Laptop umesto šivaće mašine: Novosadski penzioneri na Internetu

Uprkos uvraženom mišljenju da stariji ljudi teže prihvataju tehnološke novotarije, mnogo je novosadskih penzionera na internetu, a porivi su različiti, od skajpovanja sa decom u inostranstvu do praćenja muževljevog fejsbučenja sa vršnjakinjama od blizu devedeset.

Pismenost danas podrazumeva i sposobnost upotrebe računara, a njihovo korišćenje bez interneta gotovo da je nezamislivo u savremenom svetu. Svakog dana na ulicama Novog Sada vidimo ljude koji su zauzeti svojim mobilnim telefonima, laptopovima ili tablet računarima. Svetska mreža postala je dostupna svuda, i mnogi koriste prednosti koje ona pruža. Da li novosadski penzioneri zaostaju za svetskim trendovima ili ne, pokušali smo da saznamo u školamam računara i u razgovoru sa nekim našim starijim sugrađanima.

Novosađanka Anđelka Ćeran nam priča da je celog života radila kao krojačica i mnogo vremena provodila uz šivaću mašinu. Sada je svoj alat za šivenje zamenila laptopom, a sve je počelo kada su joj se deca odselila u  inostranstvo.

- Imala sam stari PC računar i komšije su mi otvorile nalog za skajp. Sin i kćerka su se često javljali preko interneta. U početku sam kucala tekst, ali nisam mogla da ga pošaljem, dok nisam shvatila da moram pritisnuti dugme „enter“. Sve sam sama naučila, čak i smajliće da pošaljem. Posle nekog vremena počela sam i kameru da koristim – priseća se Anđelka.

Ona danas preko interneta održava vezu sa sinom, kćerkom, sestrom i unukom.

Dok je bila u poseti kod kćerke u Londonu ona joj je otvorila fejsbuk profil, ali kako funkcioniše samo joj je na brzinu pokazala.

- Prvo sam osećala otpor prema fejsbuku i nisam ga upotrebljavala. Onda sam odlučila da ću i to naučiti da koristim. Kada sam posle nekoliko meseci prvi put pogledala svoj profil našla sam gomilu poruka i zahteve za prijateljstvo od svojih poznanika. Sećam se da sam jednom istu poruku poslala šest puta svojoj kćerki. Rekla sam joj da mi ne prigovara zbog toga jer upravo učim. Trenutno imam 60 prijatelja, ali su to svi moji stari poznanici, nepoznate ljude ne prihvatam. Jednom mi se javio nepoznati čovek, navodno sa Novog naselja, da budemo prijatelji. Kada sam mu proučila njegov profil primetila sam da nema nijednu svoju fotografiju, samo par slika Bred Pita i Anđele Džoli, pa sam odlučila da ga odbijem  – priča Anđelka.

Ova krojačica u penziji danas koristi društvene mreže kako bi gledala fotografije svojih najmilijih, jer kako kaže to joj je najvažnije. Sa unukom komunicira svaki dan i tačno zna šta je radila preko dana, iako je u inostranstvu.

Na internetu je našla oko 8.000 regionalnih radio stanica, i mnoge muzičke emisije sluša redovno preko računara. Red vožnje GSP – a proverava preko neta, razne proizvode koje vidi u reklamama potraži na vebu.

Pošto je kompjuter koji je imala sporo radio, ova snalažljiva Novosađanka je pre dve godine odlučila da kupi sebi laptop. Kaže da ga je sama kupila, a kvalitet je procenjivala na osnovu cene.

- Ljudi su čudni, mnoge starije osobe neće da koriste savremena sredstva komunikacije. Moderna tehnologija je dobra stvar, veoma korisna. Planiram da uskoro kupim pametni telefon kako bih mogla pristupiti internetu sa bilo koje lokacije – kaže Anđelka.

Nikola Jovanović ima 73 godine i prvi put je seo za računar pre nekoliko godina. Danas je ovaj električar u penziji redovan korisnik interneta.

- Pošto me stalno zanima vremenska prognoza odlučio sam da sam pronađem sajtove poznatih evropskih meteoroloških stanica. Jednog dana uključio sam računar i otvorio „Internet Explorer“ i započeo sam potragu, brzo sam se snašao. Od tada svaki dan pratim nemačke meteorologe i gledam satelitske snimke vremena iznad Balkana. Vodostaj Dunava redovno proveravam preko hidrometeorološkog zavoda Mađarske, oni su mi nekako najpouzdaniji – priča Nikola za mojnovisad.com.

Otkako su mu smanjili penziju preko kompjutera čita i novine, a supruzi često pronalazi razne recepte za kolače.

- Moram priznati da mi nije sasvim jasno kako funkcioniše internet, i šta je to zapravo. U svakom slučaju pronalazim na njemu veoma korisne informacije. Sin mi često objašnjava kako postoje razni pretraživači, ali ne shvatam šta to znači,  ja kada vidim plavo slovo E na ekranu (Internet Explorer) znam da je za mene to internet – objašnjava Nikola.

Inženjer mašinstva Đorđe Vernački vlasnik je škole računara „Run School“. Trenutno sarađuje sa Mesnom zajednicom „Sonja Marinković“ u čijem računarskom kabinetu drži predavanja najstarijim Novosađanima.

- Sa penzionerima sam počeo da radim 2006. godine, u većini slučajeva želeli su da uče jer su im deca otišla za inostranstvo, a želeli su da komuniciraju sa njima preko svetske mreže. Učimo ih osnove windowsa, pretraživanje interneta, korišćenje skajpa i slanje poruka. Troškove kursa plaćaju na rate, a postoji mogućnost i za individualni rad, priča Vernački za portal mojnovisad.com.

Predavanja se sastoje od 20 časova i traju tri nedelje. Mnogi od njih ponesu svoje laptopove ili tablet računare da bi učili na njima. Skajp se uči najdetaljnije zbog komunikacije sa porodicom, a mnogi savladaju i korišćenje jutjuba kako bi mogli da slušaju muziku.

Možda ovi novosadski penzioneri sa kojima smo razgovarali nisu većina, ali sigurno je da je se mnogo naših starijih sugrađana, iz potrebe za komuniciranjem sa najbližima koji su negde po svetu, ili iz radoznalosti, prikljčio informatičkom dobu. Takođe, sasvim je sigurno da bi taj broj bio i mnogo veći da penzije koje većina dobija nisu dovoljne tek za račune i hranu.

NAJSTARIJA POLAZNICA: Najstariji polaznik ove škole bila je Novosađanka od 88. godina. Njen suprug se zaključavao u sobu kako bi preko fejsbuka komunicirao sa starijim gospođama. Kada je otkrila šta radi preko interneta odlučila je da i ona želi da nauči kako se koristi računar – priseća se Vernački.
Ovaj predavač je napisao i skriptu o računarima koja je namenjena za potrebe penzionera. Ona sadrži detaljan opis elementarnih radnji na kompjuteru, koji je popraćen odgovarajućim fotografijama i ilustracijama.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović