Kovid bolnice postaju centri za palijativnu negu?

Kovid bolnice postaju centri za palijativnu negu?

Epidemija virusa korona polako se stišava, zatvaraju se kovid ambulante, a u narednih mesec dana trebalo bi da bude promenjena namena i tri kovid bolnice - u Batajnici, Kruševacu i na Mišeluku u Novom Sadu. Ministarka zdravlja Danica Grujičić smatra da bi te bolnice trebalo da služe za palijativnu negu, jer je to nerešena oblast u srpskom zdravstvu. Brigu o umirućim pacijentima, za koje medicina ne može više ništa da uradi, obično preuzima porodica, jer u bolnicama nema mesta.

A takvih je mnogo. Samo od karcinoma na godišnjem nivou oboli oko 40.000 ljudi, a umre oko 21.000. U poslednjoj fazi bolesti pacijenta obično bolnice otpuštaju, jer njima ostaje samo palijativna nega. Od gubitka voljene osobe možda je još teže što porodica ne može da pruži adekvatnu negu, da se obezboli poslenja faza bolesti i omogući da pacijent umre dostojanstveno. 

Ministarka zdravlja Danica Grujičić za Euronews Srbija kaže da će tražiti da u tri kovid bolnice budu jedinice za palijativnu negu, ali da odluku o tome donosi Vlada Srbije.

Palijativno lečenje podrazumeva brigu za pacijente koji su suočeni sa neizlečivim bolestima, ali i onima kojima je potreban duži oporavak.


Palijacija nisu samo umirući pacijenti, to su pacijenti koji se posle teških saobraćajnih nesreća oporavljaju u Urgentnom centru po tri meseca. Nema razloga da pacijent boravi u Urgentnom centru više od 10 dana, toga nema nigde u svetu. I upravo tako treba prekomponovati te bolnice, da se tu leče i pacijenti koji ne mogu da idu kući iz Urgentnog jer im je potrebno jos malo da stanu na noge. Tako ja vidim Batajnicu, Kruševac, Mišeluk – navela je Grujičić.

Samo trećina umirućih pacijenata poslednje dane života provede u bolnici, ostali umru kod kuće. Koliko je teško gledati svoje najmilije dok ih razara bolest znaju samo oni koji su u kući imali ovakve pacijente. Najteže je onima kojima su deca u inostranstvu. Oni su prepušteni sami sebi i dobroj volji dalje rodbine i komšija.

Vera Madžgalj direktorka Belhospis centra, koji se bavi palijativnom negom, kaže da veliki broj stanovnika Srbije ima potrebu za palijativnim zbrinjavanjem. Ona navodi da Srbija nema dovoljno obučen kadar za palijativnu negu, zbog čega je, kaže, bitno raditi na obuci lekara, medicinskih radnika i negovatelja. 

Dodaje da je važno pacijentima pružiti sveobuhvatno zbrinjavanje, koje je prvenstveno upućeno na lečenje bola, a pored toga pružiti psihološku i socijalnu podršku članovima porodica koji brinu o tom pacijentu. 

Strategija o palijativnom zbrinjavanju, koja je usvojena još 2009. godine, predvidela je da se problem umirućih pacijenata reši otvaranjem posebnih jedinica za palijativno zbrinjavanje u okviru opštih bolnica. Sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, a palijativne jedinice otvorile su samo pojedine bolnice.

Strategijom je planirano da takve jedinice budu u 25 okruga, sa ukupno 300 postelja. Prva faza trebala je da bude završena do 2013. godine i da zdravstveni sistem ima 140 postelja palijativne nege, a da se do 2015. godine otvori još 160 postelja. 

Predviđeno je da u ovakvim jedinicama pacijenti borave najduže 15 dana da bi se porodica odmorila. Ali da to može da se ponovi više puta godišnje.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Euronews Serbia.

Oceni vest:
7
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • MS

    pre 50 dana i 2 sata

    Nadam se da ovog puta nece ostati samo mrtvo slovo na papiru. Prošli smo nazalost sve ovo opisano u tekstu sa pokojnim dekom i zaista nam je potreban centar za palijativnu negu sto pre.

    Oceni komentar:
    1
    15