Najprovokativniji Oliver Frljić, najbezobrazniji Kokan Mladenović, najradikalniji Andraš Urban – u jednom, pa na spidu, tako je izgledala predstava “Vojcek” budimpeštanskog Nemzeti Sinhaza – Nacionalnog pozorišta Mađarske koju su drugog dana festivala izveli na 49. INFANT-u. 

Ovakvog Bihnera niko nikada u životu nije gledao! “Vojcek” se obično postavlja u sumornom, mračnom tonu, ali ovo što je videla publika INFANT-a, sve je samo ne to! 

Rediteljska ruka 29-godišnjeg Atile Vidnjanskog, mlađeg, apsolutno je malo remek-delo. Nešto što dugo nije viđeno pred našom publikom i možda je u rangu čuvene sterijanske predstave “Bleklend” (“Fekete Orsag”) Arpada Šilinga, čiji nastavak ili revrajtovana ideja te genijalne predstave može da bude. 

U sceni kutiji, sabijeni jedni do drugih, sa glumcima koji su iskakali sa svih strana i remetili komoditet publike, precizno secirajući našu ušuškanu remedijalizovanu stvarnost zadojenu španskim, a potom turskim serijama, koja sve više postaje naš jedini život, u skoro dvočasovnom ritmu koji nije jenjavao – i niti jednog trenutka bio dosadan, duhovito i kolosalno su igrali zapanjujuće fantastični mađarski glumci. Svi do jednog, bez presedana. I samo bi se, iz sentimentalnih – naš čovek u belom svetu – razloga dao izdvojiti – izvanredni Tamaš Kovač, naš Subotičannin iz glumačke loze Kovačevih, na čijem je čelu Friđeš Kovač, bard mađarskog vojvođanskog glumišta. 

Sama predstava izgledala je kao niz video klipova, u kojima su kao rukavica izvrnuti naša izbindžovana stvarnost na tragu rijalitija, naše predrasude kojima se dičimo, pop – od Silvane do “Nirvane” – kultura, superheroji koji od Marvelovih junaka postaju političari, vidoviti frikovi raznih fela i prevaranti raznih profila, TV emisije koje ispiraju mozak, advertajzing i piarstvo koji sve svode na brojeve bez suštine… Sve je tu, dakle, stalo pod lupu, uključujući i oveštalo pozorište koje više nije u stanju da odgovori na naš žestoki i hiperdramatičan život (zbog čega postaje naivno i dosadno, čak smešno), sve, pa i čovek koji je, prema viđenju reditelja Vidnjanskog, postao ništa drugo do sajber životinja koja se pretvara u histeričnu bezosećajnu mašinu na dva prekidača – bruto i neto. 

I dok se mi kao publika tokom predstave zabavljamo i cerekamo, a u stvarnom životu živimo u bestežinskoj medijskoj stvarnosti, Vojcek, baš kao i mi, sedi i ćuti, kolebljivo, introvertno u kalimerovskom stilu, čekajući neku neočekivanu silu da se iznenada pojavi i reši stvar… A sila ne dolazi, i ne dolazi, kao da ju je režirao Godo lično…

I neka je Burg teatar na otvaranju 49. INFANT-a bio glumački master klas, ali “Vojcek” Nemzeti Sinhaza bio je sveukupni master klas – na kub.

Bila je to najINFANTskija predstava ikada.

Nemzeti Sinhaz, gratulalok!

Tekst: Snežana Miletić