Kvalitet vazduha u Novom Sadu ocenjen najgorom trećom kategorijom

Prethodne sedmice je Agencija za zaštitu životne sredine objavila svoj Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu, koji daje detaljan prikaz svega što su zabeležile zvanične merne stanice tokom prošle godine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od posledica spoljašnjeg zagađenja vazduha godišnje se beleži 4,2 miliona prevremenih smrti na svetskom nivou. Istraživanje iste institucije pokazalo je da u Srbiji preko 6.500 ljudi svake godine umre usled zagađenja vazduha. Najveću štetu zdravlju čini čestično zagađenje, koje pratimo tako što merimo koncentraciju sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu, piše “Danas”.

Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometara ili manje. Zbog toga što su ovoliko sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u naš krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih oboljenja. Pored čestičnog zagađenja problem pravi i zagađenje određenim gasovima od kojih su najvažniji sumporovi i azotovi oksidi

U izveštaju je kvalitet vazduha ocenjen najgorom trećom kategorijom u najvećim gradovima u Srbiji poput Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice, Valjeva, Užica, Kraljeva, Smedereva, Zaječara, Bora i Pančeva. U najnovijem izveštaju primetno je i znatno unapređeno merenje kvaliteta vazduha. Nakon što je 2017. godine svega 22 % mernih instrumenata obezbedilo dovoljnu raspoloživost podataka, prošle godine je 85 % od svih mernih instrumenata ispunilo neophodne uslove kvaliteta monitoringa.

Iako izveštaj pravi prilično sumornu sliku kvaliteta vazduha u najvećim gradskim sredinama u Srbiji, velika količina zagađenja i dalje ostaje nezabeležena. Nakon što je u januaru 2020. godine zabrinutost građana zagađenjem vazduha dostigla vrhunac, Vlada je formirala Radnu grupu za zaštitu vazduha u Srbiji, koja je kao rešenje problema, pre svega, najavila mere subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih automobila i autobusa. Stručnjaci smatraju da  saobraćaj nije ni približno glavni uzročnik čestičnog zagađenja koje prouzrokuje najveći broj izgubljenih godina života građana i građanki Srbije. Takođe, u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine se navodi da čestično zagađenje predominantno dolazi iz malih toplana i individualnih ložišta.

Građani Srbije su prošle godine konačno počeli da zahtevaju da dišu čist vazduh. Rešenje za ovaj problem postoji i mnoge države u svetu već su uspešno sprovele mere koje su omogućile da se kvalitet vazduha znatno popravi, a benefiti poboljšavanja kvaliteta života su smanjenja bolničkih troškova i izgubljenih radnih sati zbog bolesti nadmašuju neophodne investicije. Vreme je ovde od ključne važnosti, jer svaka godina koja prođe dodatno narušava zdravlje našeg stanovništva.

Detaljnu analizu možete pročitati na sajtu lista “Danas”.