LAIČKI IZBOR: Najružniji primeri savremene arhitekture u Novom Sadu (FOTO)

Svako doba donosi sa sobom nove urbanističke propasti. Vreme će pokazati da li će buduće generacije iste prihvatiti ili će nastaviti da ih posmatraju sa podsmehom.

Dualistički odnos građana Novog Sada prema arhitekturi grada možemo videti na primeru zgrade Srpskog narodnog pozorišta po nacrtu poljskog arhitekte Viktora Jackijeviča. Pozorište se u svoj današnji dom uselilo 1981. godine nakon 120 godina postojanja, a izgled zgrade zbog koje je srušen dobar deo jezgra starog grada gotovo nikoga nije ostavio ravnodušnim. Belo mermerno zdanje prostire se na 20.000 kvadrata i ima najveću pozorišnu scenu u zemlji, ali je, geometrija prostora uslovila skučenost pomoćnih prostorija, pogotovo u odnosu na grandiozne sale.

I dan danas ima ljudi koji će reći da ova zgrada iz socijalističkog perioda predstavlja “ožiljak na licu Novog Sada”, ali skoro četiri decenije kasnije, njihovo nezadovoljstvo prosto nije tako glasno kao nekada. Većina se slaže da bi bilo mnogo bolje da je objekat smešten malo dalje od centra, možda blizu reke, i to je to. Jednostavno rečeno, Novosađani su se nekako navikli na svoje Pozorište.

Povedeni ovim primerom i reakcijama čitalaca na naš tekst o najlepšim modernim građevinama u gradu, napravili smo interni upitnik o najružnijim zgradama koje su u poslednjih par decenija nikle u našem komšiluku. Ovo su rezultati te ankete.

No, pre nego što otkrijemo naš izbor, moramo naglasiti da se ovde radi o laičkom mišljenju MNS redakcije. Završnu reč ostavljamo stručnjacima.

 5. POSLOVNI CENTAR LUPUS

Kod poslovnog centra Lupus važi ona stara “daleko od očiju, daleko od srca”. No, to je na njegovu sreću, jer da Lupus nije tako vešto skriven od očiju javnosti, mnogi bi njegov izgled prihvatili… pa… na kraj srca. Šta više, Lupus se nalazi u neposrednoj blizini objekata od velike istorijske važnosti za Novi Sad kao što su Gradska biblioteka, Patrijaršijski dom i doslovno najstarija kuća u gradu. Međutim, ovo arhitektonsko čudovište sastavljeno iz nekoliko celina uspelo je da se sakrije iza obližnjih objekata i da nesmetano funkcioniše već nekoliko godina uprkos tome što pozamašan  broj lokala unutar zgrade zvrji prazan. Razlozi za to su očiti. Zgradu je zbog specifične strukture i velikog centralnog platoa izuzetno teško zagrejati zimi, a većina kancelarija uopšte nema prirodno svetlo niti je povezano na vodovodnu mrežu. Kad smo već kod uštede vode, trebalo bi spomenuti i iritantnu fontanu u središtu prizemlja koja ne samo da crpi pozitivnu energiju korisnika, predstavlja ogroman izazov za održavanje. Za neupućene, Lupus sadrži čak i stambeni deo koji je jedini iole smisleno napravljen.

4. PARISKI MAGAZIN

Ili možda bolje - “Pariski magacin”? Ovaj objekat sada se već dugo nalazi u ulici Kralja Aleksandra, ali nikad nije uspeo da postane skladan deo celine. A i kako bi? Spolja objekat predstavlja samo neuspešnu kopiju forme starih objekata u okolini, dok unutra morate dobro da se držite za rukohvate da ne biste skliznuli dok silazite niz stepenice. Kombinacija stakla, metala i mermera je česta u arhitekturi javnih prostora i treba da se neguje, ali je ovo rešenje uspelo da izvuče sve negativno iz te sinteze, baš kao i građevina u prethodnom odeljku.

3. VISOKA ZGRADA NA BULEVARU EVROPE

Izgradnja jednog od danas najvećih bulevara u gradu povukla je sa sobom brojne polemike, ali ujedno i drastično olakšala saobraćaj. Lokacija se vrlo brzo pokazala zgodnom za izradnju novih stambenih i poslovnih jedinica, tako da smo danas svedoci oživljavanja dela grada u koji je decenijama retko ko zalazio. Naravno, s obzirom da oko Bulevara Evrope ima još uvek dosta prostora, ova visoka zgrada bila je jedna od prvih tamo sagrađenih. Njena visina deluje prilično čudnovato s obzirom na okruženje, a po izgedu ne bismo mogli da kažemo da li ona predstavja stambeni ili poslovni objekat.

Međutim, to nisu razlozi zbog kojih se ona našla na ovoj listi. Spominjemo je jer smo ubeđeni da će se zbog njene staklene polu-kule neko kad-tad zapucati u banderu ili neko drugo vozilo (ako već nije). Ako ste ikada sa kružnog toka skrenuli na bulevar pa njime nastavili ka Futoškom putu, sigurno vam je jasno zašto to kažemo. Ta zgrada je bezbedna za okolinu jedino tokom noći, a može da vas zaslepi čak i kad nema jarkog sunca. Ovo će vam potvrditi i vozač Guglovog vozila kada je pravio snimak.

2. PLAVA ZGRADA U PAVLA PAPA

Stambeno-poslovni objekat pod brojem 35 u skučenoj uličici čuvenog narodnog heroja ne može se pohvaliti izgledom, niti funkcionalnošću. Jedino pozitivno što biste mogli da kažete za ovu građevinu je da se nalazi na dobroj lokaciji, a i to je sada upitno, obzirom da je u tom delu grada uvek sumanuta gužva. Kako kaže naš kolega, boja zgrade je katastrofa, izgleda kao da je s neba pala, a nelogično poslagani otvori na fasadi joj nikako ne ide u prilog. Koliko nam se čini, ova građevina bila je jedna od prvih koje su pokrenule lavinu urbanističkog haosa u ovom gradu, tako da se obično trudimo da je ignorišemo. Ako vam treba simbol ružnoće grada - evo vam ga. Nije nam poznato koji biro stoji iza ovog objekta, inače bismo imali mnogo pitanja za njih.

1. HOTEL “CENTAR”

U pitanju je, dakako, jedan od trenutno najkontroverznijih projekata u gradu. Čuveni “Radijator” lociran je tačno preko puta SNP-a i, verovali ili ne, s vremena na vreme ćete naići na nekoga ko će tvrditi da je ova zgrada zapravo lepa. Ne slušajte ih, nije.  U pitanju je udžbenički odgovor na pitanje: Kako izgleda ambiciozni ali poluzavršeni projekat nakon što investitor začepi česmu?

Arhitekte iz grada zapravo tvrde da je originalan plan zgrade bio dosta zanimljiv, sve sa fasadom od superiornog materijala i pokretnim brisolejima koji bi se pokretali u odnosu na doba dana, ali je negde usred radova sve otišlo dođavola. Ovu zgradu, takođe, možete shvatiti kao obrazloženje zašto domaći studenti arhitekture dižu ruke od industrije nakon prve odrađene prakse - jer ko bi uopšte voleo da njegovo ime stoji ispod nečega čemu će se generacije sugrađana podsmevati godinama samo zato što se investitor, iz ko zna kojih razloga, predomislio u poslednji čas.

 Izbor najlepših primera savremene arhitekture možete pogledati OVDE.