Leto kada su Novosađani oborili sve rekorde u piću

Poznata je činjenica da Novosađani vole dobro da popiju i pojedu, a mnogi stari novosadski restorani bili su zbog toga poznati u Beogradu, Pešti ili čak u Beču. “Bela Lađa” dobro poznati novosadski restoran ima celu istoriju, restoran “Kod kamile” isto tako, i na tim mestima su se nekad svakodnevno sastajali naši najpoznatiji literari, a i drugo građanstvo. Iako se “Srpska Atina” u mnogome izmenila, Novosađani su ostali u jednom isti i nepromenjeni, u gurmanluku.

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Da je tačna konstatacija iz uvoda teksta, mogu potvrditi statistički podaci gradskog Trošarinskog odeljenja o onome šta su Novosađani pojeli i popili 1938. godine. Novosadski list “Dan”, pod naslovom “Trbuh i grlo Novog Sada”, uzeo je za temu: koliko su Novosađani pojeli i popili za dva i po meseca 1938. godine. Toga leta vladala je velika vrućina, možda kao i ova današnja, a Novosađani su se svakodnevno žalili da im od vrućine mozak ključa. Mlađi su nalazili osveženje na Dunavu, a stariji se rashlađivali u gostionicama, koje su obično imale manje ili veće bašte. A tih čuvenih gostionica sa baštom bilo je u to vreme veoma mnogo nedaleko od centra grada, jer su nicale kao pečurke. Svaka od tih kafanica imala je svoj krug stalnih gostiju i neke svoje “specijalitete” u jelu i piću.

U svom tekstu reporter je zaključio da je Novi Sad bio na putu da “odnese sve rekorde” u pogledu broja gostionica, raznovrsnih bircuza i bifea. I kao primer za ovu svoju tvrdnju naveo je još, da u jednoj novosadskoj ulici sa 105 kuća ima ukupno 27 gostionica. Slično je bilo i u nekim drugim ulicama tadašnjeg Novog Sada. I svima je dobro išlo jer nijedan gostioničar nije pao pod stečaj. U tim baštama stariji su provodili večeri uz kriglu piva ili hladne špricere, ali najomiljeniji napitak u to vreme, bio je “nameštenje” - bokalče “blagoslovene kapljice” (vina od 2 il 3 deci) sa malim “sifončićem” sode. To su upotrebljavali Novosađani za “rashlađivanje iznutra”, naravno uz obavezno “mezence” ćevapčiće, ražnjiće, pljeskavicu, škembiće, gulaše i druga gurmanska jela. I ogromni trbuh Novog Sada, koji je tada brojao od oko 80.000 stanovnika, samo u mesecu junu svario je meso od 3.744 komada razne vrste stoke i preko 5.000 komada živine. Ali, pored dobrih zalogaja Novosađani su mnogo više gasili žeđ, naime za tih mesec dana oni su uspeli da popiju 120.000 litara piva. Međutim, većina je ostala verna fruškogorskim vinima, jer su za 20.000 litara “premašili” potrošnju piva. A popijena je i ne mala količina rakije, skoro 27.000 litara. I na kraju, sumirajući rezultate, reporter je zaključio da su Novosađani za dva i po meseca (od 1. maja do 15. jula), gasili žeđ sa blizu 250.000 litara piva, preko 350.000 litara vina, popili još i skoro 72.000 litara rakije, a samo 713 litara raznih likera.

Međutim, ni ovi podaci nisu potpuni, jer u ove cifre ušlo je samo ono piće na koje je bila plaćena trošarina. A u to vreme Novosađani su trošili i krijumčareno vino i rakiju u ne malim količinama. Kada bi se danas napravila neka slična analiza, siguran sam da bi bez problema mogli da zaključimo da se trend nastavio do današnjih dana, bar kada je reč o količinama alkohola.

Pesma o piću, Jovan Jovanović Zmaj

Ko god samo piti mari, povoda će lako naći;

Ta pije se na svečari – a pije se i na daći.

Jedan pije da ne zaspi – drugi vinom sanak hita;

Petar pije porad žeđi, Pav`o porad apetita.

Pije s` posle masnih jela – al` i onda kad se posti,

Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti.

Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi.

Zimi s` piju da se griju, leti da se porashladi.

Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan.

Jedan pije jer je ves`o, drugi jer je tužan.

Neki piju da se biju, neki jer se bratit` hoće;