koji nas tište. „Dogvil“ je nastao kao vrsta pobune, kao naš revolt u odnosu na Dogvil u kome živimo. Čitava predstava je praktično komparacija između tog zatvorenog sveta Dogvila iz filma Larsa fon Trira i našeg uočavanja sveta u kome živimo. Stanovnici Dogvila kod fon Trira vole da kažu za sebe da su čestiti, pošteni ljudi, da poštuju porodične i društvene vrednosti, da su odani zajednici, da su veliki vernici, sve najbolje. A dolazak te strankinje, te Grejs, razobliči ih kao najgore ljude na svetu, i Dogvil razobliči kao mesto koje je sušta suprotnost onome što propoveda. Dogvil je svet koji živi u izolaciji. Mi smo više od dve decenije proveli u različitim vrstama izolacije: ratovi, sankcije i sve drugo što nam se dešavalo. Nekako je život išao mimo nas, svet se mimo nas razvijao. A mi smo ostali ubeđeni da nas to nije nešto preterano dotaklo. Ja se bojim da su posledice po sve nas strašne, da su devedesete došle na naplatu. Pogledajte samo monstruozne zločine koji se dešavaju u Srbiji u proteklih nekoliko godina, tu eskalaciju zla, eskalaciju porodičnog nasilja... To više nisu mafijaški obračuni iz devedesetih. To su neki, do juče, obični ljudi. Neke komšije, neki mesari, neki uredni bračni drugovi, a razmere zla su tolike da je to jedna nova pošast. Mi smo probali da „Dogvil“ napravimo kao jednu vrstu društvene platforme. Jako sam ponosan što to nije samo autorski projekat nas koji smo na predstavi radili, nego smo mi na fejsbuk stranici koju smo napravili na svakih nedelju dana stavljali nove teme: nasilje u porodici, nasilje prema ženama, mržnja prema strancima... Mi smo više od šest hiljada priloga za dva meseca, tokom priprema predstave, dobili sa raznih strana, ne samo iz Srbije, već sa prostora čitave bivše Jugoslavije. I ovo što se u predstavi vidi kao video materijal, neki stihovi u songovima, neke rečenice, sve su to potresne ispovesti maltretiranih žena, ljudi koji su imali ogromne neprilike zbog svog različitog načina na koji doživljavaju ljubav, naciju i tako dalje. Tako da je taj društveni angažman vezan za platformu „Dogvil“, ne samo za predstavu, meni posebno dragocen – priča Mladenović za portal mojnovisad.com.


Kažete da se oko ideje i oko celog tog „projekta Dogvil“ okupio veliki broj ljudi. A gde su svi ti ljudi kada treba nešto uraditi, ako je toliko onih koji shvataju da problem postoji i ako su problema svesni, počev od pozorišne publike pa nadalje? Gde su svi oni kada treba glasno misliti i javno izreći svoj stav?

- Stvari su dvojako komplikovane. S jedne strane, mi smo protraćili ogroman revolucionarni potencijal od tog 5. oktobra 2000. godine. Očekivali smo ogromne društvene promene, a nismo dobili ništa. Naprotiv, dobili smo to da se jedna nakaradna vlast vrati u još gorem i još strašnijem obliku. Ogromna je odgovornost onih koji su preuzeli državu 2000. godine. Zašto su tako jeftino prodali taj revolucionarni potencijal? Ljudi su posle svega naučili da više ne žele da budu dežurne budale, da više ne žele da izlaze na izbore na kojima im se nude jedni te isti. Narod više ne veruje nikome. A ljudi koji su izneli te devedesete na plećima, tu pre svega mislim na građanstvo, mislim na građanski pokret „Otpor“...

 

Ali i građanski pokreti su evoluirali u nešto protiv čega su i sami bili...

- Da, evoluirali su u partije. U svakom slučaju, mi smo kao normalni ljudi sad navikli da ne verujemo nikome. Navikli smo da ne verujemo u revoluciju, to jest shvatili smo da revolucija ne postoji, da postoji samo puka zamena društvenih elita. Ljudi su ili popakovali kofere u nekim svojim zrelim godinama, i zauvek otišli iz Srbije, ili su napravili neke svoje intimne emigracije, na neka svoja imanja, u neke svoje profesije, a odlučili su da ih se više ne tiče zemlja u kojoj žive. I onda ovaj polusvet, koji inače vlada našim životima više od dvadeset godina, čas u poziciji, čas u opoziciji, dobije maha, raširi krila. Oni su sada moćniji nego ikada. Ja, kada govorim o nakaradnoj poziciji, ne govorim samo o ovoj strašnoj vlasti koja trenutno upravlja Srbijom. Podjednako ružno mislim i o srpskoj bezidejnoj, lopovskoj korumpiranoj opoziciji. Ti isti ljudi su do juče bili na vlasti, ti isti ljudi će sutra ponovo doći na vlast. Ali ono što je meni vulgarno jeste što mi već više od dvadeset godina gledamo jedna te ista lica na našoj političkoj sceni, lica koja se kao na nekom provincijskom vašaru, na nekom ringišpilu, vozaju ukrug, dok mi stojimo i gledamo. Mislim da ih sve zajedno treba oterati, samo je pitanje ko će onda doći.

Ipak, sama predstava „Dogvil“ je manje usmerena ka neposrednoj kritici vlasti, a više ka tom malom čoveku, ka zlu u njemu, ka nespremnosti i nedostatku hrabrosti da se išta promeni, ka prosečnom stanovniku Dogvila. Nije li to možda veća misija, naterati malog čoveka da misli, naterati malog čoveka da bude dobar?

- Jeste, ali to je stvar apsolutnog nedostatka kulturne politike, društvene svesti, pogrešnog sistema obrazovanja... Mi nismo narod sklon demokratiji. Ako objektivno pogledate, naše porodice nisu demokratske. Mi u svakoj našoj porodici imamo jednog dominantnog roditelja, ili najstarije dete, ili bilo koga ko je glavni. Vrlo ćete retko naći porodice u kojima se sve rešava razgovorom i demokratski. To su male despotije iza zatvorenih vrata. U školi je onako kako nastavnici kažu da treba da bude, i nikoga ne zanima šta to naša deca misle o ovom školskom sistemu koji ih apsolutno ne interesuje takav kakav jeste. Tako vam je u školstvu, tako vam je u javnom životu. Naše partije, bile one pozicija ili opozicija, takođe su male despotije. Čim se pojavi neki pluralizam mišljenja u bilo kojoj političkoj partiji, ona se raspadne. Naše partije nisu sposobne da izdrže različitost demokratskih mišljenja unutar samih sebe. I ako imate porodicu koja nije demokratična, školstvo koje nije demokratično, društvo koje u svim svojim segmentima ne funkcioniše kao demokratično, onda je iluzorno govoriti o demokratiji kao nekom krovnom fenomenu, da se sad demokratija pojavljuje iznebuha i mi odjednom postajemo demokratsko društvo jer smo tako odlučili. Demokratija je nešto što treba da krasi sve osnovne pore društva, osnovne mehanizme društva, inače je samo glupa i prazna reč.

 

A mislite li da je Dogvil koji mi ovde živimo suštinski drugačiji i nedemokratskiji od onog kakvim ga je video fon Trir i u kome generalno živi ceo današnji svet, ili je reč o istom principu, koji se tek donekle različito manifestuje?

- Svet jeste veliki Dogvil, raspao se čitav jedan sistem vrednosti. To što se zove zapadna demokratija, koja počiva na idealu atinske demokratije, odavno je isto samo fasada čitavog sistema manipulacije. Ovaj naš Dogvil je strašniji jer se formira nakon decenija ratova, nakon monstruoznih zločina. Formira se s jednim talogom strahota koje nisu normalne, ili bar ne pripadaju civilizovanom svetu. Samim tim su i stvari koje radimo jedni drugima, i dan-danas, strašnije nego one koje se dešavaju u svetu. Ja mislim da, kad država svesno proizvodi zaglupljen narod, serijom rijaliti programa, apsolutnim nedostatkom kulturne politike, sistemom obrazovanja gde, počev o predsednika pa do bilo koga, svako može da kupi sebi diplomu fakulteta, doktorsku titulu, u takvoj državi je potpuno besmisleno govoriti deci da treba da uče, da budu dobri i pošteni ljudi, jer je to potpuno kontradiktorno društvu u kome će se obreti nakon što završe školu. Taj uništen sistem vrednosti pravi upravo ovakav Dogvil, pravi narod koji nema nikakve kulturne potrebe, koji nema nikakvu društvenu svest, narod kojim se tako lako manipuliše. A i taj narod odavno nije narod na koji možemo da budemo ponosni. U tom narodu ima tako mnogo nataložene mržnje koja samo čeka povod da eksplodira.  

 

Verujete li da će eksplodirati? I na koji način?

- Ja verujem da hoće. Mislim da nas čeka eksplozija socijalnog bunta. Problem je što tu eksploziju neće imati ko da kanališe. Taj socijalni bunt može da napravi mnogo nelagoda, može da napravi mnogo krvi, ali će nakon toga doći opet neki polusvet na vlast. Mi više nemamo nadu, i to je možda naša najveća tragedija u odnosu na devedesete. Te devedesete su bile strašne, ali su, ipak, ostavljale nadu. Svi smo mislili da će doći bolje vreme nakon što padne taj nakaradni sistem Slobodana Miloševića. Sad nemamo nikakvu nadu. Kad pogledate naše opozicione tajkune sa jeftino privatizovanim fabrikama, sa kućama, sa bazenima, site podjednako kao što je i vlast koju trenutno imamo, vidite da niti u političkom sistemu, niti u toj našoj nesrećnoj, skandaloznoj pravoslavnoj crkvi ne postoji nijedna vertikala koja bi mogla da povuče ovaj narod nabolje. I zato mislim da smo mi na svom civilizacijskom dnu. Ovakav narod kakav mi jesmo nema baš mnogo uporišta da se nazove narodom. Što kaže jedan moj prijatelj, mi nismo narod, mi smo stanovništvo. Mi smo samo grupa ljudi koja naseljava jednu teritoriju. Narod bi morao da ima neke krovne ideale, neki skup plemenitih ciljeva koji ga čine narodom. Mi nemamo nikakve ciljeve, mi ovde samo stanujemo.

 

Kritika koja se u vašem „Dogvilu“ sprovodi, izrečena je na više nego eksplicitan način, otvoreno, direktno, „bezobrazno“. Umetnost se nekada kudikamo suptilnije obraćala, kako publici, tako i onima koje kritikuje. Znači li to da je i današnji čovek u neku ruku postao nesposoban da razume metaforu, da razume jedan ne tako eksplicitan umetnički jezik, ukoliko mu se sve mora reći direktno i neuvijeno?

- Mi smo upravo o tome diskutovali tokom procesa proba, to jest do koje mere treba biti radikalan, i tim pitanjem smo se i sami dosta bavili. Svima nama se promenio rukopis otkad se promenio kulturni nivo publike kojoj se obraćamo. Mi smo se nekako iselili iz metafora, mi smo izbeglice iz metafora. Nekada je bilo dovoljno nekom obrazovanijem narodu koji je činio našu pozorišnu publiku ili naše građanstvo, provokativnom, dobro postavljenom metaforom ukazati na fenomen. Taj isti narod je do te mere zasipan lavinom primitivizma, da je potpuno izgubio percepciju metafore. Mi smo većinski nesposobni da percepiramo nešto što je metaforično kazano. Zato smo u predstavi koristili tu tradiciju „in your face“ dramaturgije, direktno, „šakom u glavu“. Da, živimo u strašnoj zemlji, gde je predsednik Tomislav Nikolić, jedna od najnemoralnijih osoba u istoriji naše političke scene, gde je jedno sramotno i nemoralno biće premijer, gde su ljudi koji su promovisali najnemoralnije vrednosti devedesetih, koji su učestvovali u monstruoznim zločinima, ljudi koji su bili deo jedne politike koje mi moramo kroz čitavu istoriju da se stidimo, takvi ljudi su sad, sa nekoliko kupljenih diploma i nekoliko otrcanih prodemokratskih, proevropskih fraza, postali narodni tribuni. To je ozbiljna sramota. I ne mislim da pozorište o tome treba da govori uvijeno i da treba da radimo kroz mnogo metafora. Ja se lično stidim zemlje u kojoj vladaju takvi ljudi, i voleo bih da to podelim sa publikom, bez obzira na posledice i bez obzira na to na koji će nači to publika razumeti.

 

A mislite li da uspevate, u ovoj ili u drugim predstavama, da doprete do tog predsednika, do tog premijera, do sveg tog moralnog otpada koji nam kroji sudbinu? Da li ih uopšte zanima što neko tamo galami, ili su toliko bahati i moćni da ih je baš briga šta im govori neko tamo pozorište, neka tamo umetnost, neka tamo kultura?

- Naša vlast o kulturi ne zna apsolutno ništa. Ni o obrazovanju, ni o kulturi. Njih to apsolutno ne zanima. Vole da se mešaju, što je paradoksalno, jer statistike pokazuju da nešto manje o dva procenta našeg stanovništva ima potrebu za kulturom. Pritom, u tu potrebu za kulturom ulazi i odlazak u bioskope, ne samo ono što bismo nazvali elitnom kulturom, nego ma kakva potreba za kulturom, za čitanjem bilo čega što nije žuta štampa. To je naša realna publika. Našu vlast ne zanima kultura, ali „Dogvil“ se obraća stanovništvu, „Dogvil“ pokušava da održi tu normalnu opozicionu vatru, tu vatru koja nije na prodaju. I mi smo, igrajući u „Mikseru“ dvadesetak predstava, uspeli da formiramo jedan krug ljudi koji dolazi ne baš na svaku predstavu, ali je ipak krug ljudi koji dolaze, diskutuju, razgovaraju. Gotovo da nema čestite osobe iz našeg opozicionog života da nije bila saučesnik ovakvog „Dogvila“. Mislim da smo uspeli da napravimo jednu širu platformu nego što je sama predstava, i na to sam jako ponosan. Ili nas bar ovakav „Dogvil“ čini normalnim ljudima i daje nam razlog zbog kog još uvek živimo u Srbiji.

 

Može li danas pozorište nešto da promeni, da povuče, ima li još uvek onu moć koju je kroz istoriju imalo?

- Mi stalno zaboravljamo da smo mi gotovo dve hiljade godina, od grčkog teatra, pa sve do Gutenberga, bili jedino sredstvo masovne komunikacije, jedini mas-medij. Ko god je hteo nešto važno da saopšti svetu, to je radio uglavnom preko teatra. I teatar ima tu neverovatnu tribunsku moć, moć javne reči, moć reči kazane sa scene. A danas, zbog svoje udobnosti, zbog svog kukavičluka, zbog svoje potrebe da imamo uredne plate, da imamo više novca, da budemo na naslovnim stranama, mi smo se odrekli provokacije, odrekli smo se autoriteta javne reči koju kažemo sa scene. Ta reč može da zapali, ta reč može da pokrene.

 

Ipak, ta reč uglavnom nedostaje. Zamerate li svojim kolegama koje ćute? A ima ih dosta...

- Zameram. Ja ne volim naš teatar, niti taj teatar voli mene. Mislim da je taj teatar na jednoj ozbiljnoj stranputici. Neki veliki umetnici, veliki glumci, poput čuvenog kolege Mikija Manojlovića, se ponižavaju u dodvoravanju novoj vlasti. Beogradska pozorišta pažljivo biraju svoj repertoar tako da se nikoga ne tiče i da nikoga ne naljute. Naravno, svuda ima časnih i lepih izuzetaka, ali govorim paušalno. Kad pogledate upravnike pozorišta u vreme kada sam ja počinjao da se bavim teatrom, Jovan Ćirilov, Borka Pavićević, Ljubomir – Muci Draškić, Vida Ognjenović, i kad pogledate ljude koji se danas nalaze na njihovim mestima, to je već osećanje ozbiljne nelagode, a možda i sramote. E, takav neki polusvet, koji je mnogo vidljiviji u kulturi, čini naš javni život, takav polusvet odlučuje o svemu u našoj državi. Neki polupismeni ljudi, ljudi koji se „telepromptuju“, voze se „vazduplohovima“ , neki nišči duhom su postali najvažniji ljudi naše zemlje. I ta zemlja to trpi. Ja, kako god to bilo ružno da se kaže, patim što je taj 5. oktobar bio mirna revolucija. Mislim da je toliko zlo moralo da bude ugušeno u krvi. I mislim da nam se krv približava, u svakom smislu.

 

Mislite li da će nam se ta krv desiti?

- Ne mislim, nadam se da hoće.

 

Sa Mladenovićem razgovarao Duško Domanović

Oceni vest:
134
192

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • slobodan t.

    pre 1254 dana i 10 sati

    Travestije si ti ugusio kokane mladenovicu.

    Oceni komentar:
    68
    190
  • Zoran

    pre 1253 dana i 20 sati

    Kada cujem kultura, ja se hvatam za pistolj. Sve mi to zvuci tako poznato, samo je ovog puta sva nas stavrnost farsicno tragikomicna. Kao u klasicnoj grckoj tragediji, mi u Srbiji imamo nekoliko izlaza iz ove psece drame, samo su svi izlazi manje ili vise tragicni. Happy end je u Srbiji nemoguc.

    Oceni komentar:
    187
    41
  • zoran

    pre 1253 dana i 17 sati

    Ne slazem se da je ovo prica samo o nasem narodu.Pogledajte samo koliko politicara krvavih ruku ima u genocidnoj americi-i kako rotiraju bez ikakvih problema-uvek obecavajuci da ce biti bolji od prethodnog.Ali ameri lukavo menjaju svoje zatupljeno i zaglupljeno stanovnistvo programom useljavanja

    Oceni komentar:
    54
    202
  • Nataša Gajić

    pre 1253 dana i 15 sati

    Dakle, vi biste tu krv?! Čemu onda kad krv se ne proliva uzalud, budzašto i zabadava; jeste li vi taj "problematični" što se "okuplja" da obavezu i odgovornost preuzme na sebe, a ne na "svoj narod", ili će reći: mali sam ja za to... i one koje "predvodim" pustiću u propasti da se samo p(r)ovuku. Odakle vam hrabrost kad je uopšte nemate... kao i svugdje gdje je kao "trulo i nakaradno" kako vi kažete. A pozorište je pozorište i nije mu mjesto u mojoj kući, ma šta to (metaforično) zvučalo, da se "igra" tuđim glavama i straši ih "krvlju" o kojoj gle! samo priča. Inače, koja "paljevina" od "petog oktobra"... zlo i strah idu zajedno pod ruku, pa tako i prođe, u "samozaboravu". Već se zaboravljate i prisjećate, a sebe...

    Oceni komentar:
    97
    198
  • Vukan Simic

    pre 1253 dana i 13 sati

    Govori gdin. reditelj da smo stanovnistvo, da nismo vise narod. Da bi postojao narod mora postojati PATRIOTIZAM, mora se osecati, voleti i braniti svoja zemlja. Danas u Srbiji patriotizam se poistovecuje sa vremenom Milosevica, sa necim primitivnim, sa necim zatucanim. Danas u Srbiji patriotizam je postao ruzna rec. To je pogresno, to je opasno, to je velika pretnja nasem fizickom opstanku, opstanku naseg naroda i drzave! Dok ne shvatimo da postojimo, ne zbog demokratije, ne zbog Evrope, nego zbog PATRIOTIZMA! Zato sto su nasi ocevi, dedovi, nasi preci voleli ovu zemlju i svoj narod, borili se i dali zivote da bi smo mi postojali i zvali se Srbija. Dok to ne shvatimo , bojim se da nam nema spasa.

    Oceni komentar:
    207
    70
  • Buca

    pre 1253 dana i 13 sati

    Bravo!Bravo!Bravo za pamet,hrabrost i postenu borbu ....niko dosad nije ni rekao ni napisao ni opisao sta je bilo,sta je sad i sta ce biti od nas ...svaka rec na mestu,takav stav ipak budi nadu u ljude,ne stanovnisto...,stanovnistvo ce se zgroziti zadnjom recenicom ali ljudi ce shvatiti zadnju recenicu kao nesto neminovno za spas duhovnog i fizickog zivota jednog naroda koji vise ne vidi sebe u toj grupi.

    Oceni komentar:
    194
    117
  • MD Danilo

    pre 1253 dana i 8 sati

    Potpisujem svaku reč koju je K.Mladenović izgovorio. I ja mislim da je 5.oktobra trebalo da sekira i panj budu sredstva revolucije. Baš kao u vreme francuske revolucije. Sada je kasno. Sada, ako do krvi dođe, sekira će biti u rukama vlasti. Ovaj ološ je na sve spreman. Robovlasništvo je uspostavljeno.

    Oceni komentar:
    16
    112
  • Dragan

    pre 1253 dana i 5 sati

    ...!Kada govorimo o 5. oktobru, o kakvoj revoluciji, o kakvoj demokratiji, o kakvom happy-and-u govorite!Da li se, gospodo draga, demokratija donosi bagerima!?Da li se demokratija donosi paljenjem Skupstine!?Da li se demokratija donosi paljenjem zgrade RTS-a!?Da li se dmokratija promovise kradjom neprocenjivih umetnickih dela iz zgrade Skupstine, tada jos uvek, SRJ, ako se ne varam!?
    Kaze jedna moja snaja, koja je bila u organizacionom taboru Zorana Zivkovica, do 5. oktobra niskog slepca a danas multi milionera, "pa mi nismo mogli znati sta nas ceka".Snajka moja draga!Sve je to direktno prenoseno putem TV kamera!Zasto niste istog momenta zaustavili svoje novorodjence, da se ne bi razvilo u zver!?Nema odgovora!
    Kada je Milosevica trebalo zbaciti s vlasti, govorio sam: ne budemo li ga obesili na sred Trga republike, sa svojim najblizim saradnicima, doci ce gori i jos gori i jos gori od njega!Svi su me smatrali budalom koja nezna sta prica.Vrlo brzo posle toga sam nailazio na odobravanja, tipa, bio si u pravu Gajo!Gospodo posle j....a nema kajanja!
    Jos nesto; stalno neki okrugli, kvadratni, trougli ili neznam ni ja vec kakvi stolovi, na temu ko je i zasto rasturio Jugoslaviju!?
    Jugoslavija je razbijena zbog industrije koju je imala, da bi nam plasirali svoju robu!setite se samo cije smo automobile vozili!?Cije smo televizore gledali!?Ciju smo odecu nosili!?Ciju smo obucu nosili!?I td., i td!A danas?Danas sve uvozimo!To je sustina razbijanja Jugoslavije, koliko ona nama bila draga ili ne!
    Ajd zdravo!
    Bre!

    Oceni komentar:
    73
    53
  • Stevan Tonković

    pre 1253 dana i 3 sata

    Prvi čovek (Kokan Mladenović), koji ima hrabrosti da neuvijeno, jasno i bez straha iznese stvarno stanje stvari kod nas. Mi smo mali kukavični zemljani (ne državljani) Srbije, jer država Srbija u pravom smislu reči i ne postoji. Zavaravamo se i lažemo sami sebe da smo dobri, pošteni, radni, pravični, a ustvari smo obični glupani, ulizice i kukavice, koje su izgubile sve što se izgubiti može. Izgubili smo smo sve ratove, izgubili smo sve teritorije koje smo "branili". Što je najgore, Izgubili smo odavno, ali retko ko ima hrabrosti da prizna ljudsko dostojanstvo! Djavo je posijao seme, a milošević, šešelj i njihova klika su, pre nego što su nestali sa scene, metastazirali. Poziciju i "opoziciju" finansiraju isti moćnici, te više uopšte nije bitno ko je na vlasti. Tako će nažalost i ostati, dok se ne nadje neki novi Djindjić, što je vrlo teško moguće, jer je većina onog što je iole pošteno, pametno i vredno ili otišlo, ili odlazi iz ove zatrovane sredine, a oni koji su još tu, jednostavno shvataju da nemaju koga da povedu u obračun sa zlom.

    Oceni komentar:
    122
    71
  • Petar J.

    pre 1253 dana i 54 minuta

    Umišljeni bolesnik...

    Oceni komentar:
    114
    177
  • Aleksandar

    pre 1252 dana i 21 sat

    Bravo majstore, bravo za sve rečeno!
    Ja sam jedan od onih što je 2000. potrošio noge do kolena špartajući beogradskim ulicama i slušajući narodne "prvake" na Trgu Republike. Već 05. oktobra 2000. kada je VK davao intervju na RTS I (beše kasno, zaboravih vreme) bilo je jasno da smo "popušili" i da smo džaba krečili. Danas ja živim na selu, daleko od moje ulice i svih onih ulica gde sam noge trošio godinama. Ponekad odem u grad, samo kad moram, da kupim kakvu knjigu, CD itd. i svaki put ostanem zapanjen onim što zateknem na ulici, autobusu... To svakao nije, više, moj grad, ja tu ne pripadam. Mrzim da jedem iz papirnatih kesa, mrzim taj svet u trenerkama, patikama, i prljavim majicama, mrzim te kvazi ribetine sa silikonskim sisurdačama, mrzim komunalne policajce koji bleje ne radeći ono zbog čega primaju plate... idu, kao crne trojke, nakurčeni, strogi i nedostupni, probajte da ih pitate nešto, glupi su k'o pajseri i nemaju pojma niočemu, kraj napuštam grad. Tu, u gradu, je negde i Kultura, sakrivena i teško se nalazi, tamo gde su nekad bile Knjižare sada su Pekare, kafići i fastfood staff. Mi na selu nemamo mesnu zajednicu, nemamo ni kanalizaciju ali zato imamo 5-6 divljih deponija i ulicu koju su putari poslednji put posetili pre 10 godina... o rupama i higijeni nije potrebno trošiti reči "sve blista".
    To moje selo nije baš tako daleko od grada (opština Čukarica) svi uredno plaćamo poreze, struju, gas, komunalije. Poznati smo po švercerima duvana, droge i sitrnim lopovima... policija ne navraća baš kao da smo u nedođiji. Kulturni program traje ceo dan, nikog živog nema u bašti ili ulici, svi gledaju "Parove", sada "Maldive" i priznajem svi su, kad ih slučajno susretnem, vrlo raspoloženi i puni komentara o Zmaju, Šaviji i štatijasveznam kojim zvezdama. Da plaknu dušu od tih teških trauma prebace na "Pink" i Bog da te blagoslovi.
    I šta sad tu ne valja, šta bi tu trebalo promeniti... ništa, ništa. Ostaje da nam jave gde je ta šljiva i kakav je raspored, tj. gde je kome mesto!

    Oceni komentar:
    166
    136
  • Ruki

    pre 1252 dana i 10 sati

    Svaka cast.Ova vlast su batine koje smo davno trebali da dobijemo,samo sto ce sada mnogo vise da boli.Posledice ove vlasti ce biti katastrofalne,poput nedavnih poplava koje su i dosle zajedno sa njima.Pozdrav Srbijo ja odoh.Jos 031 dan.

    Oceni komentar:
    113
    62
  • Nenad

    pre 1252 dana i 9 sati

    Ovaj covek sigurno nije zdrav....

    Oceni komentar:
    95
    117
  • cisco kid

    pre 1252 dana i 8 sati

    Konacno sretan idem na pocinak.

    Oceni komentar:
    137
    32
  • Ranko

    pre 1252 dana i 2 sata

    Koja su to bolja vremena bila? Titoistichka kada se robijalo zbog slobode ispoljavanja misli ili zbog utopstihkog jugoslovenstva i satanistichkog komunizma?! Jeste bash to vreme je doshlo na naplatu devedesetih godina! Bice bolje ali kada se srbi dosete da im kulturoloshki uzor bude neko davno proshlo vreme kada su imali nacionalnu svest i pravili velichanstvene duhovne i materijalne vrednosti... Naravno da cemo ochistiti sitni olosh ali gradjanskog rata nikada vishe medju srbima biti nece!

    Oceni komentar:
    50
    85
  • Wanpam Ethy

    pre 1251 dan i 18 sati

    Pored gospodina Radoslava Milenkovica, Kokan Mladenovic jedini se usudio nazvati stvari pravim imenom. Srbija danas i njeno stanovnistvo najpre podseca na likove iz knjiga Vidosava Stevanovica...

    Oceni komentar:
    76
    64
  • Gligorije

    pre 1248 dana i 22 sata

    Dragi moji mudraci, skromno mogu da zaključim da smo još vrlo daleko od izlaza iz ovog blata, septičke jame...
    Prenesite to na nivo medicine, bolesti. Kao kučići se oduševimo kada neko ovo S nazove pravim imenom. Šta je sa uzrocima, genezom propadanja, izvođačima radova... Uslov za pravu dijagnozu, ispravnu terapiju i konačno ozdravljenje je upravo ta analiza. Niko nam TO do sada nije rekao i to će zahtevati pravu hrabrost i mudrost!

    Oceni komentar:
    77
    22
  • Предраг

    pre 1242 dana i 22 sata

    Вратите му неку функцију. Иначе, наоружаће некога.

    Oceni komentar:
    33
    92
  • Никола

    pre 1204 dana i 12 sati

    Кокане затворио си многа врата овом искреношћу. Само крв и ништа више јер ништа више ни мање нисмо ни заслужили. Оставити шачицу бескимечњака да раде шта желе а ми слободно можемо да одаберемо своју рупу без имало трунке савести.

    Oceni komentar:
    82
    30
  • Žika, prof.

    pre 1191 dan i 21 sat

    Se..nja! On bi još krvi!? Malo je bilo kada su bjegovi mentori sa zapada poslali MILOSRDNOG ANDJELA da nas opameti. Sada ne mogu sebi da oprostim što sam išao sa Čedom, Vukom, Djindjićem i psovao Miloševića. Kada su došli ovi mediokriteti i plaćenici Zapada, kojima pripada i ovaj pisac, počela je tragedija i uništavanje i rasprodaja srpske industrije i privrede da bi se uvozilo sa Zapada i bogaćenje Čede, nišlijskog kapitaliste Zorana Ž i ostalih, a pod firmom ulaska u EU. Eto im sada kokana i ostalih kokanovića pa neka im seku glave i puštaju krv, a Slobu i Tita ostavite da na miru počivaju. Tito im je sve stvorio, a Sloba ništa nije od toga rasprodao, a ovo ŽUTI sve uništiše i prodadoše za male pare, *** cenzurisano ***! ZAJEDNO SA KOKANIMA!

    Oceni komentar:
    40
    108
  • b. kramer

    pre 1191 dan i 2 sata

    Za ovaj period se kaže da je 'Vučićeva diktatura', za onaj se govorilo da je 'Tadić samo maneken', za Koštunicu su nam programirali mozak da, kao kad ovce bleje, ponavljamo da 'ništa ne zna', a zašto za period preuzimanja vlasti od 5/X, kad je Djindjić sa svojim pajtašima (Čanak, Čeda, Beba, Kostič, Legija i još sijaset - koji su ga i streljali) izdao sve ideale i srušio nam sve snove, ne kaže da je 'Djindjićeva prevara'? Najvećeg prevaranta mi kujemo u zvezde, a čoveka sa doktoratom prava i ni kintom maznutom - blatimo!?! A ovde jedan od tih idolopoklonika vremena propasti deli nama lekcije i pravi se, onako zarobljen u laži, bogzna kako slobodouman.

    Oceni komentar:
    39
    41
  • Nina

    pre 1190 dana i 15 sati

    Nekim ljudima nikad dosta krvi. Zasto nekom ko je umetnik koji treba da zna kako da iskaze bunt i negodovanje na civilizovan nacin treba krv? Jeste vampir mozda?

    Oceni komentar:
    36
    43
  • Lazar

    pre 1184 dana i 11 sati

    Alal vera! Mnogi ne smeju ni procitati sta covek izgovara. Takvi ljudi nam trebaju, ali da kreiraju masovno, a ne pojedinacno misljenje.

    Oceni komentar:
    38
    27
  • Natalija

    pre 1180 dana i 23 sata

    Svaka čast na hrabrosti. Danas retko ko sme da kaže caru da je go. Ovakvi obskurni likovi nikad nisu vladali Srbijom.

    Oceni komentar:
    36
    6
  • Ž.Vasić

    pre 1180 dana i 22 sata

    Treba pažljivo čitati i promišljati o svemu šta je ovaj čovek rekao i argumentovano podržavati ili osporavati. Ja iskreno verujem da Mladenović ima dobru nameru i da spada u misleće ljude kojima nije stalo samo do ličnog komfora, a da li ću se sa njim složiti u svemu - sigurno neću, ali u ogromnoj većini hoću.Pogledajte samo neke njegove konstatacije: Država svesno proizvodi zaglupljen narod. Mi više nismo narod, mi smo samo stanovništvo. Mi smo na civilizacijskom dnu. Nemamo demokratiju od porodice, partije, do države.Raspao se sistem vrednosti u svetu.zapadna demokratija je fasada za manipulaciju. Potrošen je narodni potencijal, narod više nikom ne veruje, itd, itd.
    Sve je ovo potpuno tačno i skoro da nema potrebe ove navode dokazivati.Sviđaju mi se i mnogi komentari. A šta mi se ne sviđa? NEMAMO OSMIŠLJENO REŠENJE. D bismo ga imali moramo biti narod, a da bismo bili narod moramo imati svoje ciljeve, ideale, sistem vrednosti koji je važio u vreme Svetog save, koji će važiti danas, a važiće i za hiljadu godina.To su velika pitanja oko kojih moramo da se pozabavimo svi, a pre svega elite našeg naroda, a to su. politička, intelektualna, duhova - kulturna, ekonomska i vojna elita. po mom ubeđenju Kokan mladenović spada u elitu ovog naroda, a to što nas je istinom tresnuo ko šakom u glavu ne treba da mu zamerimo. Hteo je da nas probudi, osvesti, da pobedimo zlo u sebi i oko sebe.Nisam siguran da Mladenović priziva građanski rat.On bi bio srećan da smo imali dobru preventivu, dobru dijagnozu i terapiju, ali je svestan da je našem društvu potrebna hirurgija koja je radikalna metoda.E sad tu treba biti jako oprezan i spreman, trebaju nam vrhunski hirurzi, a ne kasapini.Hirurška intervencija je samo čin kome prethodi studiozna priprema. Svi mi to znama kad dođemo u situaciju da nam je lično potrebna hirurška operacija pa zato ne idemo kod kardiologa, psihoga, ili hirurga koji je kupio diplomu.Na žalost veliki je broj među nama megatrendaša, rijalitijevaca i onih koji pare daju vračarama i magovima.
    VERUJEM DA NADE JOŠ IMA, HAJDE DA JE PRETVORIMO U VERU, LJUBAV I VOLJU DA SE MENJAMO I KAO LJUDI I KAO NAROD. Pronađimo među sobom najbolje, bolje od sebe.Evo ja vidim jednog boljeg od sebe, a to je Kokan Mladenović.Vidim Vas dosta i među komentatorima ovog intervjua, akoliko ih je tek otišlo!?
    Pozdrav svima

    Oceni komentar:
    50
    12
  • БЕРМЕТ АЛЕКС

    pre 1180 dana i 12 sati

    СВАКА МУ ЈЕ НА МЕСТУ

    Oceni komentar:
    7
    4
isključenje vode isključenje grejanja horoskopski znaci isključenja struje bez grejanja novosadsko porodilište horoskop ljubavni horoskop betanija novosađani Srbija bez vode JKP Vodovod i kanalizacija Vreme u Novom Sadu elektrovojvodina jkp novosadska toplana Republički hidrometeorološki zavod bebe begeč Isključenje struje tajne horoskopa servisne informacije novi sad novi sad pokrajinska vlada novorođenčad sremska kamenica vremenska prognoza novi sad OK Vojvodina zdravlje klinika za ginekologiju i akušerstvo