LEPO VREME IZMAMILO NOVOSADSKE PECAROŠE: "Ne vičite, plašite mi ribu" (FOTO)

Dunav, priroda, mir, tišina, pecaljke i, naravno, crvići, gliste i strpljenje. Ovako samo znaju da uživaju Novosađani – strastveni pecaroši i oni koji svoje penzionerske dane provode opuštajući se uz reku.

Prava oaza za ribolovce je na Šodrošu, ali i kod nekadašnjeg Žeželjevog mosta gde trenutno pecaroša nema zbog radova, ali i dužinom celog Beogradskog keja, na brojnim dunavcima, na kanalu DTD…

Idealan sunčan dan i bez vetra, juče je išao na ruku novosadsim pecarošima. Na Šodrošu ih je bilo desetak, tu su čak došli i oni sa keja, koji su nam rekli da reka dolazi, pa im je nezgodno da tamo nameste stoličice, jer čim Dunav raste – voda je u tom delu brza i ne baš povoljna za ribolov.

Neki su pecali iz svojih čamaca, a pojedini sa obale. Jedan od njih je i Dragan, koji kaže da je svaki dan na pecanju, jer voli da pobegne od žene Ljilje koja mu stalno nešto zapoveda.

- Kad ostanem kod kuće, žena mi stalno nešto zvoca, te daj ovo, donesi ono. Ovako dođem na Šodroš, donesem dva, tri štapa i uživam. Prvo pecam kedere, a kasnije na njih lovim štuku. Ponekad idem i na šarana, ali ako su mali komadi vratim ih u vodu – priča nam Dragan.

Na pitanje da li riba grize, on pomalo razočarano govori da ribe skoro i nema, a da su za sve krive ribokradice koji je ubijaju strujom.

- Znate, ja obožavam da pecam, isključim se od ove ružne svakodnevice, ali moj hobi košta. Imam te četiri dozvole i svaka u proseku staje oko 4 do 5 hiljada dinara. Jednom sam ulovio veću ribu i onda sam kažnjen, a ne kažnjavaju one koji kradu i ubijaju ribu – kaže Dragan.

Danas je ulovio nekoliko belih, ali ostaće još u nadi da će se ipak zakačiti koja štuka. Dragan kaže da je ranije u rukavcu na Šodrošu bilo linjaka, ali da ih sigurno nije video niti upecao 15 godina.

Pored njega stoji Miroslav, pomalo radoznalo sluša razgovor i ubacuje se. Kaže da na pecanje ide desetak godina dolazi na Šodroš peca belu  pa ukoliko ulovi nešto odnese kući, očisti je i imaju odličan i zdrav ručak.

- Volim i tolstolobika, ali njega nema u rukavcima, već na otvorenom Dunavu. Žao mi je što je ta riba zaposlavljena, jer je šaran nepravedno zauzeo njeno mesto. Inače, tolstolobik je mnogo zdraviji od šarana i on čak spušta holesterol – veli Miroslav.

I dok jedni pecaju na dubinku ili varalicu, ima i onih za koje je plovkarenje "zakon". A u tu karegoriju spada Milan, koji kaže da je u poslednje vreme pecanje na plovak zapostavljeno, jer često podrazumeva ribolov u plićaku i hvatanje manjih riba.

- Moguće je da ima dosta istine u tome, ali ja volim taj adrenalin da mi proradi, kada vidim kako se plovak spušta na dole, onda znam da je riba zagrizla, nema lepšeg osećaja od onog kada je izvučem, a ona se praćaka – dodaje Milan  i kaže da je na ovaj način moguće izvaditi lepe komade bele ribe.

Ipak, bilo je i onih malo namrštenih novosadskih ribolovaca, koji nisu želeli da razgovaraju s nama, već su samo odmahnuli rukom, uz opasku: "Ne vičite, plašite mi ribu".

Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović
Foto: Aleksandar Jovanović